Pre projekcija publici su se obratili umetnički direktor Beldocsa Marko Grba Singh i selektor festivala Igor Stanojević.

„Dok traje festival sve mi ovo deluje kao neki jako dugačak dan koji se nikako ne završava, nekada je dosta stresno, i poželimo da se odmorimo malo, a onda kad prođe i poslednji dan, onda počne takozvana post-festivalska depresija, koja traje dok ne počnemo da pravimo planove za novi festival“, izjavio je Marko Grba Singh.

„Zaista je teško sada na kraju festivala sve što se ovih dana dešavalo sročiti u nekoliko reči ili rečenica. Kada spremate godinu dana festival i imate datume godinu dana unapred niko vam ne kaže da će se tokom vašeg festivala desiti neke velike stvari događaji koji obeleže čitav grad i društvo. Uprkos svemu, posebno nam znači što smo imali priliku da našim gostima predstavimo ono najbolje što Srbija danas ima“, rekao je Stanojević, najavljujući dva filma koja na različite načine govore o slobodi.

U ime Delegacije Evropske unije u Srbiji, nagradu publike, za Najbolji evropski film uručio je ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Njegova Ekselencija, Andreas fon Bekerat, Filipu Grujiću i Aleksi Borkoviću za film „Yugo ide u Ameriku“

„Veliko mi je zadovoljstvo što predstavljam Nagradu publike za najbolji evropski dokumentarni film. Ova nagrada ima posebnu težinu upravo zato što o njoj odlučuje publika“, rekao je ambasador.

„Pre svega čestitam ekipi Beldocsa koja je u izuzetno teškim okolnostima uspela da organizuje ovakav festival“, rekao je Aleksa Borković i zahvalio se timu Beldocsa na pažnji koji posvećuju autorima.

„Nagrada publike je za mene najlepša nagrada koju može da dobije jedan film, rekao je Filip Grujić,koji se zahvalio Beldocsu publici ali i timu koji je stajao iza ovog filma.

Film „Još uvek trčimo“ reditelja Matije Štifanića prati dvojicu studenata kamere koji dokumentuju najdužu štafetnu trku u istoriji, dugu sedamnaest dana. Kroz glas protagonista i sećanja na trenutak kada je sve počelo, film postaje priča o zajedništvu, solidarnosti i kolektivnom iskustvu.

Nakon projekcije publiku je pozdravila ekipa filma, a reditelj Matija Štifanić izjavio je:

„Ovo je pre svega priča o kolektivnoj empatiji. Osetiti energiju koja sedamnaest dana nije jenjavala nijednog trenutka bilo je neprocenjivo iskustvo. Prošli smo kroz predele kroz koje verovatno nikada ne bismo prošli i imali priliku da zabeležimo nešto zaista važno. Prvobitna ideja bila je da zabeležimo samu trku. Međutim, tokom snimanja saznali smo da je Aleksa, jedan od protagonista filma, 1. novembra 2024. bio na železničkoj stanici u Novom Sadu, na peronu u trenutku pada nadstrešnice. Tada sam shvatio da njegovo sećanje mora postati okosnica filma i da upravo kroz njegovu priču govorimo o kolektivnoj borbi koja još traje.“

Film Aleksandera Batista Kajzera „Beograd bez kompromisa“ zatvorio je 19. Beldocs, a nastao je iz želje autora da zabeleže energiju beogradske andergraund scene i ljudi koji je stvaraju.

„Želeo sam da napravim film o elektronskoj muzici, koja zauzima važno mesto u našim životima. Imao sam ideju, ali ne i saradnika sa kojim bih je realizovao. Sasvim slučajno, preko prijatelja sam upoznao Semjuela i svega dve nedelje kasnije došli smo u Beograd“, rekao je reditelj Aleksander Batista Kajzer.

On je dodao da ih je tokom rada posebno iznenadila otvorenost ljudi koje su upoznali:

„Nije nam bilo teško da snimamo jer su nas svi dočekali izuzetno srdačno. Pozivali su nas na probe, koncerte i druženja.“

Producent i ko-reditelj Semjuel Osvald istakao je da je najveći izazov usledio u montaži:

„Možda je najteže bilo napraviti rezove tokom montaže, jer trenutno imamo zaista ogromnu količinu materijala.“

Gotovo svi protagonisti, predstavnici beogradske andregraund scene, su izašli na binu dočekani ovacijama i dugim aplauzom publike.

Beldocs i ove godine omogućava da deo festivalskog programa pogledate online –  Beldocs Online počinje danas i traje do 2. juna do ponoći.

Fotografije: Luka Milanović

The post Završen 19. BELDOCS: Nagradu publike osvojio film „Yugo ide u Ameriku“ appeared first on Kulturni kišobran.

Film intimno istražuje život i stvaralaštvo jedne od najznačajnijih fotografkinja regionalne kulturne scene. Kroz razgovore sa Borisom Miljkovićem, dugogodišnjim prijateljem i saradnikom Goranke Matić, publika dobija uvid u njene najvažnije umetničke projekte, lične priče koje stoje iza kultnih fotografija, ali i do sada neviđene kućne filmove nastale sedamdesetih godina.

Narativ filma razvija se kroz sećanja na detinjstvo, porodicu, prijateljstva i događaje koji su oblikovali njen umetnički razvoj i pogled na svet. Pred publikom se postepeno otkriva i mlada i zrela Goranka Matić – snažna, duhovita, nežna i beskompromisna umetnica, čiji je fotografski rukopis obeležio vizuelni identitet čitavih generacija.

„Goranka je bila poseban fotoreporter i objektivan svedok jednog vremena. Iako to zvuči kao floskula, to zaista jeste tako. Ovaj film je i svedočanstvo o jednoj generaciji koja, kakva god bila, stoji rame uz rame sa današnjim generacijama“, izjavio je Boris Miljković.

Film „Goranka“ predstavlja emotivno i autentično svedočanstvo o umetnosti, prijateljstvu i vremenu, donoseći intiman portret žene koja je svojim objektivom beležila najvažnije trenutke kulturne i društvene istorije nekadašnje Jugoslavije.

Projekciji filma prethodilo je otvaranje izložbe Gorankinih fotografija. Među autorima čiji su portreti izloženi nalaze se Slobodan Šijan, Živko Nikolić, Goran Paskaljević, Sofija Soja Jovanović, Miloš Radivojević, Želimir Žilnik, Dušan Makavejev, kao i brojni drugi.

Izložba je postavljena u Dvorani Kulturnog centra Beograd i biće otvorena do 15. jula 2026. godine.

The post Izložba fotografija Goranke Matić “Portreti reditelja” na 19. Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Leptir

„Leptir“ će biti na repertoaru u okviru selekcije „Povetarac“ u subotu, 23. maja u 18.30 u Art bioskopu Kolarac.

Film je nastao u saradnji sa štićenicima Doma „Mladost” u Bijeloj, gde nijedno dete po izlasku nije nastavilo školovanje. Kroz rad na filmu, njih 15 učilo je o glumi i filmskom procesu.

„Film postaje iskren susret sa stvarnošću, gde lekcija o filmu prerasta u lekciju o životu: ljubav je jedini put“, navodi se u sinopsisu.

„Identiteti štićenika Doma moraju ostati anonimni, te sam u proces ušla sa znanjem da želim da pravim film o djeci koja moraju ostati „skrivena“, a prisutna. Na drugoj strani, ulaskom u proces, znala sam šta ne želim: nisam željela da eksploatišem životne priče i od njih napravim film koji bilježi isključivo tragediju. Koliko sam znala da će zvučna slika donositi težinu, toliko sam se trudila da slika donosi lakoću postojanja – vedrinu, smijeh. Dati balans dviju strana je bio osnovna polazna tačka i krajnja želja“, navela je rediteljka Sara Stijović.

Lavanda

„Lavanda“ je na programu Beldocsa u nedelju, 24. maja u 15 časova u bioskopu Tuckwood, a nakon projekcije biće održan i razgovor sa ekipom filma. Film se prikazuje u okviru selekcije Specijalnih projekcija.

Ovaj lični dokumentarni film prati rediteljku Mateju Raičković na putovanju iscjeljenja i ponovnog preuzimanja sebe. Kroz intimne razgovore, porodične susrete i trenutke refleksije u prirodi, film istražuje teme ranjivosti, traume, povezanosti i unutrašnje snage. To je tiha i emotivna meditacija o transformaciji i prihvatanju.

„U početku nisam znala da li želim da film podijelim sa drugima – to je bio strah. Međutim, kako je film dobijao formu, prepoznala sam njegov iscjeliteljski potencijal i shvatila da sam spremna da svoju priču podijelim, kako sa bliskim ljudima, tako i sa širom publikom“, navela je rediteljka Mateja Raičković.

„Veoma mi je bilo bitno da, kad ljudi pogledaju film, ne vide samo žrtvu seksualnog nasilja. Željela sam da prikažem da nas ne definišu loše stvari koje su nam se desile i da možemo da se izdignemo iz njih“, istakla je Mateja Raičković.

The post Filmovi mladih crnogorskih rediteljki na Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Film se prikazuje u okviru Srpske takmičarske selekcije na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs. Nakon projekcije, na programu je i razgovor sa rediteljkom i ekipom filma.  

Rediteljka Ivana Todorović je povodom srpske premijere izjavila:

„Posebno mi znači što će film nakon svetske premijere u Santa Barbari svoju srpsku premijeru imati upravo na Beldocsu, našem najvećem festivalu dokumentarnog filma, i pred domaćom publikom, u gradu u kome je i nastao. Ovo je film o ženama sa naših prostora, o iskustvima ženskog tela kroz različite životne faze, o ranjivosti, snazi, solidarnosti i podršci među ženama. Volela bih da se žene kroz ovaj film osete prepoznato i manje same u iskustvima kroz koja prolaze, a da muškarci još dublje osete i razumeju ženski svet, jer verujem da upravo kroz to prepoznavanje i empatiju nastaje bliža povezanost između žena i muškaraca. Takođe se nadam da će film doprineti tome da se više govori o zdravlju žena i važnosti brige o sopstvenom telu.“

U svojim najranjivijim trenucima, žene otkrivaju duboke veze između uma i tela, istovremeno krhke i beskrajno snažne. Sniman u dnevnoj bolnici GAK „Narodni front“, film se gradi kao tiho postojana celina, koja odzvanja poput otkucaja ženskog srca, od prvog daha do poslednjeg, navodi se u sinopsisu filma.

Ivana Todorović o radu na filmu kaže:

„Tokom snimanja mi je možda najlepše bilo to što smo snimateljka Maša Drndić i ja, kao jedini filmski tim prisutan u prostoru, i same postale deo jednog kolektivnog deljenja ženskih iskustava i osećaja solidarnosti među ženama različitih generacija, i upravo su ti trenuci bliskosti postali srce filma. Sa druge strane, jedan od najtežih trenutaka za nas bio je kada smo prvi put snimale operaciju. Iako smo znale koliko je važno da film bude iskren i direktan, bilo je veoma emotivno i intenzivno suočiti se sa tolikom ranjivošću ženskog tela iz neposredne blizine.“

Film će biti reprizno prikazan na Beldocsu u nedelju, 24. maja u 18:30 u Art Bioskopu Kolarac.

Film „Žene narodnog fronta“ imao je svetsku premijeru na 42. Međunarodnom filmskom festivalu u Santa Barbari (Santa Barbara International Film Festival – SBIFF), u okviru zvanične selekcije festivala Artists & Idealists, kao jedini film iz Srbije u ovogodišnjem programu. 

Rediteljka Ivana Todorović ujedno potpisuje i produkciju filma sa Blok Film produkcijom, dok autorski i produkcioni tim čine Marija Jelušić (montaža), Maša Drndić (kamera), Jakov Munižaba (dizajn zvuka i muzika), Ivan Uzelac i Akesa Prljević (zvučni efekti), Milica Drakulić (kolor korekcija), Andrej Đukić (VFX), Nebojša Petrović (grafički dizajn), Amira Medunjanin (muzika), kao i Petar Tanasijević, autor teksta za pesmu „Jutros mi je ruža procvetala“, dok produkciju pesme potpisuje Dragi Šestić. Za marketing je bila zadužena Kathleen McInnis, izvršni producent je Douglas Oppedahl. Za formu filma bile su zadužene Ivana Todorović, Maša Drndić i Marija Jelušić. Za razvoj projekta i inicijalnu produkciju bio je zadužen Remorker, dok je producentkinja razvoja i inicijalne produkcije bila Jelena Jovčić. Film je realizovala produkcija Blok Film uz podršku Filmskog centra Srbije.

Ivana Todorović je rediteljka kratkih, društveno angažovanih filmova koji kroz empatiju istražuju traumu i procese isceljenja. Završila je master studije filmske i TV režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Graduate Certificate in Documentary Media Studies na The New School u Njujorku, kao i studije etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Većinu svojih filmova realizovala je u Beogradu, dok je jedan film snimila u Njujorku. Njeni filmovi prikazivani su na međunarodnim festivalima kao što su Berlinale Shorts, IFF Rotterdam, Sarajevo Film Festival, Dokufest, Palm Springs International ShortFest i Guadalajara IFF, gde su osvojili brojne nagrade. Živi i radi između Arizone i Beograda, gde trenutno razvija nove filmske projekte, dokumentarni film u pustinji Sonora i igrani film u Beogradu. 

Foto: Maša Drndić

The post „Žene Narodnog fronta“ Ivane Todorović premijerno na Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Film se prikazuje 26. maja u bioskopu Tuckwood od 19h, zajedno sa filmom „Beograd bez kompromisa“.

„Still Running“ deo je programske selekcije „Gibanija“, i prati dvojicu srpskih studenata kamere koji kreću za najdužom štafetnom trkom u istoriji. Kroz lična sećanja glavnog protagoniste, film otkriva korene najvećih studentskih blokada i protesta u Srbiji.

U opisu ovog kratkog dokumentarnog filma navodi se da je reč o intimnom i snažan kreativnom dokumentarcu o strahu, slobodi i generaciji koja još uvek trči. 

Matija Štifanić, govoreći o filmu ukazuje kako je odrastao slušajući starije da se „ovde zapravo suštinski ništa ne menja“., i da počinje da veruje da u tome ima istine.

„Krenuli smo sa nadom da će se nešto pomeriti, ali naša trka kao da nikada nije stigla do svog cilja. Ono što je krenulo kao nešto zajedničko, sada postoji kao unutrašnja borba, koju svi nosimo sa sobom. Uprkos svemu, ta trka još uvek traje. Trka je postala simbol naše borbe, možda naš poslednji i jedini oblik slobode“, ističe Štifanić.

O reditelju

Matija Štifanić rođen je 25.10.2006. u Beogradu. Studira kameru na Fakultetu dramskih umetnosti. Bavi se filmskim stvaralaštvom, dokumentarnim filmom i fotografijom. Predstavlja svoje projekte i filmove, učestvuje i radi na brojnim međunarodnim filmskim festivalima poput Beldocs IDFF, MakeDox, IDFA.

Član je Dokumentarne asocijacije Evrope. Kreativni je direktor i član selektorskog tima Međunarodnog filmskog festivala Prvi kadar. Alumni je festivala Interakcija i vršnjački edukator Interaction Teen Doc radionice.

Više puta je nagrađen za svoj rad u oblastima filmskog i vizuelnog stvaralaštva, učestvuje na fotografskim festivalima i izložbama. Trenutno radi na razvoju dva dugometražna dokumentarna filma.

Filmografija

„Svet kakav želiš“ / kratki dokumentarni / 2023. / kao reditelj i snimatelj

„Sve će ovo jednom biti juče“ / kratki igrani / 2025. / kao direktor fotografije i montažer

„Trka za snovima“ / dugometražni dokumentarni (u razvoju) / 2025. / kao snimatelj i ko-reditelj

„Still running“ / kratki dokumentarni / 2026. / kao reditelj i snimatelj

Želim da budem sećanje kad porastem / 2026. / dugometražni dokumentarni (u razvoju) / kao producent i snimatelj

The post Dokumentarac o generaciji koja trči zatvara 19. Beldocs appeared first on Kulturni kišobran.

Kafana „Jablan“ nekada je predstavljala mesto okupljanja ljudi različitih generacija i obrazovanja, prostor u kome nacionalna i verska pripadnost nisu igrale nikakvu ulogu. Smatrana simbolom „bratstva i jednakosti“, bila je mesto susreta, druženja i zajedništva.

Međutim, upravo se u „Jablanu“ dogodila i prva pucnjava između Srba i Hrvata, događaj koji je nagovestio velike društvene promene.

U filmu svedoče akteri koji govore o tome kako je prostor ljubavi i veselja za svega nekoliko meseci postao mesto mržnje i destrukcije.

Film „Sjeti se moje pjesme/Сјети се моје пјесме“ imao je svetsku premijeru na festivalu ZagrebDox.

Rediteljke i scenaristkinje filma su Jelena Bosanac i Tanja Brzaković, producenti su Vanja Jambrović i Nebojša Miljković, dok su direktori fotografije Boško Đorđević i Željko Felbar. Za montažu je bila zadužena Hrvoslava Brkušić, a za zvuk Hrvoje Nikšić.

Film će biti prikazan i 24. maja od 18.30h u Art bioskopu Kolarac.

Devetnaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs održava se od 20. do 26. maja u Beogradu.

The post Film „Sjeti se moje pjesme“ premijerno na Beldocsu: Priča o kafani „Jablan“ kao simbolu raspada zajedništva appeared first on Kulturni kišobran.

Program ovogodišnjeg Beldocs festivala kroz različite programske celine okuplja filmove koji donose priče o novinarima, uzbunjivačima i pojedincima koji insistiraju na pravu da govore, beleže i razotkrivaju, često po cenu lične slobode i bezbednosti. Od globalnih političkih konflikata, preko urušavanja nezavisnih medija, do ličnih činova otpora u represivnim sistemima, ovi filmovi osvetljavaju savremene izazove profesije koja se nalazi pod sve većim pritiscima.

Kroz različite autorske pristupe ovi filmovi postavljaju pitanje šta danas znači baviti se novinarstvom i gde su granice slobode govora.

Čovek od šest milijardi dolara

Čovek od šest milijardi dolara (The Six Billion Dollar Man), film Judžina Jareckog (Eugene Jarecki), donosi napetu i slojevitu priču o osnivaču Vikiliksa, Džulijanu Asanžu, čiji je slučaj postao jedno od ključnih pitanja savremenog novinarstva i slobode govora. Prateći njegovu dugogodišnju borbu protiv izručenja Sjedinjenim Američkim Državama, film se razvija kao politički triler, oslonjen na ekskluzivan pristup arhivama i do sada neviđenim materijalima. Kroz Asanžovu priču, film otvara pitanja granica istine, moći i odgovornosti u digitalnom dobu, ukazujući na sve nesigurniji položaj novinara i uzbunjivača.

U nedelju, 24. maja od 18 časova, u Muzeju devedesetih će biti održana panel diskusija inspirisana filmom koja će okupiti istaknute domaće novinarke i novinare oko teme etike u novinarstvu, a koju će moderirati novinarka Jelena L. Petković.

Teklomatija

Tekplomatija (Techplomacy), film Suzane Kovač (Susanne Kovacs), prati najmlađu tehnološku ambasadorku na svetu, koja sa svega 33 godine preuzima zadatak da u ime Danske pregovara sa najmoćnijim globalnim tehnološkim kompanijama i međunarodnim institucijama. Smešten između Silicijumske doline i diplomatskih centara odlučivanja, film otvara pitanja regulacije digitalnog prostora, zaštite slobode govora i odgovornosti u eri ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.

Rediteljka Suzan Kovač i protagnostkinja filma, tehnološka ambasadorka En Mari Engtoft Meldgard (Anne Marie Engtoft Meldgaard) kao specijalne gošće dolaze na beogradsku premijeru, koja će se održati u utorak, 26. maja od 17:30, a nakon toga uslediće razgovor sa njima o filmu i trenutnim izazovima razvoja veštačke inteligencije koji vodi Jelena Guga, teoretičarka novomedijske umetnosti i kulture i naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Realizaciju razgovora su omogućili Ambasada Kraljevine Danske u Beogradu i Danski Filmski Institut.

Armija Pakla

Armija Pakla (Hell’s Army), film Ričarda Raulija (Richard Rowley), donosi napetu priču o delovanju privatne vojne formacije Vagner posmatranu kroz perspektivu ruske novinarke. Polazeći od njenog rada na terenu, od Sirije do Ukrajine i Centralnoafričke Republike, film prati pokušaj razotkrivanja složene mreže moći, nasilja i političkog uticaja koja stoji iza ove organizacije. Kroz intervjue sa bivšim pripadnicima, žrtvama i saradnicima, kao i pažljivo odabrane arhivske snimke sa društvenih mreža, autor gradi slojevitu rekonstrukciju strukture i globalnog delovanja formacije Vagner. Nakon projekcije, u ponedeljak, 25. maja u Takvudu, biće održan razgovor o filmu.

80 gnevnih novinara

80 gnevnih novinara (80 Angry Journalists), film Andraša Feldeša i Ane Kiš (András Földes, Anna Kis), donosi intiman i politički snažan uvid u urušavanje jedne od najvažnijih nezavisnih redakcija u Mađarskoj pod pritiskom sve izraženije političke kontrole nad medijima. U središtu filma nalazi se događaj iz 2020. godine, kada je više od osamdeset novinara portala Index.hu kolektivno napustilo redakciju, odbijajući da pristanu na urušavanje profesionalne autonomije. Kroz neposredne snimke iz same redakcije i lična svedočenja novinara koji su odlučili da nastave borbu osnivanjem novog medija, autori beleže trenutak institucionalnog sloma, ali i pokušaj ponovne izgradnje prostora za nezavisno novinarstvo. Film otvara izuzetno aktuelno pitanja profesionalne odgovornosti, medijskih pritisaka i opstanka slobodnog informisanja u društvima u kojima demokratski mehanizmi slabe.

Festivalski program Beldocsa posvećen novinarstvu i medijima podržan je od strane Misije OEBS-a u Srbiji.

Festival BELDOCS se održava od 20. do 26. maja u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije su u prodaji na sajtu festivala.

Foto: Copyright Sunshine Press Productions Ehf

The post Filmovi o izazovima novinarstva na Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Teen program ove godine čini pet filmova namenjenih tinejdžerskoj publici, koje je birao selektorski tim od srednjoškolaca i srednjoškolki iz cele Srbije, pozvanih da za svoje vršnjake odaberu ostvarenja prema sopstvenom senzibilitetu, interesovanjima i temama koje smatraju važnim za svoju generaciju. Filmovi u programu otvaraju pitanja identiteta, mentalnog zdravlja, odnosa sa porodicom i društvom, usamljenosti, odrastanja i pripadanja, zbog čega će projekcije biti praćene profesionalno moderiranim razgovorima namenjenim mladima, ali i svima koji rade sa decom i tinejdžerima: nastavnicima, pedagozimai i psiholozima. Dijalog nakon projekcija vode autorke programa Inja Korać, producentkinja i festivalska selektorka, i Dubravka Radusinović, psihološkinja i psihoterapeutkinja.

Kupovina karata za organizovani dolazak đaka i nastavnika je dostupna preko sajta festivala na stranicama pojedinačnih filmova, kao i na blagajnama bioskopa. 

Lisica pod ružičastim Mesecom (A Fox Under a Pink Moon), film Mehrdada Oskueja (Mehrdad Oskouei) i Soraje (Soraya), prati višegodišnji proces odrastanja mlade avganistanske umetnice koja pokušava da napusti Iran i ponovo se spoji sa svojom majkom u Austriji. Kroz lične snimke, umetničke radove i dokumentovanje svakodnevice, film gradi slojevit portret života obeleženog migracijom, nasiljem i otporom. Umetnost postaje prostor preživljavanja, ali i način da se iskustvo gubitka, straha i nade oblikuje u sopstveni jezik.

Zajednički život – malo sutra! (Coexistence, My Ass!), film Amber Fares (Amber Fares), prati Noam Šuster Eliasi, izraelsku stand-up komičarku i aktivistkinju iranskog porekla, odraslu u multikulturalnoj zajednici poznatoj kao Oaza mira. Kroz njen umetnički i aktivistički rad, film otvara pitanja identiteta, pripadanja i političkih konflikata na Bliskom istoku. Kroz stand-up nastupe koji razbijaju tabue, Noam se bavi izraelsko-palestinskim sukobom, odnosima moći i mogućnošću jednakosti u duboko podeljenom društvu. Film prati njen pokušaj da humorom i ličnim iskustvom ospori dominantne narative o suživotu i miru.

Narodne priče (Folktales), film Hajdi Juing i Rejčel Grejdi (Heidi Ewing, Rachel Grady), prati grupu tinejdžera u ruralnoj školi u surovom, ali očaravajućem pejzažu arktičke Norveške, gde se suočavaju sa izazovima koji prevazilaze institucionalno obrazovanje. Mladi koji žive u izolovanom okruženju usvajaju veštine preživljavanja, poput vožnje psećih zaprega, dok kroz odnose sa vršnjacima, mentorsku podršku i bliskost sa životinjama upoznaju sebe i svet oko sebe. Film istražuje kako odnos sa prirodom utiče na identitet, pripadanje i emocionalni razvoj, kroz iskustvo odrastanja oblikovano istovremeno usamljenošću i zajedništvom, disciplinom i osećajem slobode.

Yugo ide u Ameriku prati grupu mladih prijatelja iz Srbije na putovanju od Njujorka do Los Anđelesa u legendarnom Yugu, automobilu koji je od simbola industrijskog ponosa te predmeta podsmeha postao deo balkanskog kulturnog imaginarijuma. Kroz niz susreta i situacija na putu, putovanje prerasta u lično i generacijsko iskustvo oblikovano sudarom kultura i potrebom za povezivanjem. 

Rastajanje (A Long Goodbye), interaktivna VR akvarel animacija reditelja Kejt Vot (Kate Voet) i Viktora Mejsa (Victor Maes), istražuje proces gubitka pamćenja, identiteta i osećaj dezorijentacije koji se postepeno produbljuje. Rastajanje će biti predstavljeno u okviru VR zone u Palati nauke. Za posetu je neophodna rezervacija termina putem prijave dostupne na sajtu festivala, dok je ulaz slobodan.

Pored Teen programa, program za mlađu publiku obuhvata i:

Misteriozni paket (Mystery Package), dokumentarni film autorke Silje Evensmo Jakobsen (Silje Evensmo Jacobsen), prati neobičnu porodičnu misteriju koja traje više od dve decenije. Svake godine, uoči Božića, na prag porodičnog doma u norveškom gradu Valdalu stiže anonimni paket ispunjen poklonima, uz jedinu i uvek istu poruku: „Srećan Božić od svih nas iz Arendala“. Uprkos godinama nagađanja, identitet pošiljaoca ostao je nepoznat. Film prati devetogodišnju Edle i šestogodišnjeg Bragea koji, zajedno sa roditeljima Magnusom, jednim od prvobitnih primalaca paketa, i Silje, rediteljkom ovog dokumentarca, kreću u potragu za odgovorom. Oni pretvaraju porodičnu enigmu u detektivsku avanturu ispunjenu humorom, radoznalošću i prazničnom atmosferom. Kroz intiman i topao pristup, Misteriozni paket istovremeno govori o porodičnim vezama, zajedništvu i potrebi da se veruje u male svakodnevne misterije i čarolije. Projekcija je namenjena i mlađoj publici, uzrasta od 8 do 12 godina i njihovim roditeljima, a razgovor sa njima vodiće Dubravka Radusinović, psihološkinja i psihoterapeutkinja.

U Palati nauke publiku očekuje i Play.Docs Showcase, putovanje kroz prostor u kojem se pripovedanje susreće sa interaktivnošću, brišući granice između filma, igre, zvuka i participativnog iskustva. U okviru ovog programa biće predstavljena Istinite laži Dušana Jovčića, Ljubav vs. svinje (Love vs. Pigs) Abnera Prajsa (Abner Preis) i Zvučne kocke (Sound Blok) Julije Makivic. 

Program za nastavnike

U okviru Teen programa, u saradnji sa Evropskom kućom u Beogradu biće organizovan i trening-seminar za nastavnike i nastavnice, namenjen profesorima, pedagozima i svima koji rade sa mladima, sa ciljem razvijanja alata za korišćenje dokumentarnog filma u obrazovnom i pedagoškom radu. Više informacija i prijava za trening su dostupni putem LINKA ZA PRIJAVU. 

Kao deo preporučenog programa za nastavnike izdvaja se i film Ani Erno u očima učenika (Writing Life – Annie Ernaux Through the Eyes of High School Students) renomirane francuske rediteljke Kler Simon (Claire Simon), koji kroz razgovore sa učenicima i nastavnicima istražuje način na koji se delo Ani Erno (Annie Ernaux) danas čita, tumači i prisvaja među mladima, i kako delo prve Francuskinje dobitnice Nobelove nagrade za književnost i danas snažno odjekuje, otvarajući prostor za kritičko promišljanje i ličnu emancipaciju. Projekcija filma biće održana u Jugoslovenskoj kinoteci, nakon čega će uslediti razgovor sa rediteljkom.

Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs saznajte na sajtu festivala. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice je moguće kupiti na sajtu festivala.

Beldocs Teen edukativni program se realizuje u okviru aktivnosti evropske mreže filmskih festivala Young4Film, podržanog od strane Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA.

Naslovna fotografija: Kadar iz filma „Rastajanje“

The post Pet filmova za tinejdžere na 19. Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Od opservacionih prikaza divljine i klimatski ugroženih staništa, preko intimnih etičkih i ličnih preispitivanja, do institucionalnih i svakodnevnih praksi koje oblikuju interakciju između ljudi i životinja, filmovi koji dele temu donose slojevite i vizuelno snažne dokumentarne priče koje promišljaju ovu kompleksnu vezu u savremenom svetu.

„Medved davež“

„Medved davež“ (Nuisance Bear), film Gabrijele Osio Vanden i Džeka Vajzmana (Gabriela Osio Vanden, Jack Weisman) iz 2026. godine, smešten je u kanadski grad poznat kao prestonica polarnih medveda. Jedan medved, čija tradicionalna migraciona ruta sve češće vodi u naseljena područja, dolazi do direktnog susreta sa svetom ljudi. U takvim okolnostima, nekada opasni predator sada biva označen kao davež, pri čemu su autori svesno zašli u ironiju.

Ova jednostavna, a snažna premisa donosi slojevit i vizuelno upečatljiv prikaz narušenog odnosa između čoveka i divljine, u kontekstu ubrzanih klimatskih promena i gubitka prirodnih staništa određenih vrsta. Pri tome otvara pitanje granica između prirodnog i društvenog poretka, kao i odgovornosti za prostor koji ljudi i životinje dele.

Glas naratora, pripadnika Inuit zajednice, dodatno produbljuje perspektivu kolonijalnog nasleđa, odbijajući da ponudi jednostavne odgovore ili moralne zaključke, čime izmiče konvencijama klasičnog filma o prirodi.

Nakon svetske premijere na Sandensu (Sundance Film Festival), gde je nagrađen Velikom nagradom žirija za američki dokumentarni film i privukao pažnju međunarodne publike i kritike, „Medved davež“ će imati srpsku premijeru na Beldocs-u.

„Narodne priče“

„Narodne priče“ (Folktales), film Hajdi Juing i Rejčel Grejdi (Heidi Ewing, Rachel Grady), prati grupu tinejdžera koji dane provode u ruralnoj školi u surovom, ali očaravajućem pejzažu arktičke Norveške, suočavajući se sa izazovima koji prevazilaze institucionalno obrazovanje i vode ih ka ličnom razvoju i samospoznaji.

Na suptilan i promišljen način, autorke oblikuju priču o odrastanju u neposrednom kontaktu sa prirodom. U središtu su mladi koji kroz život u izolovanom okruženju usvajaju veštine preživljavanja, poput vožnje psećih zaprega, ali i razvijaju dublje razumevanje sebe i okoline. Iskustvo tih mladih ljudi oblikuju međusobni odnosi, mentorska podrška, ali i snažna veza sa životinjama koje postaju ravnopravni učesnici ovog procesa sazrevanja.

Kroz pažljivo izbalansiran odnos između ljudskih i životinjskih perspektiva, „Narodne priče“ istražuju kako bliskost sa prirodom i drugim bićima utiče na emocionalni razvoj, osećaj pripadnosti i lični identitet. U tom prostoru između discipline i slobode, izolacije i zajedništva, odrastanje se oblikuje kao proces koji prevazilazi individualno iskustvo i postaje deo šireg, gotovo ritualnog odnosa prema svetu.

Film „Narodne priče“ deo je programske celine Teen na ovogodišnjem Beldocs festivalu, u okviru koje su mladi selektori iz cele Srbije birali filmove za svoje vršnjake.

„O mačkama i ljudima“

„O mačkama i ljudima“ (Cats & Humans), film Sunčice Ane Veldić, prati autorku i veterinarku tokom putovanja duž hrvatske obale i ostrva van sezone, gde učestvuje u volonterskoj akciji sterilizacije slobodnih mačaka. Kroz susrete sa ostrvljanima, razgovore sa aktivistima za prava životinja, ali i ličnu priču koja dotiče odnos prema ženskom telu i pitanju potomstva, film spontano otvara složena etička pitanja suživota ljudi i životinja i dugoročnih posledica intervencija u prirodi.

U početku uverena u etičku ispravnost svog rada, autorka se suočava sa kritikama koje pokreću njeno dublje preispitivanje sopstvene profesionalne i etičke pozicije.

„Strašila“

„Strašila“ (Scarecrows), film Lajle Pakalnine (Laila Pakalniņa), donosi dokumentaristički pogled na svakodnevni rad runway rangers službe na aerodromu u Rigi.

Film prati specijalizovane radnike zadužene za bezbednost avionskog saobraćaja kroz kontrolu prisustva ptica i drugih životinja na pisti, smeštajući njihovu svakodnevnu poslovnu rutinu u prostor stalnog susreta prirodnog i infrastrukturnog. Ovaj „aerodromski vestern“ prikazuje suživot dve vrste koje se kreću sopstvenim, ali međusobno neusklađenim putevima.

Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na Beldocs-u dostupno je na sajtu festivala. Festival se održava od 20. do 26. maja u Beogradu, dok se aktuelnosti mogu pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije biće u prodaji na sajtu festivala krajem aprila.

Naslovna fotografija: Tor Edvin Eliassen

The post Četiri filma o životinjama i ljudima na Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Poseban fokus je na ostvarenjima koja su već odjeknula na velikim svetskim festivalima i privukla značajnu pažnju međunarodne publike. Od intimnih umetničkih portreta i političkih trilera do poetskih refleksija o prirodi i priča o klimatskim promenama, Udarni termin ove godine donosi srpske premijere nagrađivanih i filmova velikih autora koji predstavljaju filmove u žiži interesovanja svetske publike.

Unutar nas

Unutar nas (In-I In Motion), rediteljski prvenac glumice Žilijet Binoš (Juliette Binoche), priča je o stvaralačkom procesu, emocijama, istini i poverenju. U središtu filma nalazi se jedinstvena saradnja između Binoš i koreografa Akrama Kana, koji 2007. godine napuštaju svoje ustaljene umetničke prakse kako bi zajedno zakoračili u neizvesnost eksperimentalnog scenskog rada. Tokom sedmomesečnog procesa nastala je predstava In-I, izvođena širom sveta, dok kamera beleži čitav kreativni tok, od prvih ideja do završnog aplauza. Kroz do sada neobjavljene snimke i ličnu refleksiju autorke, proces stvaranja postaje osnova za promišljanje o ranjivosti, riziku i transformativnoj moći umetnosti. Dokumentarac Unutar nas približava publici svet umetnosti iz jedne, za većinu ljudi, nepoznate perspektive.

Vrtoglavica Kim Novak

Vrtoglavica Kim Novak (Kim Novak’s Vertigo), potpisuje švajcarsko-američki autor Aleksandr O. Filip (Alexandre O. Philippe). U pitanju je portret legendarne glumice Kim Novak i njene neraskidive veze sa kultnim filmom Alfreda Hičkoka – Vrtoglavica (Vertigo). Kroz veoma retke arhivske snimke i lična razmišljanja čuvene glumice, film istražuje njen uspon u zlatnom dobu Holivuda, ali i povlačenje iz javnog života. U središtu ove priče nalazi se i odnos između glumice i reditelja Alfreda Hičkoka, kao i način na koji je Vrtoglavica oblikovala njen identitet, na filmu i izvan njega. U filmu Novak promišlja teme poput ženskog identiteta i percepcije publike i javnosti koja oblikuje sliku žene u društvu.

Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli

Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli (Marc by Sofia), film Sofije Kopole (Sofia Coppola), donosi nekonvencionalan i intiman portret kultnog dizajnera Marka Džejkobsa, otkrivajući njegov jedinstveni kreativni univerzum. Kroz neposredan uvid u kreatorov svakodnevni rad, film prati nastanak kolekcija i dinamiku modnih revija, osvetljavajući razvoj jedne od najuticajnijih figura savremene mode. U fokusu filmske priče nije samo dizajn, već i odnos umetnosti, identiteta i ličnog izraza, kao i bliskost između autorke i njenog subjekta, koja filmu daje subjektivni ton. Kroz fragmente prošlosti i sadašnjosti, Kopola prati Džejkobsov put od ranih devedesetih do danas, otkrivajući slojevitost njegovog stvaralaštva i permanentni uticaj na modnu industriju.

Otapanje

Otapanje (Melt), film Nikolausa Gejrhaltera (Nikolaus Geyrhalter), uranja gledaoce u zaslepljujuće beli svet čiji su glavni protagonisti ljudi koji u njemu žive, ali i nestaju zajedno sa njim. Od japanske rute Tatejama Kurobe, gde se buldožerima grade snežni koridori za turiste, preko skijališta u francuskom Val d’Izeru i glečera u Švajcarskoj, do Islanda i Antarktika, film beleži pejzaže koji deluju velelepno i večno, dok se pred našim očima nepovratno menjaju. Kroz mirne, široke kadrove i svedeni autorski pristup, Gejrhalter prepušta ljudima da svedoče o sopstvenom iskustvu klimatskih promena, otkrivajući pukotine koje se naziru iza savršene bele fasade. Otapanje postaje tiha, ali snažna opomena o svetu koji nestaje i o vremenu u kojem se granice između prirode i njenog nestajanja sve brže brišu.

Čovek od šest milijardi dolara

Čovek od šest milijardi dolara (The Six Billion Dollar Man), ostvarenje Judžina Džareckija (Eugene Jarecki), donosi napetu i slojevitu priču o osnivaču čuvenog Vikiliksa, Džulijanu Asanžu, čiji je slučaj postao jedno od ključnih pitanja savremenog novinarstva i slobode govora. Prateći njegovu višegodišnju borbu protiv izručenja SAD, film se razvija kao visokotehnološki politički triler, koristeći ekskluzivan pristup arhivama, nadzornim snimcima i, do sada, neviđenim materijalima. Kroz priču o Asanžu, film otvara pitanja o granicama istine, moći i odgovornosti u digitalnom dobu, ukazujući na sve nesigurniji položaj novinara i uzbunjivača.

Plan kontraplan

Plan kontraplan (Shot Reverse Shot), film koji su režirali Radu Žude i Adrijan Čoflanka (Radu Jude, Adrian Cioflâncă), donosi neobičan i duhovit pogled na istoriju kroz sudar dva vizuelna narativa. Sastavljen isključivo od fotografija, film spaja slike koje je sredinom osamdesetih u Rumuniji snimio američki novinar Edvard Serota, beležeći svakodnevicu i život jevrejske zajednice tokom režima Nikolaja Čaušeskua, sa tajno uslikanim fotografijama koje je o njemu pravila Sekuritatea, obaveštajna služba i tajna policija Narodne Republike Rumunije. Četrdeset godina kasnije, ove dve perspektive postavljene su u formu „plan/kontraplan“, otkrivajući apsurd, ironiju i skrivene slojeve jedne kontrolisane stvarnosti.

Revolucija protiv smrti

Revolucija protiv smrti (The Revolution Against Death), kratki film Džošue Openhajmera (Joshua Oppenheimer), istražuje opsesiju za večnim životom na preseku tehnologije, vere i samoprevare. U sunčanoj, gotovo nestvarnoj Kaliforniji, upoznajemo zajednicu ljudi koji planiraju da svoja tela zamrznu nakon smrti, u nadi da će ih budućnost vratiti u život. U minimalističkim vilama svakodnevica postaje prostor između nauke i iluzije, dok pitanje vere u besmrtnost prerasta u kolektivni projekat. Kroz prepoznatljiv autorski pristup, Openhajmer otvara uznemirujuće pitanje – gde prestaje nada, a počinje obmana i šta se dešava kada čitava zajednica odluči da veruje u isto.

The post Filmovi koji su oduševili svetsku publiku na Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.