Dugo pripremana saradnja sa kultnim rediteljem Harisom Pašovićem, realizovaće se 29. oktobra u 19 i 30h na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum premijerom klasika teatra – dramom Gospođica Julija, Augusta Strindberga.

Haris Pašović koji je uradio i dramatizaciju izabrao je internacionalan autorski tim: scenografa Aleksandra Denića, kostimografkinje Irmu Saje i Vanju Ciraj Džudžu, kompozitor je Marko Grubić, koreograf Igor Pastor, dramaturg Jelena Paligorić Sinkević i lektor Ljiljana Mrkić Popović. Reprize se igraju 30. oktobra, 10. i 11. novembra.

U dogovoru sa gospođom Madlenom Zepter Haris Pašović je za saradnju sa Madlenianumom izabrao intiman, psihološki, naturalistički komad Augusta Strindberga, koji je aktuelan i danas. Dragulj dramske književnosti, Strindbergova Gospođica Julija, u režiji Harisa Pašovića na sceni Madlenianuma prkosi svemu što je instant život i svemu što je lažno stvaralaštvo.

Rad je koncipiran kao pohod vojske umetnika-podvižnika koja teži da spozna savremenu gospođicu Juliju i njenu poslugu. U toj savremenoj Gospođici Juliji srećemo na terenu Bohinjskog jezera, u domu slovenačkog bogataša, njegovu kći jedinicu Juliju koja strada posle jedne teške noći u društvu svoje posluge. Poslugu čine mladi emigranti iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, a među njima je i zanosni junak Žan, mladić koji se našao u ljubavnom vrtlogu sa svojom gospodaricom.

Haris Pašović je za naslovnu junakinju odabrao mladu glumicu Saru Dirnbek, zvezdu slovenačkog teatra, višestruko nagrađivanu na značajnim festivalima. Strahinja Blažić je u ulozi Žana, Mina Pavlica u ulozi Kristine, kao i još šestoro mladih glumaca (Katarina Bradonjić, Nikola Knežević, Jovan Veljković, Filip Stankovski, Sofija Kovačević i Ksenija Repić,) su ansambl koji će na scenu doneti Gospođicu Juliju, kao savremenu aktuelnu ljubavnu priču, priču o rascepu u kojem se nalazi glavna junakinja, ali i ostali likovi.

Uzimajući teatar kao merilo stvarnosti, August Strindberg je u svom komadu Gospođica Julija, na prelamanju vekova razmatrao egzistenciju pojedinaca, njihovih duševnih života, njihovih seksualnih nagona, ličnih drama, porodičnih sukoba. Analizirao je i klasni karakter društva i delovanje klasa na razvoj ili uništenje pojedinca. „Strindberg piše Gospođicu Juliju već 1888. godine. Njegov umjetnički genij razvija dramsku psihoanalitičku studiju koja prethodi psihoanalizi… Naturalizam je za Strindberga stvarnost, i on se protivi svijetu koji izbjegava istinu ili je iskrivljuje ili je ubija. Gospođica Julija je bila zemljotres potreban da se pojedinci i društvo probude. Jer tadašnji evropski javni diskurs je vodio u tragediju i jedini žanr koji je mogao to izraziti bila je naturalistička tragedija, a drama Gospođica Julija je bila rodonačelnica tog žanra.“ kaže reditelj predstave.

U komadu pored psihiološkog postoji i klasni elemenat, klasni jaz iz Strindbergovog vremena akutelan je i danas. U svojoj adaptaciji drame Pašović je uveo i balkanski problem odlaska desetina hiljada mladih ljudi u EU, „trbuhom za kruhom“, kako to on kaže. Oni su tamo često na dnu društvene lestvice. U svojoj zemlji su bili srednja klasa, ali toliko osiromašena da nisu imali izbora nego da odu i rade najteže fizičke poslove i da budu posluga u EU. S druge strane, mlada naslednica Julija, je u svojoj zemlji, nasledstvo joj donosi bogatstvo, ali ne i toliko nužnu sreću. Kao prava gazdarica Julija postaje bahata, destruktivna i konačno autodestruktivna.

Pašović veruje da je naturalizam neophodan teatru.0

„Pozorište koje izbjegava da zaroni u dubinu je možda prihvatljivije u trenutku, to je placebo koji godi našim iluzijama. Naturalizam je opor, ali je ljekovit. Naturalizam ne potcjenjuje gledaoca, nego ga poštuje. Vjeruje u sposobnost gledalaca da, kao odrasli, zreli ljudi, prožive pozorišno iskustvo straha i sažaljenja i dožive katarzu, prečišćenje takvih afekata. Hrabro pozorište zahtjeva hrabre stvaraoce i hrabre gledaoce“, poručuje reditelj Haris Pašović.

Foto: Madlenianum


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
0
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.