Kada bih imala dara za pisanje poezije želela bih da svaka pesma bude baš kao njegova. Nakon prvog susreta sa pesmama Aleksandra Đokovića to je bila rečenica koju sam izgovorila.
Rođen je 1986. godine. Osim poezije piše i prozu. Svoje radove je objavljivao na internet portalima, a nekoliko pesama je objavljeno u zborniku mlađih vrnjačkih pesnika “Između plime i oseke”.
Prvu zbirku poezije “Sve biće u redu” izdao je 2019. godine.
Pred vama su tri pesme iz pera Aleksandra Đokovića.
lagranž ovo nije znao
pijem pivo i razmišljam koliko bih mladeža
izbrojao na tebi ovog popodneva
na drugom kraju sveta
hemisferi što pokazuje lice suncu
kad je ovde noć
prstima bih dodirnuo svaki
kao što talasi dodiruju pesak u kom sediš
povlačio bih nevidljive linije
spajajući svaki i praveći mozaik
rušeći teorije gravitacije
sa samo deset prstiju i jednim telom
ringišpil
samo slike koje beskonačno
vrtim u glavi
spašavaju me
da se ne udavimu ludilu
koje nadolazi
jedino slike
na kojima se smeješ
na jednoj se plaziš
stojiš pored mene
imaš velike naočare za vid
sreća svira bubnjeve
u taktu sedam osmina
nemoj da ideš nikada
kaže jutro u stanu
koji gleda na most
temperatura tvoje kože
spašava me da ne potonem
i slike
kojevrtimu glavi
dok prikazuju
kako plovim po tvojoj
utrobi
nokaut
od sporta sam odustao rano
oko trinaeste
kad sam dobio pljusak bokserskih rukavica
po licu i rebrima
i shvatio da mora mnogo
da se trči i eskivira
od sporta sam odustao rano
ali ne i od prihvatanja pravila
ne spuštaj ruke i ne udaraj ispod pojasa
čak i ako tebe udari protivnik ili život
primi udarce kao nezvane goste
što su svratili da te pitaju kako si
Foto: Privatna arhiva
