Oktobarski salon – Beogradsko bijenale je uveliko u toku. Kako je zbog poznate situacije sa pandemijom odložen prošlog oktobra, ova važna beogradska umetnička smotra ima svoje 58. izdanje tokom ovog leta, sve do 22. avgusta. Naziv ovog Oktobarskog salona je “Sanjari”.
Kustosi, Ilarija Marota i Andrea Baćin, okupili su 64 međunarodne umetnice i umetnika, iz svih delova sveta, a većina njih nikada ranije nije izlagala u Beogradu ili na Balkanu.
Ovo je prilika da beogradska publika vidi neka aktuelna ostvarenja i nove produkcije umetnika iz celoga sveta, a pojedini radovi predstavljaju i nove produkcije koje su rađene upravo za ovu izložbu odnosno koncept “Sanjara”.
Predstavljamo vam četiri domaća umetnika, čije impresivne radove i instalacije možete pogledati u Muzeju grada Beograda.
Sanja Ćopić
Sanja Ćopić bavi se svojim ličnim iskustvom – osećanjima, komunikacijom, telom, očekivanjima, mogućnostima, željama i frustracijama. Njena dela, u formi video-zapisa, instalacija, crteža i performansa, mogu se čitati kao putovanje različitim teritorijama njene duše i njenog identiteta kao ličnosti i kao umetnice.
Prisustvo Sanje Ćopić tako postaje efemerno i proređeno, simbol svakodnevnih želja i dugoročnih težnji, snova i projekata koji tek treba da se realizuju. Sanja se svojim radove, koji se najčešće oslanjaju na tekst/izvođenje teksta, gotovo uvek obraća direktno posmatraču, a neki njeni radovi zahtevaju učestvovanje publike.
Nadežda Kirćanski
Nadežda Kirćanski se izražava uglavnom crtežom i instalacijom i istražuje kontrast između različitih sociopolitičkih stvarnosti i društvenog, emocionalnog, intelektualnog i materijalnog života mlađe generacije u Srbiji. Istraživanje prostora, bilo javnog ili privatnog, omogućava joj da osvetli kontradikcije, kratke spojeve, sisteme kondicioniranja ili ugnjetavanja, koji se na prvi pogled ne mogu prepoznati. Njen pristup pokreće intenzivnu priču, ličnu i kolektivnu, fokusiranu na stvarnost u kojoj živi.
Igor Simić
Umetnička praksa Igora Simića, u početku fokusirana samo na video, s vremenom je obuhvatila širok spektar medija; upustio se u eksperimentisanje s fotografijom, 3D štampanim skulpturama, muzikom, piše eseje i članke, slika i kreira video-igre, u sklopu aktivnosti svoje transmedijske kompanije Demagog studio.
Umetnikova glavna linija istraživanja u oblasti pokretnih slika povezana je s njegovim interesovanjem za savremenu kulturu i politiku u širokom smislu reči i pažnju koju poklanja društvenoj dinamici distopijske tehnološke ere, koja uključuje nadzorne sisteme i postapokaliptične vizije.
Nenad Gajić
Polazeći od grafičkog dizajna, ilustracije, animacije i posebno od specijalnih efekata za film i televiziju, Nenad Gajić je razvio lični i prepoznatljiv umetnički jezik, baziran na produkciji hiperrealističkih i pokretnih skulptura koje prikazuju ljudska i životinjska tela. Upotrebom silikona i organskih materijala, kao što su kosa i perje, umetnik vrlo detaljno definiše figure, a pažljivim osmišljavanjem njihovih pokreta pomoću motora postiže da radovi neposredno prenesu doživljaj života i istine. Gajić koristi tehnologiju da animira figure, da ih napaja energijom i kod posmatrača aktivira mehanizam identifikacije.
Foto: Nadežda Kirćanski
