Izdavačka kuća Čigoja štampa je pred sami kraj turobne 2020. godine, obradovala svoje čitaoce s nekoliko knjiga najrazličitijih žanrova.
Tu su se našle sociološka studija o dijalogu, autobiografska ispovest hrvatske Jevrejkinje koja je preživela Drugi svetski rat, antropološko-psihološko istraživanje ljubavi, sveobuhvatna studija o stresu i roman u toku kog će čitalac “plesati tango s autorom”.
Ratko Božović – Geometrija mišljenja
Podsticaj za objavljivanje spisa “Geometrija mišljenja” nastao je posle pokušaja dr Ratka Božovića da celovito protumači fenomen dijalog.
Dijalog, sada i ovde, video je kao pretpostavku za utemeljenje slobodne i kritičke javnosti. Bila bi to kreativna komunikacija u kojoj bi, umesto isprazne političke retorike i monološkog jednoumlja, prevladavali pluralizam gledišta, kreativna debata i sloboda mišljenja.
Kad se razdvoji javno mnjenje od kritičkog mišljenja neizbežno se stvara mogućnost za bahatost vlasti, ali i za poništavanje istine o stvarnosti. To iskustvo živimo kao aktuelnu neposrednost jer su u nas javne i slobodne debate bukvalno nestale, a dijalog je san iz realnosti i politička utopija.
Helen Fišer – Zašto volimo: priroda i hemija romantične ljubavi
Radeći sa timom naučnika na skeniranju mozga ljudi koji su se upravo ludo zaljubili, Helen Fišer, jedna od najistaknutijih antropologa u Americi, je dokazala ono što su psiholozi donedavno samo sumnjali: Kada se zaljubite, određena područja mozga zasvetle pojačanim protokom krvi.
Knjiga “Zašto volimo” koristi te podatke da bi tvrdila da je romantična strast ugrađena u naš mozak milionima godina evolucije. To nije emocija, to je nagon snažan poput gladi.
Provokativna, prosvetljujuća, sveobuhvatna i uverljiva, “Zašto volimo”
nudi radikalno nove odgovore na vekovna pitanja: Šta je ljubav, koga
volimo i kako održati ljubav u životu.
Zdenka Novak – Kad se nebo srušilo
Autorka Zdenka Novak, rođena 26. novembra 1919. godine u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj porodici, istinitu priču svog života počinje opisom bezbrižnog detinjstva i srećne mladosti. Kao grom iz vedra neba dolazi Drugi svetski rat sa svim svojim strahotama. Supruga joj odvode u koncentracioni logor iz kojeg se više neće vratiti, a na isti način izgubiće i roditelje i sestru. Ona se, pak, spasava nekim čudom i odlazi najpre u izbeglištvo, a potom u partizane…
Knjiga “Kad se nebo srušilo” autorke Zdenke Novak još jednom će podstaknuti čitaoce na razmišljanje o tragičnim posledicama rasne i verske netrpeljivosti – temi koja, nažalost, ni u trećoj hiljadi godina nije nimalo izgubila na aktuelnosti. Uspeju li ovi opisi užasa, kroz koje su prošle hiljade i hiljade ljudi, dati bar mali doprinos razumevanju i toleranciji među pripadnicima različitih naroda, vera i civilizacija, knjiga autorke Zdenke Novak postigla je svoj cilj.
Jovan Popović – Tango đavola i bogataša
Piše: dr Nele Karajlić:
Tango je ples raspet između ljubavi i mržnje, vatre i leda, suza i smijeha. Eros i Tanatos. Tango liči na igru ljubavnika osuđenih na smrt. Smrt od ljubavi.
Ne zna se da li svoj ples završavaju u vatri strasti ili sa nožem u leđima. Svaka igra đavolja je rabota. A tango sa đavolom je put u propast. Zato i jeste sladak.
U romanu Jovana Popovića ne igra samo bogataš tango sa đavolom. U njemu svaki od Jovanovih junaka igra ovaj strastveni ples sa vlastitom sudbinom. Vještom rukom, i sa lakoćom pripovjedača znalca, pisac ovoga romana sa čitaocem pleše tango, čineći od samog čitanja čaroliju sa kojom je teško rastati se. Baš kao što se i tango ne pleše samo jednom, tako se i ovaj roman mora pročitati više puta.
Dušan Kosović – Stres
Akademik dr Dušan Kosović je bio pionir crnogorske i uglednik američke psihijatrije, bio je jedan od deset najpoznatijih američkih neuropsihijatara. Osnivač je prvog Antistres centra u SAD u Njujorku. Treće, srpsko izdanje njegove knjige “Stres” predstavlja jedinstvenu, temeljnu studiju o stresu, njegovim uzrocima i posledicama.
Kosovićevo ogromno iskustvo i znanje pretočeni su u ovu jedinstvenu studiju. “Stres” je kompleksno delo u kome se pokazuje kako stresna situacija postaje svakodnevna čovekova pratilja i egzistencijalna zamka. Autor je smatrao da saznanje o bolesti može da postane značajan preduslov za njeno uspešno sprečavanje. Kao iskusan psihoanalitičar, Kosović se založio protiv svih predrasuda u razumevanju stresa, a naročito onih koje umanjuju terapijski ishod.
Foto: Promo
