Dvorana Doma sindikata, na čijim temeljima danas živi Kombank Dvorana svečano je otvorena 13. juna 1957. godine uz zvuke orkestra Beogradske filharmonije koji je izveo Četvrtu simfoniju Čajkovskog. Time je označen početak rada institucije koja će postati stecište kulturnog i društvenog života prestonice 60-ih godina prošlog veka, pa sve do danas.

Kako istorijski podaci svedoče, bogat sadržaj i kulturno-umetnički program odmah je privoleo Beograđane da posećuju tada jedinstveni prostor Dvorane Doma sindikata i da po veoma pristupačnim cenama prate koncerte klasične muzike, soliste, ali i sadržaje za decu.

Ne bez razloga, kako istorija i slike prošlosti svedoče, u to vreme smatrana i nazivana “Beogradskom Olimpijom”, scenu, skraćeno nazivanog „Dom sindikata“, krasili su svetski, muzički velikani poput Luisa Armstronga, Ele Ficdžerald, Majls Dejvisa, Šarla Aznavura, Djuka Elingtona, B. B. Kinga. Nastupe su imale i Berlinska i Njujorška filharmonija, kao i pijanista svetskog glasa Artur Rubinštajn.

Svakako, istorija ne zaboravlja i velikane domaće scene, a kao  jedan od najznačajnihih koncerata 1963. godine –  upamćen je i arhivskim okom zabeležen koncert Đorđa Marjanovica, kada je prema navodima dokumentarnog filma „SVEDOK JEDNOG VREMENA“ reditelja Igora M. Toholja-  publika Marjanovića nakon koncerta na rukama nosila do Slavije.

Muzika nije poznavala granice u beogradskoj Dvorani doma sindikata, pa je pravo muzičko osveženje bio i prestižan FESTIVAL ZABAVNE MUZIKE „BEOGRADSKO PROLEĆE“, koji je smatra se bio pandan tadašnjem Opatijskom festivalu, kao i Italijanskom festivalu u San Remu.

Prvo Beogradsko proleće održano je 17. i 18. aprila1961. godine upravo u Domu sindikata.

Interesantno je da je jedini žiri na prvom festivalu bila publika. Na prvom Proleću nastupili su, tada, najpopularniji pevači zabavne muzike u Jugoslaviji: Đorđe MarjanovićPredrag Gojković CuneTereza KesovijaLola NovakovićNada KneževićDušan JakšićRadoslav Graić i Marko Novosel.

Pobednik prvog Beogradskog proleća bila je pesma “Anđelina”, čije su verzije pevali Đorđe Marjanović i Radoslav Graić, autor pesme. Drugo mesto osvojio je Đorđe Marjanović sa pesmom “Nek’ prođe zima”, dok je treće mesto pripalo Marku Novoselu, koji je izvodio pesmu “Valovi”.

Na inicijativu Umetničkog ansambla “Stanislav Binički” i Vojkana Borisavljevića2009. godine održan je koncert evergrin muzike, nazvan “Proleće u Beogradu, a potom i 2010. i 2011. godine. Na ovim, revijalnim koncertima, održanim u Domu sindikata nastupili su Đorđe MarjanovićLola NovakovićMiki JevremovićLeo MartinBisera VeletanlićDušan JakšićNeda UkradenMaja OdžaklijevskaRadmila KaraklajićZafir HadžimanovLjiljana PetrovićBoris BizetićBeti ĐorđevićLado LeskovarLutajuća srca i mnogi drugi, a 2011. godine gost iznenađenja bila je Tereza Kesovija.

Orgulje – kruna muzičke zaostavštine Doma sindikata

Reč je o retkim i vrednim orguljama koje su danas smeštene iza bine u velikoj sali. Težina im, prema procenama, prelazi nekoliko tona.

ORGULJE: (DOM SINDIKATA ARHIVA, PRT SC)

Tih godina su to bile i najveće orgulje u ondašnjoj Jugoslaviji. Izradila ih je kompanija “Walcker” iz nemačkog grada Ludvigsburga, koja je i na svetskom nivou bila najpoznatija po proizvodnji ovog instrumenta. Od samog početka orgulje su predstavljale originalno umetničko-zanatsko delo.

U funkciji su bile do 1998. godine, kada je načinjeno i nekoliko pokušaja njihove restauracije.

LUIS ARMSTRONG U DVORANI DOMA SINDIKATA / FOTO: DDS ARHIVA (PRT SC)


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
0
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.