Svečana dodela nagrada povodom 26. Festivala autorskog filma, danas je održana u glavnoj sali Kombank Dvorane u Beogradu, nakon koje je Festival zvanično zatvorio takmičarski program restauiranom verzijom filma „Egzotika“, reditelja Atoma Egojana, koji je ujedno i bio film koji je otvorio prvi FAF 1994. godine.

Žiri glavnog takmičarskog programa radio je u sastavu Elma Tataragić, Leon Lučev i Marko Đorđević, reditelja koji je na prošlogodišnjem FAF-u osvojio Grand Prix za film „Moj jutranji smeh“.

„Dau. Degeneracija“ osvojio glavnu nagradu

Glavnu nagradu, Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“, ove godine odneli su Ilja Hržanovski i Ilja Permjakov za film „Dau. Degeneracija“.

“Ideja iza ovog filmskog poduhvata je samo na prvi pogled bežanje od realnosti u prošlost 60-tih godina XX  veka, a zapravo je prilika da svaki učesnik, glumac, statista ili jednostavno rečeno žitelj „Dau sveta”, unutar postavljenih pravila i zakonisti istog, ispita svoj odnos prema osnovnim idejama na kojima se bazira  „Dau degeneracija”, a to su: ljubav, drugarstvo i ljudska sloboda. Ovaj, na trenutke duhovit, a opet jako uznemirujući film, govori o  neumornom traganju za nekakvom formulom za srećan i slobodan život svih nas u svetu u kom  živimo danas”, rekao je Marko Đorđević.

Reditelj Permjakov se obratio publici, zahvalio Festivalu i žiriju na tako suptilnom i prefinjenom poimanju svega onoga što jeste ovaj film.

Najbolji scenario “Egzil”, najbolja režija “Početak”

Nagradu za najbolji scenario, koja nosi ime “Gordan Mihić”dobio je Visar Morina za film “Egzil”.

Nagradu za najbolju režiju osvojio je film “Početak” gruzijske rediteljke Dee Kulumbegašvili.

Film je vizuelno uzbudljiv, režijski čvrst, sa naracijom, koja suptilno komunicira sa gledateljevom podsvjesti. Autorica nas snažno, na trenutke i okrutno, a uz to i duboko ranjivo i nježno, vodi , zajedno sa iznimnom igrom protagonistice, putevima njene slobode”, objasnio je Đorđević.

Rediteljka Dea Kulumbegašvili se preko video poruke zahvalila timu Festivala autorskog filma za upornost da se ovogodišnji FAF održi i rekla da se nada da će sledeće godine moći i uživo da prisustvuje Festivalu.

Posebno priznanje ovogodišnjeg Festivala autorskog filma osvojio je film koji kroz četiri zasebne priče, snažnu glumu i neobičnu strukturu donosi priču o društvu u raspadu. Nagradu je osvojio debitantski film “Loši putevi” Natalije Vorožbit. Publika je, takođe, imala priliku da pogleda video poruku koju je rediteljka ostavila.

Branislav Dimitrijević, koji se uključio onlajn, proglasio je dobitnika nagrade profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u čast Slavka VorkapićaNagrada je dodeljena Jeleni Maksimović, rediteljki filma “Domovine”, dok je nagradu na licu mesta preuzela Jelena Angelovski, glumica i producentinja filma.

Najhrabriji film: “Kako sam pobedio lepak i bronzu”

Ovogodišnji žiri programa Hrabri Balkan radio je u sastavu Andrijana Stojković, Aleksandra Milovanović i Aleksandar Nikolić. Aleksanar Nikolić rekao je da je žiri jednoglasno doneo nagradu za najhrabriji film Hrabrog Balkana i da ona pripada Vladimiru Vuleviću za film “Kako sam pobedio lepak i bronzu”.

Vojislav Gelevski, najavio je nagradu “Aleksandar Petković Petko” za najbolji snimateljski rad. Ova nagrada dodeljena je snimatelju filma “Koncentriši se, baba” – Almiru Đikoliju.

Program Festivala se nastavlja sve do 16. decembra ove godine, a povodom 125. godišnjice rođenja jednog od najvećih autora, buntovnika svog vremena, u poslednjoj nedelji Festivala biće prikazana restauirana retrospektiva filmova Baster Kitona. U okviru ove retrospektive, biće prikazani „Baster kao sportista“, „Parobrod Bili Mlađi“, „Tri epohe“, „The Saphead“, kao i film „General“ koji će zvanično, 16. decembra, zatvoriti ovogodišnje 26. izdanje Festivala autorskog filma u Beogradu.

Foto: Tanja Drobnjak


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
0
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.