Slobodan Jelić Karanski objavio je knjigu “Gongova truba” o muzici Svetozara Lazovića Gonga.
U knjizi Karanski odgovara na sledeća pitanja:
Kako je jedan trubački orkestar snimio CD pre najvećih imena jugoslovenske estrade?
Kako je srpska truba u vreme komunizma i previranja izmamila suze i aplauze u Dubrovniku?
Zašto nikada nije osnovan duvački narodni orkestar Radio Televizije Beograd?
Uz brojne propratne fotografije iz arhive Dragana Lazovića, knjiga obuhvata period od najranijih posleratnih godina, preko Gongovog detinjstva i učenja sviranja, do poslednjih dana njegove karijere.
Knjigu odlikuje i autorovo vešto prebacivanje na prvo lice jednine gde Svetozar priča o sebi i svom životu- Pisac njegovo kazivanje u svom specifičnom stilu pripovedanja prenosi na sličan način kao i razgovor sa Tihomirom Murićem, solunskim ratnikom koga je ovekovečio u svom prvom romanu “Tile Solunac”.
“Tačno zabeleženi datumi i godine, bogatstvo slika i kolora, daju posebnu čar ovim stranicama, a poneka prozna pesma i rima još više obogatiše priču koja uglavnom reče sve najbitnije stvari… Da se svi skupa setimo i podsetimo na ta prošla, sjajna i burna vremena”, u pogovoru ove knjige kaže dr. Marija Vasić.
Ko je bio Gongo?
Svetozar Lazović Gongo (1952 – 2001) rođen je u mestu Dražinovići, Ježevica kod Požege. Proslavljeni je srpski trubač, dobitnik “Majstorskog pisma”.
Njegove interpretacije pesama “Pšeničice sitno seme”, “Stani, stani, Ibar vodo” i “Pogledaj de, mala moja” su neprocenjivo blago naše kulturne baštine. Spomenik kod Doma kulture u rodnoj Velikoj Ježevici prijatelji i poštovaoci su mu podigli 2016. godine.
Foto: Promo
