Šta može da se kaže o životu i radu u Studentskom gradu, a da se izbegnu opšta mesta i nostalgični štimung? Kako da se takvi iskazi ne svedu na puko prisećanje ili dokumentovanje stanja stvari, ni na samo nizanje ličnih stavova prema tom mestu? Ova i slična pitanja su polazište u obrazovanju ideje o Vizelnom rečniku Studentskog grada.
Radionica će se održavati ponedeljkom od 18 do 21h tokom oktobra i novembra u Domu kulture Studentski grad i preko Zoom platforme. Rezultat radionice treba da bude izložba u decembru i promocija publikacije kolažnog tipa.
Cilj radionice je da se tehnikama kolaža prepletu mnoštva ličnih utisaka učesnika, kombinovanih sa arhivskom građom i raznim drugim materijalima koji šire polje asocijacija i da se na taj način obrazuje upečatljiv i zanimljiv sadržaj. Istovremeno, takav sadržaj treba da se doživi kao poziv na poređenje onoga što zatiče na izložbi i/ili u publikaciji sa ličnim iskustvom datog mesta i elemenata njegove istorije.
Proces radionice će se ogledati u postepenom i uzajamnom stvaranju izložbenih materijala putem mapiranja neposrednog okružja učesnika, beleženja ritmova svakodnevnih dešavanja u Studentskom gradu, kao i kombinovanja fragmenata njegove prošlosti, uz pomoć teorijskih i praktičnih uvida predavača i učesnika na panelima. Njihova posebna uloga će biti da svojim izlaganjima i učešćem doprinesu formiranju strukture i profila finalnog proizvoda radinoce, to jest izložbe i štampane publikacije.
Sadržaj radionice previđen je kroz praktičan rad tokom kojeg će se integrisati i psihogeografska iskustva pisaca i umetnika koji su pripadali Letristima i Situacionističkoj internacionali. Takođe će se ponavljati postupci umetnika istorijskih avangardi, to jest dadaista i nadrealista, u kolažiranju i stvaranju začudnih kombinacija elemenata, koji bi odgovarali estetici „slučajnog susreta mašine za šivenje i kišobrana na operacionom stolu”, koju je stvorio Andre Breton time što je jedan Lotreamonov stih preveo u metodski postupak.
Kome je radionica namenjenа?
Radionica je namenjena svakome ko živi/radi u Studentskom gradu, ili ima izgrađen specifičan odnos prema tom mestu.
Za radionicu nije potrebno nikakvo predznanje o savremenoj vizuelnoj umetnosti, pa ni posebna tehnička znanja o procesima fotografisanja i pisanja. Potrebna je samo otvorenost i radoznalost za eksperimentisanje i rad u grupi, kao i doslednost u dolaženju, radu na zadacima između susreta i zajedničkom diskutovanju.
Broj učesnika je ograničen na 15 osoba, a svako od učesnika će se unapred obavezati da će redovno dolaziti i biti aktivan do kraja projekta.
Kako se prijaviti za učešće?
Prijava se šalje na elektronsku adresu: [email protected] najkasnije do 24. septembra.
Prijava treba da sadrži:
Kratko predstavljanje (ime, prezime, program studija ili zanimanje)
Odnos prema Studentskom gradu (stanovnik, zaposleni, posetilac..)
Motiv za učešće u radionici (minimum dve rečenice)
Konačni rezultat radionice ne bi bio puki uporedni dokument odnosa nekadašnjih i sadašnjih doživljaja Studentskog grada u iskustvu njegovih stanovnika i osoba koje u njemu rade, već specifični vizuelni rečnik koji mapira i polja kreativne imaginacije, kao i kapacitete učesnika za proizvodnju zaumnih konstrukcija u intepretaciji dokumentarnih materijala.
Vizuelni rečnik Studentskog grada je drugo izdanje radionice Izložbotvornica Radionicu vode: umetnica Šejma Fere koja će sa učesnicima radionice razvijati konkretne tehnike i pomagati formatiranje finalnih proizvoda – izložbe i kataloga, istoričar umetnosti i kustos Stevan Vuković, koji će tokom radionice držati predavanja o postupcima i primerima kolažnog pristupa arhivskom materiju i koordinatorka Tijana Savatić koja će biti zadužena za aktivnu komunikaciju sa učesnicima kao i pomoć u konceptualnom razvoju ideja i radova.
“Zabranjeni ‘Studentski grad’, koji sam snimio na trećoj godini studija, te 1965. direktno je prognozirao 1968. govoreći da mladi čovek nema šansu u socijalističkom društvu, što je tačno i danas.” – Joca Jovanović za Večernje novosti 27. aprila 2012.
Zanimljivost za kraj:
Model po kome bi struktura tog rečnika bila osmišljena može se ilustrovati primerom fiktivne “kineske encikolopedije”, koja se pojavljuje u jednoj priči Horhea Luisa Borhesa, u kojoj su životnje klasifikovane na sledeći način:
“a) one koje pripadaju caru, b) balsamovane, c) pitome, d) svinje koje sisaju, e) sirene, f) predivne, g) pse lutalice, h) one uključene u sadašnju klasifikaciju, i) pomahnitale, j) neizbrojive, k) naslikane vrlo finom četkom od kamilje dlake, l) i tako dalje, m) koje su upravo polomile pojilicu za vodu, n) koje izdaleka izgledaju kao muve.”
Foto: Promo
