Želim da vam pričam o susretima. Ne znam da li verujete u njih. U one susrete koji dođu kao i dalje vreo otisak šake na koži obraza. Kao produkt neverovatne moći univerzuma da pročita vaše misli i zasuče rukave, brižljivo odloži svoje neukaljane rukavice i udri po vama iz sve snage.

Za one koji nisu skloni promatranju puteva zvezda, radi se o moći koja leži u svakome od nas da intenzitetom svojih misli “prizove” određene osobe u (ne samo svoj) svoj život. Ukoliko mislite da još nešto slično niste doživeli, promislite još jedanput.

Uzmite, na primer, jedan izlazak sredom. Zavežljaj obaveza ostavili ste na radnom stolu i otisnuli se u noć, jer izlasci radnim danima ne trpe preispitivanja. Svetla grada zrače iz očiju koja se po tami prepoznaju sa drugima. I uoče one tako dobro poznate, hiljadu puta viđane po društvenim mrežama, priznate u svetovima kojih još niste deo, ali o kojima ste uvek potajno sanjali. Sada su tu za šankom, na istoj kavdraturi kao i vi. Neka nevidljiva sila vuče vas sama do njih. Ne znate ni šta izgovarate – iz čiste zahvalnosti prema univerzumu ili samom sebi. Susrećete se sa osobom za koju ste pomislili da je baš vaša, iako niste sigurni zbog čega tačno. Kada susret rezultira zagrljajem sa osobom koju prvi put upoznate, znate da ste na istoj talasnoj dužini. I da nije slučajno što je univerzum odabrao baš sredu veče.

A onda se desi ponovo. Ukoliko pomislite na osobu koja je u tom trenutku zaista daleko, a ona sutradan, a neretko i nakon pola dana izroni na istom mestu u vašem gradu, ostajete zatečeni i preplavi vas talas topline zbog kojeg ste u stanju da se smešite i dok u punoj osamdeset trojci, u špicu, milite nazad, u svoj deo grada. Čudo migracija je upravo u tome što donose mogućnosti: ne znate u šta se upuštate, ali se ipak krećete i primate te pljuskove u lice, sa zaključkom da je zaista vredelo.

Kada, pak, dođe do prvih susreta, sa potpuno nepoznatim ljudima iz vama potpuno nepoznatih predela, možda vas zapanji sličnost smisla za humor i opuštenost kojom zrače te hiljade i hiljade kilometara udaljenosti.

Otkriću vam tajnu – prvi susreti zapravo ne postoje! Čak i ako ne verujte u teoriju o šest stepeni razdvojenosti, vaši dosadašnji kontakti toliko su čudesni da preko njih možete doći do gotovo svake osobe na planeti. Tada imate hiljadu razloga za osmeh. Jer imate hiljadu mesta na kojima možete da ispijate kafu – od Nikaragve do Novog Zelanda. I makar toliko zalazaka sunca na repeatu.

Foto: Pixabay


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
1
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
2
divno
Predivno Predivno
2
Predivno
Super Super
0
Super
Ivana Dinić

Ivana Dinić je studentkinja treće godine medjunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka, a piše veći deo svog slobodnog vremena. Uživa u otkrivanju novih, inspirativnih muzičara, posećuje pozorišta i putuje kad god ima priliku za to (čak i na male distance). San joj je da jednog dana objavi knjigu, a do tada osluškuje i zapisuje sve one priče za koje joj se učini da žele da budu ispričane.