Od svega što čovek u životnom nagonu zapostavlja ili uzima zdravo za gotovo, pri malo čemu čini takvu nepravdu kao pri zapostavljanju muzike u supermarketu. Da, govorim o onoj muzici koja oplemenjuje svakodnevnu ne-baš-omiljenu aktivnost punjenja potrošačke korpe, ali koja i mnogo više od toga, ima sposobnost da probudi neke davno minule uspomene onda kada se najmanje nadate.
I to ne samo zbog činjenice da je u pitanju muzika koju emituju radio stanice naštelovane otprilike u doba otvaranja objekta na koje je već zaboravio čitav svet. Kada u novije doba dotične prestanu da postoje i zamene ih nove frekvencije, možda vas iznenadi zarazan ritam vaše letnje himne od pre koju godinu koji do tada opskrbljivačku misiju pretvara u istinski dance-off. Pogotovo ukoliko kupovinu obavljate u društvu prijatelja koji znaju da čitaju između redova.
Neretko mi se desi da se zagubim među rafovima, oslonjena na svoja kolica za kupovinu dok uz tonove plutam ko zna gde. Neretko se ljudi okreću u redu za kasu kad čuju moje (tiho?) mumlanje melodije.
Ako nešto volim u vezi s muzikom iz supermarketa, to je kada vas, dok bauljate u potrazi za napolitankama ili voćnim jogurtom, nanese na nekoga s kim se niste videli čitavo leto, a pitali ste se kako je to uopšte moguće.
Tada muzika predstavlja savršenu podlogu za razgovor koji menja modalitete od uobičajenog o letenju vremena do sasvim internog, prepunog šala i smeha zbog kojeg ljudi okolo počinju da kolutaju očima.
Dok se pomerate levo-desno, ne biste li im omogućili da vas zaobiđu i dalje se, mada nesvesno, pomerate u ritmu savršenog diktata muzike iz zvučnika. Tek kada vam leva ruka zbog obližnjeg frižidera utrne celom dužinom, rastajete se uz konstataciju da se morate videti na nekoj kafi. Ubrzo. Dok leto još traje.
Muzika supermarketa vas nekad razbudi, ako još uvek bunovni krećete u prvu subotnju kupovinu. Ona vas rastuži, ako ubode baš onu žicu za koju ste zaboravili da je i dalje tu, kao i ta pesma od pre hiljadu godina (koje nekad ne prolete baš tako brzo kao što volimo da tvrdimo). Ona vas poziva na ples u okolnostima kada vam ples nije ni na kraj pameti.
Moja drugarica ima teoriju da je najbolje zaljubiti se na pijaci. Ipak, sigurna sam da bi se složila da supermarket nudi jednu dodatnu prednost – jedva primetnu i nenametljivu muziku iz zvučnika, tihog hroničara svih naših sasvim rutinizovanih i ne-baš-tako rutinizovanih aktivnosti. Da oboji svakodnevicu, sasvim jednostavno. Možda je narednog puta budete čuli…
Foto: Pixabay
