OBAVEŠTENJE:
Zbog pogoršanja epidemiološke situacije u Rumuniji i pooštravanja mera njihove Vlade, kao i zbog izvesnog broja članova ansambla koji su bolesni, nažalost gostovanje Rumunske nacionalne opere iz Temišvara sa operom “Toska”, koja je trebalo da se odigra 12. januara u 19.30 časova na Velikoj sceni Madlenianuma se OTKAZUJE.
Povraćaj novca za karte kupljene na blagajnama biće od 12. do 21. januara 2022. godine. Svi koji su kupili karte online – novac će im biti vraćen automatski preko banke.
Operu Toska, gostovanje ansambla Rumunske nacionalne opere Temišvara, koja prvi put gostuje na sceni Madlenianuma, a igra i naš proslavljeni bariton Željko Lučić kao Skarpija, diriguje Dejan Savić, koja je trebalo da bude izvedena 28. decembra, publika će je gledati u novoj godini – 12. januar 2022. godine u 19.30 časova.
Do ovog pomeranja je došlo zbog propisanih epidemioloških mera Rumunije. Svi koji su kupili karte za ovaj spektakl moći će da ih vrate od danas do 30. decembra na našim blagajnama u Pozorištu i Muzeju Zepter. Onima koji su karte kupili online novac će biti vraćen automatski.
Rumunska nacionalna opera Temišvar prvi put gostuje na sceni Madlenianuma i to uz nastup solista, koju predvodi Lăcrimioara Cristescu, zatim Alin Stoica, Marius Goșa, Gelu Dobrea, Vasile Bădescu, Mircea Dan Petcu, Mihai Prelipcian, Cristina Vlaicu, uz brojni hor i orkestar, kojim diriguje Dejan Savić, a režiju potpisuje Ognian Draganoff. Svakako je najveće zadovoljstvo i kuriozitet da ćemo našeg proslavljenog baritona Željka Lučića imati prilike da gledamo u jednoj operskoj produkciji i to samo par dana pošto je istu predstavu odigrao sa ovim ansamblom u Temišvaru.
Toska je opera u tri čina. Radnja Toske uključuje dve vrste zapleta: politički i ljubavni. Dešava se u Rimu, u napeto i krizno vreme žestoke netrpeljivosti i borbe između Napoleonovih pristalica i zvaničnog režima koji je ove zatvarao i kažnjavao. Režim je u operi otelovljen u surovom i beskrupuloznom šefu tajne policije, baronu Skarpiji, koji je uz to i kao čovek osion i pohotan. Inicijator političkog zapleta u delu je bonapartista Čezare Anđeloti, koji je zbog svog opredeljenja zarobljen. Ljubavna drama se dešava između ljubomorne pevačice Florije Toske i slikara Kavaradosija koga hapse zbog Anđelotija, i koji na kraju biva pogubljen, iako se njegova draga žrtvovala za njega podajući se podmuklom Skarpiji.
Toska ostaje glavno delo operskog repertoara, iako trpi mnoge kritike zbog brutalnosti u radnji. Kavaradosiju je poverena prva arija u uvodnom činu, Recondita armonia, u kojoj upoređuje tamnokosu lepoticu Tosku sa svetlokosom nepoznatom ženom koju je video u crkvi, a obe lepote je kombinovao na svojoj slici. Druga velika Kavaradosijeva arija dolazi u trećem činu, dok se priprema za pogubljenje. U E lucevan le stelle (I zvezde su sijale), i na njoj se „kale” svetski tenori. Uloga Toske je dramski veoma snažna. Njena najpoznatija arija je čuvenaVissi d’arte (Živela sam za umetnost), u kojoj očajava zbog neprijatnosti u kojoj se našla zbog Skarpija, a svakako je najčuvenija interpretacija ove arije ona koju izvodi Marija Kalas.
Pučini (Giacomo Puccini) je najreprezentativniji operski kompozitor epohe kasnog romantizma. Njegova dela se možda najviše podudaraju sa uvreženim konceptom opere kao sentimentalnim žanrom sa patetičnim ljubavnim dijalozima i obaveznim scenama smrti na kraju. Sa muzičke strane njegove opere su dela nenadmašne orkestracije i melodijskih linija koje veoma rečito prate razvoj radnje, karaktera i emocija. Jedan od Pučinijevih uspeha leži u srećno izabranim libretima. Radnja se dešava u uzbudljivoj atmosferi koja deluje na emocije slušaoca/gledaoca i uvlači ga u priču do te mere da se zaboravlja na neubedljivost događaja i postupaka i jednostrano crtanje karaktera. Čovek sa sigurnim pozorišnim instinktom, Pučini je osećao scenu, tražio uzbudljive dramske sukobe i negovao kult velikih gestova i očajnih krikova koji rezultiraju iz jakih strasti.
Pučini je ovako formulisao tajnu svakog pozorišnog uspeha: „Postoje tri zakona kada je u pitanju pozorište: buditi interesovanje, iznenađivati i dirnuti“.Pučinijev stil je neposredni nastavak verizma, ali kroz svoje partiture i mozaično muzičko tkivo, Pučini sigurnom rukom majstora podvlači dramu, gradi iznenadne kontraste, velike gradacije, često teatralne i neubedljive, zatim temperamentni izlivi, široka raspevanost melodijskih linija u smislu italijanske tradicije – to su glavne osobine Pučinijevog operskog stila.
Foto: Madlenianum
