Grad Kvebek je nekoliko puta proglašen za najbolju turističku destinaciju u Kanadi. Kanadski turisti ovaj grad vole zbog brojnih istorijskih znamenitosti i zbog njegovog evropskog ‘šmeka’.

Moto grada je “Tako evropski – a tako blizu”.

Sam centar Kvebeka UNESCO je proglasio Svetskom baštinom. Tu se nalaze uske i strme ulice popločane kaldrmom, a zgrade su kao u francuskoj provinciji, od fasadne cigle, sa drvenim prozorima i crvenim krovovima. U staroj luci se nalaze brojne galerije, restorani, pabovi, butici i antikvarnice, i zaista sve neodoljivo podseća na neki evropski kvart.

Božićna soba / Foto: Lazar Petrović

Pored uživanja u pogledu na crvene krovove u januaru 2021. malobrojni turisti našli su se usred crvenog COVID-19 alarma. Skoro sve što vam padne na pamet bilo je zatvoreno, osim par atrakcija, među kojima je bio i “Ledeni Hotel” koji ove godine slavi 20. rođendan.

Prvi put ovo zdanje je otvoreno u januaru 2001. Promenili su mu nekoliko lokacija, a ove godine se nalazi 30 km severno od grada Kvebeka, samo 35 minuta vožnje kolima. Ovo je bio i prvi “Ledeni Hotel” u Severnoj Americi.

Gradi se svakog decembra, otvara se početkom januara, a polako počinje da se “topi i nestaje” već u aprilu.

Potrebno je oko mesec i po dana da se “Ledeni Hotel” izgradi, a 50 radnika na tome vredno radi i utroši oko 30.000 tona snega i 500 tona leda kako bi napravili ovo pravo arhitektonsko čudo.

Najeftiniji smeštaj za jednu noć, na krevetu od leda, košta oko 450 dolara, a turistički obilazak hotela 25 dolara.

Egipatska soba u hotelu / Foto: Lazar Petrović

Iako su se arhitekte i umetnici i ove zime svojski potrudili da “Ledeni Hotel” dobije potpuno nov i svež izgled, crveni COVID-19 alarm u provinciji Kvebek, ostavio je ovo zdanje skoro bez posetilaca.

Ovaj veličanstveni objekat ima preko 40 soba kroz koje umesto glasova radoznalih turista, fijuče vetar i nestvarna tišina, pa je utisak da ovaj (pomalo) tužan 20-i rođendan hotela, na neki čudan način deli sudbinu ljudi.

Prošetali smo se prelepom Velikom dvoranom, kapelom u kojoj nije bilo ni mladenaca, ni svatova; obišli smo sobe i apartmane, a među najlepšim bili su Salvador Dalí, Egipatska i Božićna soba, kao i nekoliko komada nameštaja isklesanih od leda.

Salvador Dali soba / Foto: Lazar Petrović

Na kraju smo otišli u čuveni Ice bar u kojem nismo mogli da naručimo i popijemo koktel u čaši od leda jer je bio zatvoren.

Slični “Ledeni Hoteli” postoje u Kanadi (Montrealu), Finskoj, Japanu, Norveškoj, Švedskoj i u našem komšiluku – Rumuniji.

Venčanje iz bajke u prelepom dekoru!

Bilo da se radi o venčanju ili “obnavljanju zaveta”, kapela u ovom hotelu obećava lepe fotografije. Ukoliko volite zimu i niske temperature, pa izaberete ovo romantično i belo odredište za svoje venčanje, imaćete nezaboravne uspomene.

Kapela od leda – popularno za venčanja / Foto: Lazar Petrović

Do sada je preko 300 parova iz celog sveta odlučilo da ujedini svoje živote baš ovde. Cena za venčanje u ovom hotelu kreće se od 2.795 $ pa sve do 8.195 $.

Zanimljive činjenice

– Temperatura unutar hotela je uvek oko – 5C.

– Hotel je prepun specijalnih rezbarija po zidovima, kao i skulptura i lustera od leda.

– Omiljena je lokacija filmskih ekipa iz celog sveta.

– Bio je inspiracija za Diznijev film “Frozen”.

– Head & Shoulders je snimio reklamu u ovom hotelu, kao i mnogi drugi brendovi.

– Posle 13. sezone, zvanična statistika prijavila je preko milion posetilaca i 43.000 gostiju koji su ovde prenoćili.

Piše: Marina Bulatović

Foto: Ulaz u Ledeni hotel (Kvebek) / Lazar Petrović student fotografije na Seneca College u Torontu

Izvor: Bazar


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
2
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
4
Predivno
Super Super
0
Super
Marina Bulatović
Bila je jedan od pionira PR profesije u Srbiji, a njen roman prvenac „Nina od Arabije“ čitaju ljubitelji pisane reči u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni. U slobodno vreme piše za portale: Sputnjik Srbija, Kulturni kišobran i MediaSfera; i za magazine: Turistički svet, Biznis Magazin, Ona i Ilustrovanu Politiku.