Verovatno ste nebrojeno puta videli fotografije pogleda na čuvene meandre Uvca. Ne bi bio ni kliše kada bi se reklo da je to pogled koji “oduzima dah”. Specijalni rezervat prirode “Uvac” nalazi se u jugozapadnoj Srbiji i delom se nalazi na teritoriji Nove Varoši, a manjim delom – Sjenici. Prirodno je dobro prve kategorije i pored planine Zlata, okružuju ga još četiri – Murtenica, Čemernica, Javor i Jadovnik. S neba meander “čuva” izuzetno retka vrsta orla lešinara – beloglavi sup.
Da biste i uživo, istinski, uživali u pogledu na meandre sa vidikovca “Molitva”, morate se i dobro pripremiti.
Zato ću u daljem tekstu podeliti sa vama malu “to do” listu ako krenete put Uvca.
Autobus ili sopstveno vozilo?
Najpre, ukoliko odlučite da putujete autobusom – spremite se na duplu dozu pešačenja. Autobus će vas ostaviti na parkingu, jer zbog makadama dalje ne može.
Do kampa rendžera kod Sjeničkog jezera odakle i kreće pustolovina do “Molitve” hoda se oko 40 minuta. Ako vam vodiči kažu da vas čeka desetak minuta hoda, znajte da nikako nije moguće! Može se desiti da vam ova pešačka deonica ne bude spomenuta, zato, spremite se.
Ako, pak, krećete sopstvenim prevozom – u boljoj ste poziciji. Možete svojim vozilom do kampa koji je udaljen oko četiri kilometara od mesta gde bi vas ostavio autobus. Možete, čak, i do vidikovca – ako baš ne volite da pešačite.
Krstarenje ili ne?
Pretpostavimo sada da ipak želite da pešačite do vrha. Jedan od načina, ali ne baš isplativ jeste uz prvobitnu vožnju brodićem, odnosno krstarenje.
Vozićete se oko 40 minuta do sat vremena za 1.500 dinara. U cenu ove vožnje je uračunata i poseta Ledenoj pećini. Međutim, kako je ona zatvorena za posetioce zbog koronavirusa, ne mogu vam preneti utiske, jer je nisam posetila.
Kako vam ne bi bilo naplaćeno nešto što nećete ni videti, preporučujem da – ili kupite svoju kartu direktno od lokalaca kada dođete do kampa jer je jeftinija (a ne preko agencije), ili da ovu vožnju, jednostavno preskočite.
Dobro se spremite ako ćete pešačiti do vrha
Put do vidikovca vam, svakako, neće biti nimalo kraći ako krenete da se penjete od glavne kapije do koje vas odbaci brodić. Ukoliko ipak želite da “krstarite”, od kapije do vrha vas čeka nimalo jednostavan put. Staza je stenovita i, može se reći, vertikalna.
Kad se uspenjete do ravnog dela, treba vam još oko četiri kilometara do “Molitve”. Mnogi čak i odustanu od odlaska na vidikovac nakon ove “avanture”.
Druga opcija je da odmah krenete od kampa do vrha. Ni ovaj put nije jednostavan – hodaćete oko sedam kilometara stazom koja je “bogata” usponima i padovima. Čak su postavljene oznake da staza nije nimalo naivna. Ipak, od agencije (kao što je bio slučaj sa BravoTours agencijom) možda nećete ćuti ove reči, već sasvim suprotno – da ovu deonicu može savladati apsolutno svako.
A ako vam se ne hoda, uvek možete i iznajmiti vozilo u kampu koje će vas odvesti do vidikovca.
Voda, voda, voda!
Najbitnija lekcija sa ovog izleta je samo jedna reč – voda. Ponesite dosta vode sa sobom (i nešto slatko). U suprotnom, jedino mesto gde ćete moći malo da se osvežite je potok koji je od vidikovca udaljen podosta. Česme gde možete natočiti vodu nema, a čeka vas višečasovno pešačenje sa tek ponekim deonicama sa hladom, i to baš kod pomenutog potoka.
Važno je, takođe, imati na sebi udobnu obuću i odeću, namazati se kremom za sunčanje i poneti šešir ili kapu kako biste se zaštitili od sunca.
I na kraju, ne zaboravite da ponesete kameru i ovekovečite vašu posetu na najbolji mogući način.
Foto: Jovana Đorđević
