U razgovoru za Kulturni kišobran, Aleksa, koji je svoj prvi roman objavio s nepune 23 godine, otkriva da je najpre hteo da snimi film, ali kako nije uspeo da tu ideju sprovede u delo, odlučio je da napiše knjigu. I – nije se pokajao.

Inspiraciju je dobio nakon odgledanog priloga o napuštenom gradu na televiziji.

„U takozvanom ‘Gradu duhova’, kako su ga nazivali meštani, nije živeo niko. Mene je tada zaintrigirala ta priča, kao i cela njena pozadina. Zanimalo me je kakvi su to duhovi koji nastanjuju ovaj grad, za šta su sve sposobni i da li su imali ikakav kontakt s ljudima koji žive u blizini. Razradio sam te ideje i sproveo ih u delo, obogativši ga sadržajima koji se tiču ‘onostranog’ a potiču s našeg kulturnog podneblja“.

Aleksa je diplomirani psiholog, što mu se, kako sam priznaje, pokazalo izuzetno korisnim tokom pisanja.

„To znanje mi je pomoglo da skrojim likove i prodrem u njihovu psihu“, iskren je on.

Do sadašnje urednice romana Mirjane Bojanić Ćirković došao je sasvim slučajno – preko drugarice sa fakulteta. Usledila je saradnja s recenzentima elektronskog časopisa „Bez limita“, čiji je idejni tvorac upravo Bojanić Ćirković. Rukopis je prošao kroz nekoliko ruku – od Mirjane, preko lektorke časopisa „Bez limita“ Sanje Stevanović, do profesora Gorana Maksimovića, koji je ujedno i glavni urednik romana.

„Pored njih, veliki posao uredili su i ljudi iz izdavačke kuće, kao i Jelena Živanović, koja je svojim prelepim dizajnom korica umnogome vizuelno ulepšala moj roman“, kaže Aleksa.

***

„Od prigušenog šuštanja televizora, jakog nevremena, mračnog potkrovlja i glasa malog deteta formira se dobro poznati scenario u kojem će se razvijati priča o Marku i Jasni, o raciju i halucinaciji, kukavičluku i patološkoj ‘hrabrosti’ (koju ćemo kasnije tumačiti), ali nadasve palimpsestna priča koja u više smerova probija očekivani žanrovski okvir. Nastanivši se u Markov um, čitalac započinje plovidbu koja je do samog kraja romana neizvesna, pre svega zbog ‘splava’ koji to i jeste, i nije; stoga i recepcija priče potvrđuje maksimalno korišćenje (sa minimumom spisateljskog iskustva) potencijala horor i detektivske priče. Ljubitelji ovakve literature svakako bi istakli kauzalitet koji je evidentan i u pogledu motiva, i u domenu detalja ove priče; zaista, u ovom romanu nema nemotivisanog elementa priče i postupka junaka“. (Mirjana Bojanić Ćirković, objavljeno u časopisu „Bez limita“)

„Pred vama je delo koje otvara ponor vaših najdubljih strahova i košmara, toliko strašnih da se niste usudili nikome da ih ispričate“. (Jelena Jocić, urednica elektonskog časopisa „Bez limita“, iz predgovora u romanu)

O autoru

Aleksa Kostadinović je rođen 1997. godine u Leskovcu. Diplomirao je 2020. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu na Departmanu za psihologiju. Živi za književnost, filmsku umetnost, muziku i fotografiju.

Priče „Glas“, „Zaboravljeni umetnik“ , „Muzej voštanih figura“  i pesme „Beg“, „Put do pakla“ i „Hvalospev smrti“ objavio je u elektronskom časopisu „Bez limita“ (ISSN (online): 2683-457x). Kasnije je u elektronskom časopisu Kliše objavio priču pod nazivom „Poverenje“.

Roman „Hotel Ledeni vrh“ njegovo je prvo obimnije prozno ostvarenje.

Foto: Promo

The post Mladi Leskovčanin Aleksa Kostadinović objavio prvi roman „Hotel Ledeni vrh“ appeared first on Kulturni kišobran.