Već osam godina metal bend Phobos iz Beograda svira zajedno i osvaja nagrade na festivalima. Grupa dugogodišnjih prijatelja koja čini ovaj bend objavila je ove godine album “Whimsical”. Razgovarali smo sa članovima benda o novoj muzici i inspiraciji a podelili su sa nama i neke anegdote sa festivala na kojima su nastupali. Intervjuisala Miljana Miletić.
KK: Koliko ste dugo radili na albumu i šta vam je bilo najteže?
PHOBOS: Veći deo albuma je napisan tokom trajanja jednog leta, dakle, tri meseca. Neki kreativni temelji su stajali od ranije, kao što slučaj sa pesmama Sirena i Uneven, dok je ostatak nastao u skoncentrisanom naporu pred ulazak u studio.
Nažalost, samo snimanje i produkcija su trajali dosta duže, uglavnom zato što sa ulaskom u studio nismo mogli da prebrojimo sve članove unutar granica Srbije. To je bio najteži i najveći izazov za nas – izgurati sa albumom do kraja iako nam formacija nije bila kompletna, bez mogućnosti da se od usnimavanja odmori sviranjem na bini. Radosni smo što se vraćamo na front gde su nam najveći izazovi kreativne prirode.
KK: U čemu ste pronalazili inspiraciju?
PHOBOS: Pre svega, jedni u drugima. Dosta naših pesama i deonica nastaje iz spontanog sviranja koje prolazi neki vibe check, nakon čega ide na precizniju razradu. Trudimo se da ne emuliramo druge bendove, čak prezamo od toga, već nastojimo da što autentičnije prenesemo iskrenost naše energije, emocija i same želje da nešto lepo podelimo.
Mi sami imamo problem sa koncentracijom i ne želimo da se ponavljamo i da pišemo iste pesme iznova, već da radoznalo vidimo dokle možemo da idemo sa mešanjem aroma a da i dalje dobijemo prijatan ukus.
KK: Osvajali ste i nagrade kao bend – šta te nagrade predstavljaju za vas?
PHOBOS: Verujem da smo tada imali slično mišljenje koje imamo i sada kada se prisetimo tih takmičenja – to su sve bile odlične prilike da delimo binu sa nekim odličnim bendovima koji su tada bili u usponu i naletu.
Žao nam je što je malo bendova iz tog talasa preživelo. Među njima je bilo i sjajnih ljudi i sjajnih muzičara – češće smo se osećali kao da učimo od drugih nego da smo došli tu da nekog pobedimo. I naravno sviranje, grabili smo svaku moguću priliku za binom koju smo mogli.
Na Zaječarskoj gitarijadi smo diskvalifikovani u finalu zato što smo pevali na engleskom – te godine je uslov bio da numere budu na maternjem jeziku. Uspeli smo na neko vreme da ih ubedimo da smo poreklom iz Kanade (?!). Ta priča je nam je nekako prolazila sve dok nismo završili našu svirku pred deset hiljada ljudi u Zaječaru. Mi smo svoje dobili i bila nam je čast da budemo diskvalifikovani zbog našeg kreativnog odabira.
KK: I na kraju, kako je uopšte nastao Phobos?
PHOBOS: Želja nam je bila da stvorimo sebi infrastrukturu u vidu benda u kojoj bi svako od nas imao igralište za muzički izraz. Neizrečena ali dogovorena podloga je za nas uvek bila metal muzika, ali da svojim stvaralaštvom najviše zabavimo naš manjak stilske koncentracije. Metal je stvarno plodna tlo za različite fuzije i uplive različitih senzibiliteta i žanrova. Phobos i danas za nas ostaje jedno sigurno muzičko igralište.
Foto: Nataša Ilić
