Predstavljamo vam poslednjih šest umetnika i umetnica na izložbi Sanjari 58. Oktobarskog Salona – Beogradskog bijenala, koji je otvoren do 22. avgusta do 21 čas.

Ne propustite poslednju priliku da vidite neke od najaktuelnijih radova afirmisanih umetnika iz celog sveta u Muzeju grada Beograda, Kulturnom centru Beograda, u parku ispred Muzeja Jugoslavije, Radio Beograd 2, RTS 3 i ostalim javnim prostorima.

David Duar je francuski umetnik koji na Beogradsko bijenale donosi vrlo upečatljivu instalaciju. Tekstovi, pesme, zvukovi, muzika i slike, skupljeni sa interneta ili iz popularne medijske kulture, u njegovom radu se dorađuju, prežvakavaju i transformišu da bi dali život njegovim skulpturama, filmovima i instalacijama. Rezultat su hibridni, nepročišćeni, devijantni ambijenti, zaraženi novim narativnim klicama koje se preklapaju sa stvarnim svetom i duboko ga transformišu. U Beogradu, prostor koji zauzima Duarova instalacija direktno ulazi u izložbenu stazu, utiče na ritmičnost arhitekture i menja prostorne koordinate pomoću lažnih zidova, prolaza, prečica, i ponovnim aktiviranjem nekoliko elemenata prethodnih instalacija. Ovi radovi skoro da izmiču pogledu jer odražavaju kontekst u kojem su se našli, obogaćen novim elementima rafiniranom kombinacijom nađenih svakodnevnih predmeta koje umetnik interpretira u scenskom i arhitektonskom smislu.

Ebeko Muslimova je ruska umetnica, koja živi u Njujorku. Od 2011. godine umetnica  stvara imaginarni alter ego, nesputanu, slobodnu, korpulentnu verziju sebe, Fatebe, (ime je složenica od ‘fat’ [debela] i ‘Ebe’, skraćeno od Ebeko), sposobnu da prekorači granice i zanemari pravila i da se spontano kreće u prostoru umetničinog rada.

Fatebe je provokativni lik, nesporna je heroina njenih slika, tapeta i grafika, prikazana kao izazovna, s preterivanjem, okruglog i golog tela, čiji se pol s ponosom pokazuje, nabreklih grudi i drskog osmeha kao iz stripa. Za 58. Oktobarski salon Muslimova pravi tapet i tako pretvara Fatebe u uzorak koji potpuno prekriva zidove izložbenog prostora. Pritom se umetnica igra prikriva prisustva rada u izložbenom prostoru, ali istovremeno koristi tapet kao osnovu za provokativni prikaz svog ikoničnog lika.

Sonja Radaković koristi telo kao alat i medij za svoja istraživanja. Preko videa, fotografije i, posebno, živog performansa, ova mlada beogradska umetnica istražuje granice morala, ukusa i društvenih normi, koristeći sopstveno i tuđa tela, kako bi definisala nove mogućnosti povezivanja. Istražujući zavođenje, narcisizam, voajerizam i želju za samoopredeljenjem, Sonja Radaković dovodi u pitanje vlastiti identitet žene i umetnice i ističe kontradiktornosti mehanizama kojima društvo vrši kontrolu ili sudi.

Performans Zauzeto [Occupied] (2021) odvija se fizički u međuprostorima, nekonvencionalnim prostorima između javnog i privatnog. Sonja Radaković i grupa performera eruptivno izvode svakodnevne pokrete, na prvi pogled obične, ali koje uporno ponavljanje čini otuđujućim i uznemirujućim. Akcije i izvođači poigravaju se s udaljenošću između prikazanog i prikrivenog i tenzijom između onlajn i oflajn režima, u igri ogledala svakodnevnog života i pozorišne predstave.

Aleks Da Korte je konceptualni umetnik koji radi u širokom spektru medija: video, performans, instalacija, slikarstvo i skulptura, odabira reference visoke i niske kulture – od nadrealizma i robnih marki do pop arta i ikona i simbola iz američkog života – da istraži pitanja povezana s politikama koje se odnose na kulturu i identitet, otuđenošću i psihološkim aspektima čovekovog iskustva. Video-rad Plavi mesec (2017), prvobitno napravljen za izložbu digitalne umetnosti Ponoćni trenutak na Tajms skveru u Njujorku, prikazuje nadrealističko karaoke izvođenje čuvene balade Ričarda Rodžersa i Lorenca Harta, s glumcem, obučenim u belo, sa smelom scenskom šminkom, koji drži srebrni polumesec i pevuši ovu klasičnu kompoziciju. Scena je umnožena preko nekoliko ekrana, lociranih na neočekivanim mestima u izložbenom prostoru i izvan njega, i izaziva gotovo oniričnu teatralnost, a tekst pesme koji ide nadnu svakog ekrana, poziva publiku da učestvuje u iskustvu koje je istovremeno intimno i kolektivno.

Do kraja Oktobarskog salona, ovaj video se emituje na RTS 3, svake večeri u 20.55, a publika Beogradskog bijenala je pozvana da učestvuje u njegovom video radu, tako što će snimiti horizontalno telefonom ceo video i poslati ga na mail: [email protected]

Vil Benedikt svom radu na dekonstrukciji, hibridizaciji i preoblikovanju slike koristi različite medije – od slike do videa, od crteža do fotografije i kustoskih projekata. U video-radu Stepeni odvratnosti (2019) – inspirisanom knjigom Lažno ogledalo: razmišljanja o samozavaravanju Džije Tolentino o britanskoj manekenki Lili Makmenami – hrana je u središtu distopijskog narativa, u kojem ona više nije osnovni element za zadovoljavanje primarne potrebe, već je postala imenitelj kulture bulimije i metabolizma, u kojoj se sve konzumira, probavlja i pretvara u otpad. Ovde jedna saobraćajna nesreća, u kojoj je glavni akter dostavljač hrane preko Ubera, potpuno gubi svoju tragičnu komponentu, da bi postala inscenacija, mesto zavođenja i dehumanizovani estetski kod. Benediktov video, spoj različitih žanrova, od trilera do muzičkih spotova, od filmskih trejlera do reklama, preuzima osnovne crte best-selera Džije Tolentino: san i slobodu interneta koji su se pretvorili u noćnu moru i kolektivno otuđenje, kulturu prevare, ogorčeni izraz eksplozije jastva i identiteta.

Intervencija umetnika Ijana Čenga na izložbi 58. Oktobarskog salona je u formi teksta u katalogu koji predstavlja poseban projekat Bijenala. Kroz tekst umetnik ispituje sposobnost ljudi da uspostave odnos sa promenom i mutacijom. Inače, u svojoj umetničkoj praksi Čeng pravi žive simulacije u kojima se akter prilagođava promenljivim i haotičnim okruženjima. Terminom ’svetovanje’ [Worlding], umetnik definiše istraživanje kojim se bavi već nekoliko godina, s ciljem da ispita potencijal umetničkog projekta čiji osnovni sastojci – determinističke priče i otvorene simulacije – mogu da stvore novu kreativnu dimenziju: „nešto smisleno a ipak živo, vezano a ipak u preobražavanju“.

Podsećamo da su do kraja 58. Oktobarskog salona svi programi besplatni. Radno vreme Muzeja grada Beograda i Kulturnog centra Beograda do kraja Oktobarskog salona je biće od 13 do 21 čas.

Poslednje vođenje kroz izložbu Sanjari je u nedelju, 22. Avgusta u 13 časova.


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
23
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
13
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
10
Zanimljivo
korisno korisno
6
korisno
okej okej
3
okej
divno divno
33
divno
Predivno Predivno
30
Predivno
Super Super
13
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.