Kada bih imala dara za pisanje poezije želela bih da svaka pesma bude baš kao njegova. Nakon prvog susreta sa pesmama Aleksandra Đokovića to je bila rečenica koju sam izgovorila.

Rođen je 1986. godine. Osim poezije piše i prozu. Svoje radove je objavljivao na internet portalima, a nekoliko pesama je objavljeno u zborniku mlađih vrnjačkih pesnika “Između plime i oseke”.

Prvu zbirku poezije “Sve biće u redu” izdao je 2019. godine.

Pred vama su tri pesme iz pera Aleksandra Đokovića.


lagranž ovo nije znao

pijem pivo i razmišljam koliko bih mladeža
izbrojao na tebi ovog popodneva

na drugom kraju sveta
hemisferi što pokazuje lice suncu
kad je ovde noć

prstima bih dodirnuo svaki
kao što talasi dodiruju pesak u kom sediš

povlačio bih nevidljive linije
spajajući svaki i praveći mozaik

rušeći teorije gravitacije
sa samo deset prstiju i jednim telom


ringišpil

samo slike koje beskonačno
vrtim u glavi
spašavaju me
da se ne udavimu ludilu
koje nadolazi

jedino slike
na kojima se smeješ
na jednoj se plaziš
stojiš pored mene
imaš velike naočare za vid
sreća svira bubnjeve
u taktu sedam osmina

nemoj da ideš nikada
kaže jutro u stanu
koji gleda na most

temperatura tvoje kože
spašava me da ne potonem
i slike
kojevrtimu glavi
dok prikazuju
kako plovim po tvojoj
utrobi


nokaut

od sporta sam odustao rano
oko trinaeste

kad sam dobio pljusak bokserskih rukavica
po licu i rebrima

i shvatio da mora mnogo
da se trči i eskivira

od sporta sam odustao rano
ali ne i od prihvatanja pravila

ne spuštaj ruke i ne udaraj ispod pojasa
čak i ako tebe udari protivnik ili život

primi udarce kao nezvane goste
što su svratili da te pitaju kako si

Foto: Privatna arhiva




Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
1
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
2
Predivno
Super Super
0
Super
Dragana Ilić

Doživotni istraživač, ljubitelj života i nepopravljivi optimista.