Promena je jedina konstanta – pa ipak, čini se da ne postoji ništa teže nego prilagoditi se istoj. Mi stvaramo svoje male navike, negujemo ih i zalivamo, uzdižući ih na nivo rituala.
Nekada su to ukradeni momenti popodnevnog čaja ili pak, nedeljni odlasci u pozorište ili muzej. Navikli smo da konzumiramo umetnost “uživo”, i ne bez razloga – tada smo prisutni, čula su nam pojačana, dobro osvetljenje pojačava umetnički utisak, i cela atmosfera poprima izmaštanu notu. Ukoliko imamo sreće, uz stručno vođenje entuzijastičnog kustosa, osetićete se kao junak Kurosavinog filma koji samo što ne oživi svoje detinje snove kako bi se okupao u njihovim bojama. (Nemojte mi reći da sam to samo ja?)
U ovo neobično pandemijsko doba, ušli smo u novu eru konzumiranja umetnosti. Uz veliki tehnološki razvoj i skoro univerzalnu internet dostupnost, umetnost doživljava korenitu transformaciju. Najpoznatiji svetski muzeji omogućili su nam da virtuelno i potpuno besplatno uživamo u njihovom blagu.
Ipak, takvo uživanje nije bilo samo pasivno gledanje u ekran kompjutera. Kroz brojna digitalna vođenja, interaktivne radionice, besplatne kurseve, podkaste i vebinare, uložen je i veliki napor kustosa, istoričara umetnosti, i uopšte cele muzejske struke da se naša komunikacija sa nasleđem neometano održi, te da nam što vernije prenesu svoje znanje u izmenjenim okolnostima. Ponuđeno nam je mnoštvo besplatnih umetničkih publikacija, knjiga i članaka. Samim tim, tzv. “onlajn” publika znatno je šira, budući da manjak vremena i novca nisu prepreka kulturnim sadržajima. Za uživanje u umetnosti nije bio potreban pasoš, novac i godišnji odmor. Od zatvorenih vrata muzeja i galerija širom sveta delio nas je samo – “klik”.
Sa druge strane, postavlja se pitanje može li izlagačka umetnička delatnost da preživi ovo neobično post-pandemijsko doba? U novoj studiji koju su izradili Unesko i Međunarodni savet muzeja, eksperti su se bavili upravo tim pitanjem.
Rezultati studije ilustruju da je situacija kritična – doći će do značajnog smanjenja ili čak ukidanja javnog i privatnog finansiranja u minimum 80% muzeja, kao i otpuštanja muzejskog osoblja. Trajno će biti zatvoreno preko 12% muzeja, dok su neki već doživeli takvu sudbinu tokom COVID19 krize.
U cilju identifikovanja predstojećih izazova, Međunarodni komitet za izložbe i razmene – ICOM ICEE organizovao je pet vebinara. Na panelu pod nazivom “COVID 19 izolacija: Katastrofa ili šansa za muzeje? Pogled u postpandemijsku realnost iz različitih perspektiva”, govoriće i naša poznata istoričarka umetnosti, direktorka Artis centra, potpredsenica ICOM Srbija, msr Tamara Ognjević.
I dok eksperti iz sektora kulture pokušavaju da iznađu odgovore i ponude rešenja, šta mi možemo učiniti iz naših domova? Da li smo spremni zarad poštovanja zdravstvenih preporuka da gledamo pozorišne predstave preko Jutjuba, digitalno obilazimo savremene postavke, i putujemo virtuelnim umetničkim stazama iz fotelje? I da li smo voljni da ubuduće takav digitalni sadržaj – i platimo?
Nije izvesno da li ćemo se ikada vratiti na utabane kulturne staze. Ipak, život u doba krize i dalje može biti život obojen umetnošću. Tokom prolećnog vanrednog stanja čitave planete, umetnost se menjala zajedno sa nama. Uz pomoć modernih tehnologija, pratila nas je, osluškivala i pokušavala da se prilagodi novim izazovima, te da nam sebe ponudi u novom ruhu. Da li je u tome uspela, zavisiće od toga da li smo mi uspeli da se prilagodimo njoj.
Umetnost, kao i voda, uvek pronađe svoj put. Uliva se u nas, kao reka u more, žureći da nas napoji lepotom i inspiracijom. Brza i silovita, ruši stare principe, tražeći od nas hrabrost za promene. Na nama je izbor – da ostanemo na sigurnosti obale, ili da se prepustimo struji novog vremena.
Ja smem da plivam, a ti?
Foto: Dejana Nikolić, Galerija Doma vojske, Beograd, 2020. godine
