Poželim da odem od ovog svijeta,
U mjesto koje nema ni svog imena,
Tamo u zabačene strmnine ili doline,
Da prođu ove moje tužne godine.

Poželim često da nekada nas ne bude,
Da na svijetu uopšte ne bude tuge,
Da bude osmijeh nam baš svugdje,
Da nas najmilije osobe mnogo grle.

Poželim da više volimo jedni druge,
Jednoga dana sve će da prođe i bude,
Smijeh i suze,lijek i tople ruke,
Da prebrodimo ove trenutke tužne.

Poželim da smo svi kao jedni ljudi,
Poželim da nema među nama zle ćudi,
Poželim da sam i ja kao svi drugi,
Poželim da se neko oko mene potrudi.

Široka riječ kada kažu da poželim,
Da prema istini jako mnogo težim,
Ponekada odem od nekih bez riječi,
Okrenem leđa i zapišem ih u teci.

O autoru:

Maid Čorbić ima 20 godina i dolazi iz Tuzle. Već duži niz godina piše pesme, ali i prozu. Učestvovao je na brojnim takmičenjima, a želi da izda i svoju zbirku pesama pod nazivom “Moja škola”.

Foto: Pixabay


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
2
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
6
Predivno
Super Super
1
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.