Znate onaj osećaj kada čekate, čekate i čekate da se nešto desi, a onda – ništa. Poput poslednje rečenice u knjizi koja vas je obuzela. Jedva ste čekali rasplet i čuveni hepi end. A onda – ništa. Vreme je da se pređe na drugu knjigu. 

U ovoj priči stranice su ispisane i nema vraćanja nazad. Svaki dan, iz dana u dan, penkalo se zariva u hartiju. Mastilo nekad prija. A nekad kapljice ove crne lepljive tečnosti bodu jače nego što moje telo može da izdrži. Ali izdržava. I mastilo ponovo prija. 

Tačka i novo poglavlje. Tako je i u životu. Zvuči otcrano, ali je istina. Od toga se ne može pobeći. Završili ste osnovnu. Bap. Šta dalje? Gotova srednja. Bap. Fakultet. Bap. Master. Bap. Bap. Bap. Posao? Da, posao. Ali, opet, živimo u Srbiji (glavni argument za sve što ne valja u našim životima). Međutim, nije to što nema posla glavni razlog mojeg ništa.

Mene muče koraci. Mene muče potezi. Svaki je bio ne uvek isplaniran, ali očekivan. Znao si naredni potez. Sada poteze izmišljaš sam.

Juče sam u autobusu tom i tom videla čoveka, bolesnog, otupelog od ko zna čega što mu se desilo u životu kako psuje. Nije se kupao danima. Možda nije ni jeo. Možda je nešto našao u kontejneru. Popio je. Mnogo je popio. Ali nije se tu izgubio. Izgubio se kada je ostao sam, i nije se pronašao.

Gledam, i samo jedna misao se javlja. To ne. Meni ne. Nikom mom ne. Jedno veliko NE je u mojim mislima. A onda se javlja druga. Moje babe. Koja je, ima tri godine kako je otišla, otišla sa osmehom. Poslednji pogled sam joj uhvatila izdaleka. Ali sam bila tu. I volim to sećanje baš zbog toga. Bila sam tu.

I onda shvatite sve te korake i sve te putanje. Kako je jedna moja drugarica jednom rekla, a ja ću doveka citirati: “Ne postoje pogrešne putanje, to su samo nepređene rute.” Ja znam da mene čeka nešto lepo. Jer verujem. I znam šta ne želim. 

I znam da će ono ništa nakon čekanja i čekanja postati jedno veliko nešto. Jedno veliko srećno zadovoljno nešto. Završavam master studije. Imam 24 godine. Još uvek se pronalazim. Ali u svom tom čekanju, ja čekam sa ljudima koje volim. I na tome sam zahvalna univerzumu.

Lilo*

 

 


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
30
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
20
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
16
Zanimljivo
korisno korisno
13
korisno
okej okej
10
okej
divno divno
6
divno
Predivno Predivno
4
Predivno
Super Super
20
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.