Pavle Pešić je mladi pisac iz Beograda koji ove godine prvi put svoju knjigu izlaže na Sajmu knjiga u Beogradu. U pitanju je njegov prvenac – “Ljubav u vreme besmrtnika”. Završio je Fakultet organizacionih nauka, radi kao iOS inženjer i vodi blog o programiranju, a pisanjem se aktivno bavi od 2017. godine.
U intervjuu za Kulturni kišobran, Pavle je otkrio šta ga je inspirisalo da napiše roman, šta čitaoci mogu da očekuju od knjige, kao i kako se oseća povodom toga što je prvi put na Sajmu kao pisac.
KK: Šta čitaoci mogu da očekuju od knjige “Ljubav u vreme besmrtnika”?
PP: Roman prati 12 ljubavnih priča, od kojih je jedna iz ugla besmrtnika – Rastislava. Svih 12 priča je povezano, ali ne bih da otkrivam previše. Mislim da će čitaocima biti zanimljivo kako to jedan besmrtnik voli, a da će u ostalim poglavljima moći da se prepoznaju u situacijama u kojima se nalaze junaci. Malo smeha, malo više ljubavi, malo drame i fantastike. Nadam se da sam pogodio balans.
KK: Kako je uopšte nastala ideja da napišeš knjigu? Šta te je inspirisalo?
PP: Iskren da budem, još od fakulteta sam se zanosio idejom da napišem roman. Nisam znao šta bih pisao, ali sam znao da radnja neće biti smeštena u ovom svetu. Hteo sam da izmislim novi, zanimljiviji svet, gde važe neka drugačija pravila. S godinama, želja je rasla i neke ideje su se taložile. Sredinom 2012. godine odlučujem da upišem kurs kreativnog pisanja kod profesora Zorana Živkovića. Išao sam dve godine, ali se nisam snašao. Mislim da je u tom trenutku roman bio preveliki zalogaj za mene. Odustao sam. Okanuo sam se ideje o pisanju, bar na neko vreme. Vreme je prolazilo i opet je rasla želja da se izrazim. Godine 2017. se vraćam na isti kurs i otpočinjem pisanje romana “Ljubav u vreme besmrtnika”. Mislim da je ovo bio pravi potez, jer sam postao zreliji i posvećeniji pisanju.
Kao što rekoh, oduvek sam hteo neki “svoj svet.” Oduvek sam voleo da čitam mitove i legende Stare Grčke, Starog Rima, slovenske, nordijske. Boginje koje se pominju u romanu svakako vuku paralele sa tim svetovima. A konkretna ideja za roman se prvi put rodila na času kreativnog pisanja. Ne sećam se o kom književnom delu smo pričali, ali znam da se provukla ideja da su bogovi ljubomorni na ljude jer su smrtni. A samo smrtnici mogu istinski da osete ljubav zbog svoje prolaznosti. Tu sam našao nadahnuće za roman.
KK: Koju poruku želiš da preneseš?
PP: Ljubav ima mnogo lica. Gotovo je svako vidi i doživljava drugačije. Pre svega tu je ona istinska. Ali nekome je zaljubljenost isto što i ljubav. Neko smatra da ljubav i ljubomora idu ruku pod ruku. Ima i onih kojima je ljubav svaka prilika za vezu. A to je tako, jer mnogi traže prečice do one prave, jer su nestrpljivi. Mnogo je puteva za koje mislimo da će nas voditi do te istinske, ali nažalost nije svaki pravi.
KK: Da li je knjiga bazirana na nekom ličnom iskustvu?
PP: Da li postoji knjiga koja nije bazirana na ličnom iskustvu? Svi likovi su plod moje mašte, mojih iskustava ili iskustava iz moje okoline. Tako da svako od njih sadrži deo mene, i oni najbolji i oni najgori. Ali generalno govoreći roman nema veze sa stvarnošću. Ni jedna priča, ni jedan lik nije prenet iz realnog sveta u književni, osim moje mačke Ruže, koja ima jednu kratku epizodu pred kraj knjige. Ona je jedina boravila u oba sveta.
KK: Knjiga će moći da se kupi na ovogodišnjem Sajmu. Kako se osećaš povodom toga?
PP: Uzbuđeno i uplašeno. Nalazim se u nebranom grožđu i ne znam šta da očekujem. S jedne strane mnogo je lepo jer polako dobijam pažnju i ljudi počinju da se interesuju za moje delo. To je ono za šta sam radio prethodnih godina. Ali opet se treba boriti za pažnju novih čitalaca. Taj deo nije lak posebno jer sam odlučio da do njh dođem bez izdavača. Svakako ovo je samo početak. Predstoji još mnogo rada što se tiče promocije i još više što se tiče pisanja. Ne planiram da mi ,,Ljubav u vreme besmrtnika” bude poslednje delo. Sve je ovo jedna nova avantura, zato i uzbuđenje a i strah prijaju.
Takođe sam zahvalan što imam priliku da budem na sajmu i ovim putem bih se još jednom zahvalio Urošu Timiću, Nikoli Dumitraškoviću i Ljiljani Nikolić koji su mi omogućili da se nađem na štandu ,”Zapisi duše”, koji se nalazi u prolazu između hale 1 i hale 4 Beogradskog sajma. Biću tamo u petak, subotu i nedelju. Nadam se da se vidimo.
Intervjuisala: Miljana Miletić
Foto: Privatna arhiva
Više o Pavlu:
