Nagrada je namenjena projektima koji kroz istraživački postupak i društvenu odgovornost otvaraju pitanja savremenog stanovanja, pomeraju granice u odnosu na postojeću praksu i čuvaju humanističke vrednosti koje stanovanje čine više od funkcionalnosti – prostorom života, identiteta i kreativnosti.

Nagrada se dodeljuje arhitektima-pojedincima ili autorskim timovima, iz oblasti arhitekture stanovanja za najuspelije arhitektonsko delo realizovano u protekloj kalendarskoj godini, kao i u tekućoj godini do datuma predaje konkursa.

Nagrada obuhvata prostor bivše Jugoslavije: Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu – prostor u kome su stvarali Milenija i Darko Marušić i u kome su i rođeni.

Kriterijumi vrednovanja pristiglih projekata oslanjaju se na ključna načela iz 50-godišnjeg stvaralaštva Milenije i Darka Marušića – načela kontekstualnosti, jedinstva prostora (između arhitekture i urbanizma, enterijera i eksterijera), ambijentalizacije prostora, evolucije ideja i profesionalne etike.

Konkursni radovi u elektronskoj formi se predaju od 01.09. do 15.10.2025. na info@mdmfondacija.org putem wetransfer linka ili srodnih sajtova za prenos datoteka.

Nagrada, koja uključuje povelju i novčani iznos, dodeljuje se iz fonda osnivačkih sredstava prikupljanih tokom 50 godina bavljenja arhitekturom bračnog i umetničkog para Milenije i Darka Marušića (od nagrada dobijenih na arhitektonsko-urbanističkim konkursima i nagrada za realizovana dela). Uručenje nagrade i povelje ima manifestacioni karakter afirmacije arhitekture i arhitekata. Vrednovanje i ocenu uspešnosti kandidovanih radova vrši Žiri koji broji pet članova i koje imenuje Upravni odbor Fondacije MDM.

Detalji konkursa i uvid u ceo pravilnik dostupni su na sajtu Fondacije: https://mdmfondacija.org/wp-content/uploads/2025/05/MDM_fondacija_Pravilnik.pdf

Svi radovi sa konkursa biće prezentovani na jednodnevnoj “digitalnoj” izložbi prilikom svečane dodele nagrade, koja će biti organizovana 27. novembra na lokaciji koja će se naknadno objaviti.

Fondacija Milenija i Darko Marušić, sa opštim ciljem promocije arhitekture kao važnog i kompleksnog segmenta kulture, ima za cilj i očuvanje jednog od najznačajnijih domaćih arhitektonskih opusa, njegovu dostupnost široj javnosti, kao i podršku budućim generacijama koje veruju u moć arhitekture da oblikuje bolje društvo.

The post Raspisan konkurs za regionalnu nagradu Fondacije „Milenija i Darko Marušić“ iz oblasti arhitekture stanovanja appeared first on Kulturni kišobran.

Ovogodišnji program platforme nosi zajednički naslov „Pejsaži brige/ Landscapes of Care”, a BINA filmska radionica „Kad bi ovi zidovi govorili/If These Walls Could Talk” će biti posvećena zgradi Doma štampe. BINA organizuje Letnju filmsku školu u saradnji sa Računarskim fakultetom iz Beograda Festivalom arhitekture iz Kopenhagena (CAFx), MAXXI muzejem iz Rima i Trijenalom arhitekture iz Osla (OAT).

Namera organizatora je da se učesnici radionice upoznaju sa objektom, njegovom arhitekturom, istorijom, sadržajima i korisnicima i u kratkoj filmskoj formi daju svoj doživljaj/viđenje, komentar trenutnog stanja ili sugestiju njegovih potencijala u budućnosti. Radionica je posvećena edukaciji i produkciji kratkih filmovima i video-radova kojima se sagledavaju i analiziraju raznovrsni potencijali filma i filmskog jezika za istraživanje arhitekture i njenih višeslojnih značenja.

Radionica je namenjena studentima i profesionalcima iz arhitekture, urbanizma, filma i audio-vizuelnih umetnosti, kao i drugim pojedinacima/kama mlađim od 35 godina, zainteresovanim za istraživanje u polju filma i arhitekture, a podrazumeva mentorski pristup kroz proces istraživanja i produkcije filma i obuhvata radionice, predavanja, projekcije, Q&A sesije, grupni i individualni rad, snimanje na lokaciji, montažu i obradu zvuka, kao i završnu javnu prezentaciju produciranih filmova i video-radova.

Glavni mentor radionice je filmski reditelj Dejan Petrović – osnivač Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija“. Ostali mentori iz oblasti filma su reditelj Vojin Vasović, i snimatelj Dragan Vildović.  Mentori iz oblasti arhitekture su finalisti konkursa Future Architecture: Julia Udall, Alex De Little, Jon Orlek, Joe Gilmore i Richard Cook, Ana Ulrikke Andersen, Nina Bačun, Dea Widya, i Viktória Mravčáková. 

Zgrada Doma štampe sagrađena je na Trgu republike u Beogradu između 1958-1961. godine prema projektu arhitekte Ratomira Bogojevića i oblikovana u duhu savremene arhitekture kao delo značajnih arhitektonskih i urbanističkih vrednosti, od 2019. godine utvrđena za kulturno dobro. 

Film i arhitektura su u čvrstoj vezi od samog nastanka „sedme umetnosti”. Film kao medij nastaje u urbanoj sredini i obraća se urbanom čoveku. Arhitektura, sagledavana kao važan vizuelni element pokretnih slika, zauzima značajno mesto u istoriji filma. Arhitekte modernog i savremnog doba uočavaju značaj medijatizovanja urbane infrastrukture i potencijala medija (najpre fotografije, a potom filma i videa) za dubinske analize izgrađenih objekata ili atraktivne i fleskibilne mogućnosti u okviru samog arhitektonskog dizajna. Istovremeno, filmski profesionalci i video umetnici iz sveta vizuelnih umetnosti, otkrili su arhitekturu i njene „slojeve značenja” u domenu ideologija, društvenih odnosa i današnjeg okruženja pomahnitalog kapitalizma. Arhitektonska dela bivaju često polazište i osnov narativa u filmskim i video ostvarenjima, urbano-scensko okruženje jedan je od najznačajnijih elemenata analize filma i socijalno-kulturnog miljea njegovih protagonisata, dok nije radak slučaj da arhitektonska dela dobijaju ulogu glavnog aktera određenog filmskog ostvarenja ili umetničkog video-rada.

The post Letnja filmska škola Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA od 17. do 26. septembra appeared first on Kulturni kišobran.

Tim povodom, održan je konkurs za izlaganje na paviljonu Ars Elektronike u Kreativnom distriktu na Velikom Limanu, a pobedničko rešenje „Vrt” dala je Akademija umetnosti u Novom Sadu.

Na javnom konkursu tim Akademije umetnosti i njihov projekat pružili su, po oceni komisije, najbolje rešenje za nacionalni paviljon koji će biti organizovan tokom Kaleidoskopa kulture u objektu 11 u Kreativnom distriktu. Tim u sastavu: Konstantin Đuričković, Jelena Gajinović, Aleksandar Danguzov i Edvard Winters, uz rukovodioca projekta, redovnog profesora Akademije umetnosti, dr Gorana Despotovskog, predložili su idejno rešenje „Vrt”, kao deo postojećeg projekta Akademije umetnosti „Razlike”.

„Razlike“ su projekat Akademije umetnosti koji postoji od 2005. godine i koji je izrastao iz ideje uvođenja vannastavnih aktivnosti u kojoj studenti i profesori Departmana likovne umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu istražuju u polju umetničkog i stvaralačkog delovanja. Realizacija projekta se odvija na godišnjem nivou, aktivno kroz diskusije i izložbe angažovanih profesora i studenata učesnika. Svi učesnici se mogu izraziti kroz praktične radove i teorijske sadržaje koji obuhvataju savremenu umetničku praksu. Projekat je оtvоrеn za krеаtivni susret rаzličitih i drugаčiјih umеtničkih, društvenih, sоciјаlnih i pоlitičkih fоrmi izrаžаvаnjа u cilju istraživanja oblasti socijalne, ekonomske, kulturne i političke vrednosti razlika. Značaj projekta „Razlike” zasniva se na svojevrsnom sjedinjavanju svih umetničkih oblasti i učestvovanju sva tri departmana Akademije umetnosti i njihovoj međusobnoj interakciji.

Odluku je donela konkursna komisija u sastavu: dr Sanja Kojić Mladenov, istoričarka umetnosti – predsednica komisije, Stanislav Drča, master umetnik novih likovnih medija i Dobrivoje Erić, istoričar umetnosti.

Pobedničko rešenje odabrano je na osnovu kriterijuma interdisciplinarnosti i transmedijalnosti u razradi dela i zastupljenosti savremenih umetničkih praksi i novih formi izražaja; originalnosti, unikatnosti i kreativnosti u idejnom rešenju; ekonomičnosti, racionalnosti i izvodljivosti, te uspešnog odgovora na zadatu temu Ars Elektronike – „A New Digital Deal”. Ars Elektronika potvrdila je i učešće i partnerstvo sa projektom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i u godini titule, 2022. godine.

Foto: Promo

The post Izabran pobednik konkursa za izlaganje na nacionalnom paviljonu Ars Elektronike appeared first on Kulturni kišobran.

Konkurs je namenjen mladim arhitektama, dizajnerima, pejzažnim arhitektama i primenjenim umetnicima starosti do 30 godina i studentima fakulteta iz navedenih oblasti. Rok za predaju radova je 1. septembar, a nagradni fond iznosi 3.000 evra.

Prema rečima predsednika međunarodnog žirija Konkursa, arhitekte Vladimira Lovrića, „Konkurs ima za cilj da promoviše mlade stvaraoce i da kroz društvene mreže i prateće medije afirmiše koncept ekološke arhitekture. Na taj način se stvaralaštvo mladih generacija obogaćuje ekološki održivim pristupom projektovanju, dizajniranju i izgradnji zgrada uz korišćenje obnovljivih izvora energije, čime se doprinosi zaštiti životne sredine i sprečavanju daljih klimatskih promena“.

Konkurs otvara pitanje eko samoodržive kuće, uz njeno prilagođavanje prirodnom kontekstu i upotrebi obnovljivih izvora energije i prirodnih ekološko-održivih materijala, ali isto tako treba da da odgovor o mogućem egzistencijalnom minimumu životnog prostora uz obezbeđenje svih aspekata održivog komfora. Ekološke mikro kuće mogu dati široke odgovore o mogućnostima kvalitetnog i održivog boravka u prirodi i njihove upotrebe.

Koncept mikro kuće predstavlja jedinstvene arhaične objekte locirane u prirodi, koji su teorijski bazirani na ideji o minimalističkoj kući, čiji je fokus na njenim funkcionalnim formalnim, oblikovnim aspektima, ali i na socijalnim pitanjima. Ona predstavlja mogući odgovor na pitanje o egzistencijalnom minimumu za boravak.

Savremeni trenutak uslovljen pandemijom korona virusa povećao je interesovanje za boravak u prirodi i otvorio mogućnost da se na ovakav kreativan način utiče i unapredi pristup zelenim tehnologijama i pospeši ukupna industrija montažnih i prefabrikovanih kuća u regionu, kao jednog od modela održive gradnje u budućnosti.

Cilj pokretanja konkursa je i da se kroz redefinisanje osnovnih čovekovih potreba za boravkom u prirodi prepozna, definiše i dizajnira fleksibilan i multifunkcionalan objekat kao esencijalni deo ljudskog okruženja, uz uvođenje novih tehnoloških, konstruktivnih, termotehničkih i energetski efikasnih metoda, uz korišćenje obnovljivih izvora energije, tradicionalnih načina građenja i prirodnih materijala.

Dodela nagrada biće upriličena na svečanom otvaranju Četvrtog međunarodnog Kongresa Održiva arhitektura – energetska efikasnost, u petak, 8. oktobra 2021. godine u 19h u centralnom holu Jugoslovenske kinoteke, Uzun Mirkova 1, Beograd.

Konkurs se realizuje uz podršku kompanije Alumil.

Više informacija o konkursu: www.ekokucamagazin.com/konkurs

The post Konkurs Mikro eko kuća za mlade arhitekte i dizajnere, studente arhitekture i dizajna appeared first on Kulturni kišobran.

Arhitekte, urbanisti, pejzažne arhitekte, kao i studenti iz ovih oblasti, pozvani su da predlože rešenja za uređenje ukupno četiri lokacije u Novom Sadu: Trg galerija, park pored Skupštine AP Vojvodine, vidikovac iznad tunela u nastavku Mosta slobode i zelena površina na Bulevaru patrijarha Pavla.

Na konkurs u iznosu od 1,44 miliona dinara zainteresovani mogu da se prijave putem portala javnih nabavki, a više informacija o konkursu i konkursna dokumentacija dostupni su putem sajta projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i sajta Društva arhitekata Novog Sada. 

Pored novoraspisanog konkursa za „Nova mesta”, u toku je i javni konkurs u ukupnoj vrednosti od 2,4 miliona dinara, za dopunu programa ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture, čiji fokus je, između ostalog, i na arhitekturi, kao jednoj od pet umetnosti koje će tokom pet nedelja biti predstavljene u Novom Sadu. Više informacija o konkursu koji je otvoren do 5. jula može se pronaći na zvaničnom sajtu Evropske prestonice kulture. 

Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” već četiri godine unazad stvara nove prostore namenjene sugrađanima, sa ciljem da se tokom Кaleidoskopa kulture kulturni sadržaji dodatno prošire u sve delove grada. Četiri nova i prethodno uređenih 36 komšijskih mesta, postaće novi prostori za susrete građana i organizovanje kulturnih sadržaja, kako za predstojeći Kaleidoskop kulture, tako i za druge manifestacije i događaje. 

Uz „Nova mesta” koja uređuju komšijske prostore u gradu i prigradskim naseljima, u okviru titule Evropske prestonice kulture sređuje se i obnavlja i pet središta kulture Novog Sada: Podgrađe Petrovaradinske tvrđave, Almaški kraj, centar grada, prostor Velikog Limana, kao i mreža kulturnih stanica. 

Foto: Promo

The post Otvoren konkurs za dizajn javnih prostora u Novom Sadu appeared first on Kulturni kišobran.

BINU će 22. aprila u 19 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda svečano otvoriti izložba „Beogradska škola stanovanja od kraja 1950. do sredine 1980. – Kompleksnost ideja“.

Autorka pomenute izložbe je Tanja Damljanović Konli, koja je istakla da je „beogradska škola stanovanja u svom usponu od 1960. do 1980. dosegla je visok nivo projektovanja stambenih susedstva kao malo koja zemlja Evrope i sveta“.

„Njeni protagonisti sticali su znanja kroz razmenu iskustava sa najprogresivnijim misliocima o stambenoj arhitekturi, od Velike Britanije i Francuske, do skandinavskih zemalja. Relevantnost njihovih ideja najbolje se pokazuje u činjenici da su sa malim kvadraturama stanova dostigli nesrazmerno visoke standarde stanovanja. Osim razmišljanja o partikularnim stambenim jedinicama, tretiranje susedstva kao zajednice sa kojom će se žitelji identifikovati potpomognuto je promišljanjem javnih sadržaja prema kojima će naselje gravitirati. Ovo su primeri dobre prakse koji bi mogli poslužiti kao podstrek za preispitivanje galopirajuće stambene izgradnje sa kojom se Beograd trenutno suočava”, pojašnjava autorka, koja je na izložbi radila sa ko-autorkom Draganom Mecanov i saradnicama Mijom Stefanović, Tamarom Nikolić i Nevenom Ašković.

Pročitajte još i: “Beogradska škola stanovanja” u fokusu 16. BINE

Program BINA 2021 će otvoriti akademik, profesor i arhitekta Milan Lojanica.

BINA se ove godine realizuje kroz četiri programske celine, a namera organizatora je da se kroz niz programskih formata – izložbi, predavanja, pratećih programa i tematskih šetnji, predstave kvalitetna ostvarenja koja su realizovana u oblasti arhitekture, sa posebnim osvrtom na Beograd i region, kao i na doprinos i domete koji su domaći arhitekti postigli u sferi savremenog stanovanja. Svi programi BINE su besplatni.

Foto via BINA

The post Beogradsku nedelju arhitekture otvara izložba Tanje Damljanović Konli appeared first on Kulturni kišobran.

U fokusu ovogodišnjeg BINA programa je Beogradska škola stanovanja, koja svojom  širinom obuhvata brojne podteme (urbanistička rešenja, stambene sklopove, javne prostore, zelene površine, saobraćajna rešenja i komunikaciju, prateće funkcije, organizaciju stana, konstruktivne sklopove, materijalizaciju, detalje…) bliske kako stručnjacima, tako i najširoj publici i neposrednim korisnicima tj. stanarima.

BINA se ove godine realizuje kroz četiri programske celine, a namera organizatora je da se kroz niz programskih formata – izložbi, predavanja, pratećih programa i tematskih šetnji, predstave kvalitetna ostvarenja koja su realizovana u oblasti arhitekture, sa posebnim osvrtom na Beograd i region, kao i na doprinos i domete koji su domaći arhitekti postigli u sferi savremenog stanovanja.

Svi programi BINE su besplatni.

BINA fokus

BINA fokus je centralna programska celina, u okviru koje će u Likovnoj Galeriji Kulturnog centra Beograda biti otvorena studijska izložba „Beogradska škola stanovanja od kraja 1950. do sredine 1980. – Kompleksnost ideja“ autorke Tanje Damljanović Konli i saradnice Dragane Mecanov.

Nakon Bogdana Bogdanovića, Nikole Dobrovića, Ivana Antića, Aleksandra Stjepanovića, 2021. godina biće u znaku postignuća naših stručnjaka u oblasti planiranja i projektovanja stambenih zona koji su kvalitetom svojih realizacija izborili status da budu međunarodno prepoznati kao „Beogradska škola stanovanja“.

U okviru BINA fokus segmenta, biće održano i više pratećih programa poput predavanja „Beogradska škola stanovanja“ Đorđa Alfirevića, promocije, razgovora povodom izlaska iz štampe reprint izdanja časopisa „Arhitektura urbanizam“, br. 74-77, okruglih stolova „Kolektivno stanovanje druge polovine 20. veka – iskustva istočne Evrope“ i „Savremeno stanovanje – na tragu Beogradske škole stanovanja“, kao i tematske šetnje, autorska vođenja kroz izložbu, kreativne radionice za decu i srednjoškolce…

Ovaj segment programa se realizuje u saradnji sa: Do.ko.mo.mo Srbija i Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije/IAUS.

BINA izložbe

I ove godine kao i prethodnih, BINA izložbe čine okosnicu drugog segmenta manifestacije. Pored gore pomenute „Beogradska škola stanovanja“, biće ih otvoreno još pet.

Izložba „Cerak_40 godina posle“ autorke i kustoskinje Milenije Marušić biće postavljena u izlogu Kulturnog centra Beograda, na Trgu republike. Godine 2019. naselje Cerak-Vinogradi je dobilo status zaštićenog kulturnog dobra, što je jedinstven slučaj u ovom delu Evrope. Iste godine dokumentacija o ovom naselju uvrštena je u zbirku savremene arhitekture Muzeja MOMA u Njujorku. Izložba se realizuje u saradnji sa IAUS.

Izložba „Arhitektonski i urbanistički konkursi i arhitektonske nagrade 2020-21“ u organizaciji Društva arhitekata Beograda biće otvorena u Kulturnom centru Beograda, dok će aktuelni radovi mladih arhitektonskih studija MAIN Architects i STUDIO OBE (Beograd) biti predstavljeni u okviru izložbe „Ponesi svoj projekat“ u BINA paviljonu, na Grafičkom odseku Fakulteta Likovnih umetnosti.

Izložba pod nazivom „Enough is enough“ BETA bijenala iz Temišvara, koja će biti otvorena u Galeriji Kolektiv, predstaviće niz lokalnih i međunarodnih projekata koji su rekli „što je dosta, dosta je“.

Ne čekajući na odluke „odozgo“ oni su odlučili da kroz svoje radove iskažu svoj odgovoran odnos u odnosu na našu planetu, na naše okruženje, ekonomiju i društvo u celini. Nagrađeni svetski radovi su selektovani prema kategorijama: Arhitektura, Dizajn enterijera, Grad i pejzaž i Efemerne intervencije, a kustosi izložbe su Anka Sioarec, Brinduša Tudor i Ilka Rubi.

Izložba „Arhitektonska nagrada Piranezi“, predstaviće u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Piranske dane arhitekture (Slovenija), i nacionalne selekcije najboljih realizovanih radova nastalih u poslednje dve godine u 10 zemalja srednje Evrope. U okviru pratećih programa izložbi biće organizovani brojni razgovori sa autorima i autorska vođenja kroz izložbe.

BINA edukativni programi

BINA je manifestacija koja za cilj ima i edukaciju najšire javnosti, i nameru da doprinese razumevanju, čuvanju, stvaranju i unapređenju kvalitetnijeg urbanog prostora. Imajući to u vidu, važan segment manifestacije čine BINA edukativni programi.

Kao i prethodnih godina, u toku trajanja BINE na programu će biti edukativne radionice za najmlađe, srednjoškolce, studente i sve zainteresovane građane, koje će biti organizovane u saradnji sa prof. Aleksandrom Stupar i Predragom Jovanovićem (Arhitektonski fakultet, Univerziteta u Beogradu) i Centrom za promociju nauke.

Takođe, u okviru edukativnog segmenta BINE, na programu će biti i predavanja „Savremena arhitektura“ i „Žene u arhitekturi“ predavača Milene Zindović, i tradicionalni seminar „Arhitekti, projektanti, praktičari“, važan zbog povezivanja prakse i profesionalnih kompanija. U okviru ovog segmenta biće organizovano i predstavljanje projekata mladih arhitektata i filmski program.

BINA šetnje

BINA šetnje, besplatne tematske šetnje kroz arhitekturu grada, čine poseban segment i namenjene su najširoj publici. Organizuju se u saradnji sa Zavodom za Zaštitu spomenika kulture grada Beograda, udruženjem Do.co.mo.mo Srbija, JKP-om Gradsko zelenilo, JKP-om Pogrebne usluge, Društvom arhitekata Beograda, Ženskim arhitektonskim društvom (ŽAD). Pored tradicionalnih šetnji kroz arhitekturu Beograda i ove godine planiran je i arhitektonski izlet u Suboticu. 

BINA u 2021. godini obeležava 16 godina svog postojanja, tokom kojih je od inicijative grupe entuzijasta izrasla u relevantnu međunarodnu manifestaciju sa širokim spektrom institucionalnih i pojedinačnih partnera. Nizom raznovrsnih stručnih, ali i popularnih programa iz oblasti arhitekture i umetnosti, više od deceniju i po BINA obogaćuje kulturni život Beograda i Srbije.

Tokom mesec dana trajanja festivala, BINA producira i nove programe iz oblasti arhitekture u najširem smislu i domaćin je brojnim međunarodnim programima. U periodu između dva festivala BINA programi gostuju u zemlji i regionu.

Naslovna fotografija: Beogradsko stanovanje, Fotografija je iz arhive Tome Devalda (1921-1995), direktora Direkcije za izgradnju Novog Beograda

The post „Beogradska škola stanovanja“ u fokusu 16. BINE appeared first on Kulturni kišobran.

BINA je partner na projektu Future Architecture platforme koja je i organizator događaja, uz podršku programa Kreativna evropa. Konferenciju je moguće pratiti uživo putem online stream linka (https://bit.ly/3s97iTG), dok je kompletan program manifestacije dostupan na internet prezentaciji Future Architecture Platform (https://bit.ly/3pvC1Zb).

Ovogodišnje izdanje „Creative Exchange” će predstaviti 27 finalista Future Architecture konkursa koji su izabrani između 400 učesnika da prikažu svoje ideje i vizije budućnosti arhitekture. Istovremeno ovogodišnji susret arhitektonskih kreativaca biće i jedna od prvih promocija nove inicijative “Novi Evropski Bauhaus”, projekta koji je septembra prošle godine najavila predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen.

Povodom konferencije napravljen je i poseban sajt Future Architecture Rooms (https://futurearchitecturerooms.org/), u okviru kojeg su predstavljeni svi finalisti, članice platforme. Soba br. 10 rezervisana je za BINU (https://futurearchitecturerooms.org/bina-association-of-belgrade-architects).

Na konferenciji će učestvovati brojni istaknuti stručnjaci iz oblasti arhitekture, među kojima su i Xavier Troussard, direktor Istraživačkog centra New European Bauhaus; Amica Dall, osnivačica uglednog kolektiva Assemble; Marie-Louise Richards, istraživačica Royal Institute of Art in Stockholm u Švedskoj; program direktor projekta Future Architecture, Matevž Čelik i mnogi drugi. Osnivačica Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, Danica Prodanović, učestvovaće u programu kao moderatorka diskusije “Revisiting histories session” u okviru koje će predstaviti letnju filmsku školu “If these walls could talk” posvećenu zgradi Doma štampe u Beogradu.

Platforma Future Architecture je izbalansirani eko-sistem evropskih institucija arhitekture koji imaju specifične uloge unutar kompleksa Evropskog arhitektonskog programa. Ova platforma povezuje multidisciplinarne talente u usponu sa institucijama visokog ugleda kao što su muzeji, galerije, izdavačke kuće, bijenala, i festivali. Platforma omogućava talentovanim konceptualnim teoretičarima i praktičarima u arhitekturi priliku da govore, budu viđeni i saslušani.

Foto: Promo

The post „Creative Exchange: Landscapes of Care” konferencija appeared first on Kulturni kišobran.

Na izložbi će biti prikazano osam digitalnih printova dimenzija 100x66cm.

Samostalna izložba Mile Gvardiol inspirisana je arhitekturom brutalizma i socrealizma Novog Beograda.

Izložba će biti otvorena do 30. oktobra.

Deo teksta iz kataloga – autor Mila Gvardiol

„…U seriji „Arhitektonskeimaginacije“ apstrahovala sam novobeogradske zgrade blokova koje su izgrađene u stilu brutalizma i socrealizma. Izbrisala sam im svaki osećaj doživljaja arhitekture, to jest ambijenta u kome neko živi i u kome se ljudi kreću. Poništila sam svaki trag čoveka, a arhitekturu svela na monumentalnu skulpturu… „

O umetnici

Mila Gvardiol je rođena 1979. godine u Beogradu. Diplomirala je 2004. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Doktorirala 2012. godine na Interdisciplinarnim studijima Univerziteta umetnosti u Beogradu. Članica je ULUS-a i ULUPUDS-a.

Zaposlena je u zvanju vanrednog profesora na Fakultet za digitalnu produkciju u Sremskoj Kamenici i Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Izlagala na 28 samostalnih i preko 250 grupnih izlozbi. Učesnica je međunarodnih kolonija i festivala digitalne umetnosti. Nekoliko puta nagrađivana u domenu slikarstva.

The post Izložba digitalnih printova „Arhitektonske imaginacije“ Mile Gvardiol appeared first on Kulturni kišobran.

Dokumentarna emisija koju ovde predstavljam bavi se objektima koji nisu svima „na izvolte“. U njoj se radi o mestima na koje ljudi idu upravo da bi pobegli od sve gužve i galame – kućama i vikendicama – jednom rečju, o domovima.

Dokumentarac „Najizvanredniji domovi sveta“ (The World’s Most Extraordinary Homes) možete naći na Netflix-u. Ako ste vagali odluku da li da se udružite sa 4 prijatelja i podelite račun za Netflix, predlažem da odlučite u korist beskrajnih filmova i serija na jednom mestu. Tu sam naišla na ovu divnu emisiju o pre svega arhitekturi i delom o enterijeru.

Ljudi koji posećuju i predstavljaju svaki dom su uspešni britanski arhitekta Pirs Tejlor i poznata britanska glumica Kerolin Kventin koja se bavi i razvojem nekretnina.

Spajanje ovog dua je genijalno iz više razloga. Prvo, iskusni arhitekta koji, čini se, apsolutno obožava svoju profesiju daje gledaocima profesionalno mišljenje o načinu izgradnje ovih prekrasnih ostvarenja. Kerolin, sa druge strane, ima takav pristup da nam se čini kao da bi mogla biti komšinica sa kojom rado pričamo. Dinamika između to dvoje je smešna, zanimljiva i drži pažnju. Zbog ove emisije sam počela na drugačiji način da posmatram građevine. Na primer, reč koju arhitekta u emisiji dosta koristi jeste ‘prostori’. Ovaj termin, kako se on izjašnjava, prkosi tradicionalnim sobama sa specifično određenim funkcijama kao to da je kuhinja soba predviđena za kuvanje, dnevna soba za sedenje, spavaća za spavanje itd. Iako nekonvencionalni, u ovim ‘prostorima’ ništa nije suvišno i van svog mesta već je veoma inteligentno projektovano i u potpunosti ima smisla za objekat u kome se nalazi.

Zahvaljujući vrhunskim arhitektama koje su zaposlili ljudi otvorenog uma, ovi domovi su uveliko briljantni i inovativni. Pa tako možemo videti neobičan način izgradnje kuća. Sa uglovima koji su možda čudni ljudima koji su navikli na svoje kuhinja-dnevna soba- spavaća soba tipove domova. To je ono što daje najveću čar dokumentarcu.

Spektakularni kadrovi su ono što takođe čini emisiju izuzetnom – priroda s kojom se kuće sažimaju, razni materijali koje prosto želiš da dotakneš kroz ekran i skladne i žive boje enterijera, između ostalog. Dok gledam epizodu za epizodom, zamišljam kako sam tamo sa njima i uživam u najboljem što arhitektura ima da ponudi.

Emisija za sada ima dve sezone. Prva sezona se sastoji od četiri epizode i svaka se bavi drugim predelima na kojima su kuće izgrađene. U pitanju su planinski predeo, šuma, obala i predeo pod zemljom. Druga sezona je podeljena na deo A i deo B. Oba dela u drugoj sezoni imaju po 4 epizode i u svakom se prikazuju domovi u određenim državama, a to su: SAD, Portugal, Švajcarska, Japan, Španija, Indija, Norveška i Izrael.

Iako ima vidne razlike u načinu gradnje u svakoj od ovih država, interesantno je koliko toga imaju zajedničkog. Nit koja prožima svaku od ovih kuća jeste saradnja arhitekti i vlasnika kako bi došli do optimalnog rešenja istrajnih, lepih domova koji će biti utočište onima koji u njima provode značajan deo svog života. Više o tom procesu saznajemo iz prikaza intervjua s njima gde objašnjavaju razvoj ideja od začeća do konačnih verzija.

Ako je arhitektura nešto što vam budi znatiželju, „Najizvanredniji domovi sveta“ je moja iskrena preporuka.

Foto: Netflix Promo/Printscreen

The post “Najizvanredniji domovi sveta”, dokumentarna emisija za ljubitelje arhitekture i enterijera appeared first on Kulturni kišobran.