Trenutak kada vam vaša zemlja ne pruža mogućnost da živite nestrahujući za svoj život, a za drugu, veliku, obećanu ste još jedan stranac koji je došao da traži u njoj svoje parče sreće je trenutak kada postajete ničiji.
Taj trenutak na svojoj koži osetio je i Joav, glavni lik u filmu “Sinonimi”.
Mladi Izraelac Joav luta ulicama Pariza. Uz sebe ima samo rečnik i pred sobom samo jedan cilj – naučiti što više francuskih reči. Postati građanin obećane Francuske zemlje koja oberučke prihvata sve, ali pod jednim uslovom – da zaborave na sebe, svoj jezik, religiju, krv, naciju… Joavu ovo, čini se, ne pada teško. On je već sa sobom rasčistio. Pobegao je od rata, smrti i bede. Ne želi da se seća ničega. Čak ni svojih roditelja. Više neće progovoriti hebrejski, zakleo se sebi.
Kroz film vidimo i pripadnike drugih nacija koji su tu iz istog razloga, koji lako usvajaju pravila strane zemlje, strane kulture, tradicije. Zemlje u kojoj su svi jednaki, ali su neki malo više jednaki. Liberalizma punog sloboda koji uskraćuje njihovu slobodu; slobodu da budu ono što jesu.
Na putu da postane Francuz nije sam. Joavu pomažu jedan mladi francuski pisac i njegova prijateljica. Postavlja se pitanje da li je ovo prijateljstvo iskreno ili mladić samo želi Joave priče iz rata koje bi fascinirale evropsku publiku željnu krvi i znoja.
Jer, koliko god ovaj kontinent bio kolevka ljudskih prava, još uvek voli rat i njegove žrtve. Samo je, baš kao u vreme gladijatora, bitno da tu krv među sobom proliju neki robovi, stranci, zar ne?
Glavne uloge tumače: Tom Mercier, Quentin Dolmaire, Louise Chevillotte, John Sehil, Gaël Raes, Chris Zastera i Jonathan Boudina.
Film je delo izraelskog reditelja Nadava Lapida. Dobio je “Zlatnog medveda” za najbolji film na 69. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu. Na ovogodišnjem Festivalu autorskog filma prikazuje se u okviru glavnog programa.
Piše: Ksenija Stojiljković
