Karantin je tokom ovog perioda za većinu predstavljao pravo vreme da se steknu željene veštine u različitim oblastima. Bio je to, donekle, i beg od ustaljenog koorporativnog života na koji je većina navikla.

Zahvaljujući promenama u načinu funkcionisanja sveta, bilo je potrebno nešto što bi nas držalo u kućama, a zadovoljilo naše potrebe za kulturnim i sličnim sadržajima. Odgovor su mnoge ustanove našle u razičitim onlajn platformama. Kulturne ustanove su tako mogle da emituju svoje sadržaje putem ovih platformi, a sve u cilju podsećanja ljudi da kultura jednog naroda ne staje – čak i kad okolnosti to zahtevaju.

U nastavku  teksta, naša redakcija se potrudila da za svoje čitaoce izdvoji nekoliko najbitnijih događaja koji su obeležili 2020. godinu.

Prvi međunarodni onlajn koncert tri orkestra – iz Srbije, Italije i Turske

Srpsko narodno pozorište je u saradnji sa orkestrima iz Srbije, Italije i Turske, kao i horovima iz Turske, Kine i Srbije održalo prvi međunarodni onlajn koncert kao znak podrške svim ljudima i medicinskim radnicima tokom pandemije.

Nik Kejv i onlajn koncert

Nik Kejv (Nick Cave) je uspeo da publiku širom sveta iznenadi onlajn koncertom „Idiot Prayer“. Koncert je sniman tokom juna u palati Aleksandra u Londonu, navodi se u saopštenju za javnost.

Andrea Bočeli i uskršnji koncert u Milanskoj katedrali „Duomo„

Italijanski tenor Andrea Bočeli je u praznoj katedrali „Duomo“ održao uskršnji koncert i to samo uz pratnju orgulja koje je svirao Emanuel Vianeli (Emanuele Vianeli).

Godina 2020. će, takođe, ostati upamćena i po brojnim kulturno-političkim događajima koji su doveli do većih društvenih promena, kako kod nas, tako i svetu.

Zakon o istopolnim brakovima u Crnoj Gori

Jedan takav događaj odnosi se na Zakon o istopolnim brakovima izglasan u Crnoj Gori ove godine.

Zakon predviđa ostvarivanje prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu istopolnih partnera, ali ne podrazumeva mogućnost usvajanja ili dobijanja starateljstva nad decom. Prema rečima novinarke i koordinatorke LGBT Forum Progres Kristine Ćetković, Zakon o istopolnim partnerstvima ne bi trebalo da ostane na formalnom prihvatanju i prepoznavanju partnerstva, nego su nužne i suštinske primene istog, pre svega u mentalitetu i toleranciji prema različitostima.

Foto: Pexels

The post Po čemu ćemo (još) pamtiti 2020: Onlajn koncerti i društveno-političke promene appeared first on Kulturni kišobran.

Ove godine, zbog pandemije koronavirusa, na manifestaciju ne dolaze plesne i pevačke grupe iz drugih država. Međutim, njihovo prisustvo se i te kako obeležava i poštuje. Oni su prisutni u našim mislima i srcima i nadamo se da ćemo se družiti na 52. Radosti Evrope.

Reći ćemo nešto više o manifestaciji Radosti Evrope 2020, ali prvo ćemo se osvrnuti na prethodne godine i organizaciju manifestacije.

Na Radosti Evrope svake godine učestvuje između 15 i 20 država sveta. Oni nekoliko meseci do održavanja manifestacije šalju snimke svojih plesnih tačaka ili pevačkih numera.

Dečji kulturni centar Beograd tradicionalno organizuje Radost Evrope, prikuplja prijave grupa, bira po jednu grupu iz svake prijavljene države i brine o svakom detalju prilikom dolaska grupa u našu zemlju i njihovom učešću u programima.

Manifestacija se tradicionalno održava u prvoj nedelji oktobra svake godine. Grupe iz svih država se dočekuju (najčešće na aerodromu, a po njih dolaze vozači, prevodioci i volonteri). Kako im je potrebno obezbediti prenoćište tokom narednih pet-šest dana, zahvalni smo roditeljima dece iz osnovnih beogradskih škola, koji prihvataju po dete ili dvoje. (Obično jedna osnovna škola prihvata jednu državu, poneke dve, u zavisnosti od broja roditelja koji su spremni da prime goste.)

Vođe grupa – koreografi, nastavnici i pedagozi smeštaju se u Hotelu Jugoslavija.

Od parade do koncerta u Sava centru

Prvi dan Radosti Evrope je tradicionalna parada po Knez Mihailovoj ulici, šetnja i kratak program dobrodošlice na Kalemegdanu, odlazak dece u zoološki vrt.

Drugog dana organizuju se odlasci u Predsedništvo Srbije ili u Opštinu Beograd. Trećeg dana decu-goste očekuje mali koncert u Velikoj sali Dečjeg kulturnog centra. Učestvuju i u drugim zabavnim i rekreativnim programima, dobrodošlicama, odlaze u Ambasade svojih otadžbina. Ne zaboravimo i seminar za njihove nastavnike-vođe grupa.

Za decu je, sigurno, najupečatljiviji poslednji dan manifestacije i veliki koncert u Sava centru.

U organizovanje Radosti Evrope uključen je veliki broj ljudi – svi zaposleni Dečjeg kulturnog centra Beograd, kao i njihovi mnogobrojni saradnici i volonteri. Svi su, dok traje manifestacija, dostupni jedni drugima 24/7, a sve da bi gosti bili bezbedni, zadovoljni, da bi se povezivale naše kulture i da bismo pravili lepa i čelična prijateljstva za budućnost.

Radost Evrope za vreme korone

Ove godine je situacija drugačija. Iz gorepomenutih razloga deca iz drugih država ne dolaze na Radost Evrope. Međutim, deca Srbije se na raznim letnjim radionicama upoznaju sa kulturama tih država i čuvaju tradiciju manifestacije.

Tako su, tokom ovog avgusta, bile organizovane brojne besplatne letnje radionice posvećene: Velikoj Britaniji, Švedskoj, Grčkoj, BiH, Danskoj, Rusiji, Bugarskoj, Belorusiji. A do sredine septembra biće održane i radionice posvećene: Mađarskoj, Italiji, Sloveniji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, i kao lep zaključak – Srbiji.

Zbog mera sprečavanja širenja virusa smanjen je broj dece koja smeju da učestvuju na programima. Važno je da se „štafeta“ Radosti Evrope nastavi, dok se ne steknu uslovi da zasija u punom sjaju.

Iz prve ruke: Kako je manifestacija izgledala ranijih godina

U prilog ovog članka dodajem fotografije sa prethodnih Radosti Evrope, grupa Belorusija, pri kojoj sam imala čast da budem (u početku volonter, a potom i) prevodilac.

Teško da ljudi koji nisu učestvovali na ovoj toploj manifestaciji mogu da steknu pravu sliku o njoj – uložen trud u organizaciju, beskrajna pažnja koja se poklanja gostima, umor (pa i briga) da sve bude „kako treba“. A poslednjeg dana – sva ta draga lica dece se urežu u srce i rastanci nisu nimalo laki…

Na radionici posvećenoj Belorusiji (14.8.2020.) u Dečjem kulturnom centru Beograd deca su se upoznala sa, možemo reći, uvodom u geografiju, kulturu i običaje stanovnika Belorusije. Učili su o tome ko su belorusisti, a ko srbisti i koliko su razvijene belorusko-srpske kulturne veze.

Deca uvek lepo reaguju na poziv na putovanje u drugu državu (makar i virtuelno), tako da su za Belorusiju takođe pokazali veliko interesovanje.

*Program za radionicu o Belorusiji organizovala Snežana Stanković, urednica kulturno-obrazovnih programa DKCB
*Radionicu vodila Dajana Lazarević, saradnica DKCB
*Belorusku nacionalnu nošnju na korišćenje je dala Ambasada Republike Belorusije u Beogradu.

Da Radost Evrope nastavi da greje naša srca i da se njen sjaj nastavi kroz godine!

Piše: msr Dajana Lazarević

Foto: Dečji kulturni centar Beograd/ via Dajana Lazarević

The post Radost Evrope u malo drugačijem formatu ove godine appeared first on Kulturni kišobran.