Mladi i talentovani muzičar Saša Gambiroža dolazi iz Pančeva. Student je četvrte godine novinarstva na Fakultetu za kulturu i medije, a muzikom se aktivno bavi već 10 godina. Svoju muzičku karijeru započinje u bendovima “5 minuta”, “Krug IV”, “Against The System” i “Mimo protokola”. Autorske pesme piše još od svojih srednjoškolskih dana, a neke od njih će se naći na njegovom albumu prvencu pod nazivom “Nedovršena priča” koji se očekuje tokom 2021. godine. Mladi umetnik je dosad izdao dva singla – “Tonem” i “ Dodiri”.
U intervju za Kulturni kišobran Saša nam priča o svojim muzičkim počecima, inspiraciji za autorske tekstove i budućim planovima.
KK: Kako je muzika uopšte “ušetala” u tvoj život?
SG: Muzikom sam počeo da se bavim sa 12 godina. Prvu klasičnu gitaru dobio sam od sestre iz Slovenije a imao sam želju još u četvrtom razredu da sviram na klavijaturi. Međutim, klavijaturu sam dobio dve godine kasnije pa sam u nekom trenutku i odustao. Tako sam i počeo da sviram gitaru…
Na prve časove gitare krenuo sam kod Bokana Branislava – gitariste iz Pančeva. Kasnije sam išao kod još par profesora i onda nastavio u školi gitare Zorana Ilića. Svakoj osobi koja želi da svira preporučujem Zorana Ilića i njegovu školu “Gitarta”. Sjajan je profesor i pedagog.
KK: Sam pišeš svoje pesme. U čemu pronalaziš inspiraciju?
SG: Najviše me inspiriše ljubav zato što je, možda, još jedino ona neistrošena, iskrena emocija koja, istovremeno, zna da i razočara. Šta znam, valjda je to život? Naravno, tu su i teme praznih klubova i to pre korone. To me je izluđivalo kao mladog umetnika. Mada, ja volim da kažem budite stalno veseli i nasmejani, širite ljubav i pozitivnu energiju, to nam treba.
KK: Ko je uticao na razvoj tvog muzičkog stila?
SG: Žanrovski nisam ograničio sebe, volim mnogo toga. Vlado Georgiev, recimo, u ljubavnom svetlu, poseduje jaku emociju koja se prenosi na njegove tekstove. U poslednje vreme volim da slušam Stanley Jordana, tapping virtuoza. Naravno, tu je i Džon Mejer čije su pesme jako “catchy”, ulaze brzo u uši, tu i ostaju. Uzgred, verujem da će biti fenomenalan bluz gitarista. Zatim, Ališa Kiz. Njena boja glasa, tekstovi, muzika, kao i ekipa sa kojom svira je nešto što me je u potpunosti oduševilo. Takođe, volim i pančevačke bendove Rampa i Buč Kesidi. Izuzetno sjajni muzičari, specifični na svoj način sa ritmom koji “vozi”. Za kraj, preporučio bih beogradsku scenu. Tu su bend “Dram”, kao i mladi kantautor Ivan Jegdić.
KK: Svirao si u nekoliko bendova, a sada si otpočeo i solo karijeru. Šta možemo da očekujemo od tebe u narednom periodu?
SG: Ako sve bude išlo po planu, do kraja godine očekujte treći singl “Porazi” koji bi trebalo da snimamo u oktobru zajedno sa spotom. Želim da naglasim da nisam “poražen” i ne osećam se skroz tako. Smatram da život ima dve strane – lošu i dobru. Tada mi je verovatno bio lošiji dan čim sam je tako nazvao. To je i čar života – da budu obe strane. Samo tako ćete znati koliko vam je stalo do nečega. Takođe, planiram da izdam album pod nazivom “Nedovršena priča” tokom 2021.godine.
Foto: Privatna arhiva
