Drugo izdanje KCB URBAN HIKE pod nazivom Beograđani i Beograđanke održava se subotu 3. aprila od 11 sati.
Mesto sastanka je Park Terazijska terasa u Kraljice Natalije kod garaže „Zeleni venac“. Urban Hike vodiči ovog puta su NewCycle tim: Marina Dokmanović, arhitekta i Predrag Pantelić, fotograf i dizajner koji će govoriti o likovima sugrađana na fasadama od Zelenog venca do Senjaka.
Fasada je lice zgrade, ono čime se ona predstavlja prolaznicima i na osnovu koje oni zaključuju šta se unutra nalazi. Fasadna dekoracija neodvojivi je deo objekta, ali njeni skulptoralni ili reljefni ukras može se posmatrati često i samostalno. Fasada može biti zagonetna, može biti vrlo eksplicitna, može nam govoriti o zanimanju, ali i ideološkom opredeljenju svoga vlasnika.
Fasadna plastika najčešće je prisutna na javnim objektima, zgradama ministarstava, sudova, obrazovnih institucija. Međutim između dva rata, preciznije u periodu od 1928. do 1940. sa jačanjem srednje klase u Beogradu se pojavljuje i niz stambenih zgrada koje na svojim fasadama kroz skuptoralnu predstavu govore o interesovanjima ili prosto imućstvu svojih vlasnika.
Marina i Predrag će vas voditi od kuće do kuće na trasi od Zelenog venca do početka Senjaka i upoznavati sa ovim predstavama, malim i često neprimećenim tajnama beogradskih fasada. Pogledajmo na gore i upoznajmo sa nemim posmatračima uličnog života, “Beograđanima i Beograđankama”.
Za KCB Urban Hike 2 možete se prijaviti na email: [email protected]. Broj hajkera je ograničen.
Nekoliko saveta:
- Neophodna je udobna obuća i odeća kojoj neće smetati kišica ili vetar ako nas iznenade.
- Sa sobom ponestite flašicu vode, neki snekić, telefon da fotkate, a mapice i informacije ćemo obezbediti mi!
- Planirajte vreme i rezervišite bar 3 sata za hajk. Odvojite za sebe dovoljno vremena da budete opušteni i uživate u svakom trenutku.
- Budite fleskibilni – tokom ovakvih šetnji moguće su i manje izmene, promene rute ili neplanirana zadržavanja na nekoj od tačaka šetnje.
Foto: Kraljice Natalije 64, 1931; Projektant: Milan Zloković (1898 – 1965); Autor reljefa: arh. Branko Krstić (1902 – 1978)
