Program je obuhvatio filmove različitih renomiranih savremenih autora, uključujući i naslove nagrađivane i nominovane na najznačajnijim evropskim i svetskim festivalima, a neke od njih smo spominjali u prethodnim tekstovima.

Pročitajte i ovo: Belgrade Film Festival: „Kasna slava“, ali po koju cenu?

Program festivala bio je podeljen u više selekcija: Novi talasi, Velike vizije, Zima u bioskopu i Pogled iza ogledala. 

Selekcija Novi talasi bila je posvećena autorima i autorkama nove generacije koji hrabro otvaraju teme vezane za identitet, intimnost i društvo, dok je selekcija Velike vizije predstavila najnovija ostvarenja afirmisanih savremenih autora.

Program Zima u bioskopu stavio je publiku u fokus, sa glavnim ciljem festivala – a to je ponovno oživljavanje bioskopa kao prostora susreta i zajedničkog filmskog doživljaja, što je potvrđeno velikim interesovanjem i posećenošću projekcija tokom celog festivala.

Uoči zatvaranja prvog izdanja Beograd Film Festivala organizatori su najavili i novo izdanje za 2027. godinu koje će biti održano od 29. januara do 5. februara i predstavili zvaničnu nagradu- „Beogradska lasta“, koja će od naredne godine biti dodeljivana u okviru takmičarskog programa.

Iako smo neke filmske predloge već spomenuli, postoji još naslova koje vredi pogledati, a to su: Moda (Couture), Franc (Franz), Da imam noge šutnula bih te (If I Had Legs I’d Kick You), La Cache (Sklonište) kao i Oprosti, ljubavi (Sorry, baby).

Pročitajte i ovo: Počinje Beograd Film Festival, koje filmove gledati?

Moda (Couture)

Ovo ostvarenje bavi se svetom visoke mode, ali ispod spoljašnjeg sjaja istražuje mnogo dublje teme – identitet, ambiciju, lične žrtve i potragu za pripadanjem.

Radnja prati glavnu junakinju Maksin (Anđelina Džoli) koja pokušava da pronađe svoje mesto u zahtevnom i često surovom svetu modne industrije. Njen zadatak je da napravi kratki film koji će pratiti modnu reviju. Kroz njen razvoj, film prikazuje kontrast između glamura koji je vidljiv spolja i unutrašnjih dilema koje oblikuju njen karakter. Sem profesionalnih izazova ona se suoči i sa mnogobrojnim privatnim problemima.

U kadrovima kamera se zadržava na detaljima tkanine, pokreta i prostora, stvarajući gotovo opipljiv osećaj modnog sveta koji se prikazuje. Ovakav pristup ne služi samo estetici, već dodatno naglašava emotivno stanje likova i njihovu upečatljivost.

Franc (Franz)

Film „Franz“ je biografska drama o životu slavnog češkog pisca Franca Kafke. Predstavlja duboku i vizuelno upečatljivu priču o portretu umetnika koji je, uprkos ličnim sumnjama i društvenim pritiscima, ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti.

Reč je o ostvarenju poznate poljske rediteljke Agnješke Holand, koje prati život jednog od najuticajnijih pisaca 20. veka – od njegovih mladalačkih dana u Pragu do prerane smrti 1924. godine. Film prikazuje Kafkine unutrašnje borbe, odnos sa autoritarnim ocem, svakodnevni rad u osiguravajućem društvu, kao i njegovu strast prema pisanju koja ga je učinila jednim od najznačajnijih autora moderne književnosti.

Glavnu ulogu tumači mladi glumac Idan Idan Vajs, čija interpretacija donosi intiman i složen portret čoveka rastrzanog između ličnih očekivanja i kreativnog naboja. Film posebno naglašava Kafkine odnose sa ženama i njegovim bliskim prijateljem i izdavačem Maksom Brodom, kao i stalni osećaj otuđenosti koji je obeležio njegov život i stvaralaštvo.

Da imam noge šutnula bih te (If I Had Legs I’d Kick You)

Jedna recenzija na IMDB-u vezana za ovaj film glasi „A brilliant work. I’ll never watch it again“, i to je bez ikakvog spojlovanja najbolji opis ovog filma sa elementima horora.

Film nam prikazuje intenzivnu priču o Lindi koju tumači Rouz Birn, dok pokušava da organizuje sopstveni život i karijeru. Na samoj ivici nervnog sloma mora da se nosi sa bolešću svoje ćerke, odsutnim mužem, nestalom osobom koja je njen pacijent i blago rečeno neobičnim odnosom sa svojim psihoterapeutom.

Mračno putovanje na kom se Linda nalazi je prepuno problema koji naizgled nemaju rešenje, pasivnom agresijom i disfunkcionalnim odnosima. Najobičnije stvari u takvim uslovima su preplavljujuće, a shvatanje da život nije bajka dolazi u valovima. Linda, kao psihijatar, nema dovoljno empatije i razumevanja, jer ni za nju niko nema iste osećaje, a traume koje potiskuje će u jednom momentu postati neizdržive.

Zanimljiva informacija – lice njene ćerke se ne prikazuje u filmu sve do poslednje scene.

La Cache (Sklonište)

Ovaj film nas je osvojio sveprisutnim humorom u teškim situacijama.

Radnja filma smeštena je u Pariz 1968. godine, u stan jedne neobične porodice čiji svakodnevni život nosi tragove političkih uverenja, ratnih trauma i ličnih tajni.

Sve posmatramo očima devetogodišnjeg dečaka koji, pokušavajući da razume svet odraslih, otkriva skrivene pukotine iza prividno stabilne porodične svakodnevice. Upravo taj dečji pogled omogućava filmu da balansira između nežnosti, ironije i tihe melanholije. On je oduševljen što može da provede nekoliko dana kod svojih bake i deke u društvu dvojice živahnih ujaka – vizuelnog umetnika i ambicioznog intelektualca, kao i svoje šarmantne prabake iz Odese, dok se njegovi roditelji pridružuju istorijskim protestima. Svaki lik ima poseban pečat, a odnosi između članova porodice su prikazani kao puni razumevanja i zaštite.

Dok se zemlja okreće naglavačke, čitava porodica je primorana da se suoči s prošlošću kada jedan ugledni politički gost potraži sklonište u njihovom domu. Fokus tih scena je na tome šta njegovo skrivanje znači za porodicu. Prisutna je napetost ali i bunt, solidarnost i hrabrost, stvari koje nam umnogome govore o turbulentnim vremenima sedamdesetih.

Oprosti, ljubavi (Sorry, Baby)

Sorry, Baby je autorski debi američke rediteljke i glumice Eve Viktor. Ovaj intimni i hrabri film, koji je privukao veliku pažnju festivalske publike emotivno ogoljava i prikazuje intimni portret mlade žene koja pokušava da pronađe svoje mesto u svetu nakon traumatičnog iskustva.

Radnja prati Agnes, mladu profesorku književnosti koja živi pokušava da uspostavi kontrolu nad svojim životom nakon seksualnog napada. Film počinje u svakodnevnom ritmu njenog života – predavanja, sastanci s prijateljima, kratki susreti s kolegama, ali ispod standardnih životnih obaveza prisutna je prava emotivna borba koju junakinja vodi.

Agnes se suočava s osećajem krivice, stida i izolacije, dok pokušava da normalizuje svoj život i održi odnose s ljudima oko sebe. Kroz fragmente sećanja, unutrašnje monologe i tihe trenutke introspektivnog razmišljanja postepeno dobijamo uvid u njenu unutrašnju borbu. Ovi fragmenti pokazuju kako trauma utiče na njene svakodnevne odluke, interakcije i način na koji percipira svet.

Važan deo filma su takođe i odnosi koje Agnes gradi s ljudima iz svog okruženja. Prijatelji i kolege pružaju različite nivoe podrške, a pojedini susreti otkrivaju neosetljivu ili nesvesnu reakciju društva na traumatična iskustva, što dodatno produbljuje njenu izolaciju. Istovremeno, u malim, svakodnevnim trenucima Agnes pokazuje sposobnost da se polako oporavlja i pronalazi snagu.

Kroz sve ovo, „Sorry, Baby“ istražuje kako trauma oblikuje identitet, odnose i samopouzdanje. Film se završava na otvoreni način – Agnes nije potpuno izlečena, ali publika svedoči njenom napretku, sposobnosti da postavi granice i traži podršku. Ova završna nota naglašava da oporavak nije trenutni događaj, već proces, i čini film realnim i emotivno rezonantnim.

The post Preporuke filmova sa Beograd Film Festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Beograd, grad satkan od kontrasta, borbe i radoznalosti je idealno mesto za jedinstvenu kolekciju pažljivo biranih filmova koji nose dubinu i inspiraciju.

Ti filmovi nisu samo vredni aplauza već i ćutanja i razmišljanja, razmene ideja i utisaka koji će produžiti život filma i nakon izlaska iz bioskopske sale.

Pravi predstavnik ovog opisa je film „Kasna slava“- oda onima pridaju značaj i shvataju jačinu napisane reči, ali i međuljudskim odnosima, jazu između generacija i realnom životu.

Premisa filma je sama umetnost kroz različite slojeve, ali ponekad ne shvatamo da je ona vidljiva u običnim, svakodnevnim stvarima. Naime – za umetnost je potreban umetnik.

Kasna slava – film o nama, ne o slavi

„Kasna slava“ (Late Fame, 2025), film Keneta Džounsa, počinje tiho i toplo, gotovo nostalgično. Kao razgovor koji se vodi bez žurbe, uz kafu koja se hladi. Deluje kao priča o ponovnom otkrivanju, o njujorškom pesniku čija su zaboravljena dela iznenada ponovo postala važna.

Ali kako film odmiče, postaje jasno da ovo nije film o slavi kakvu zamišljamo. Ovo je film o njenom prividu. O ljudima. O odnosima. O potrebi da budemo viđeni, prihvaćeni, prepoznati i o ceni koju, ponekad, za to nažalost plaćamo.

Ed Saksberger, kojeg je maestralno odglumio Vilijam Defo, u početku deluje kao tiha, skromna osoba, udaljena od porodice. Film nam postepeno otkriva kompleksne slojeve njegove ličnosti oslikavajući tih i emotivan portret nekoga ko se sa slavom susreće tek onda kada ona nema mogućnost da utiče na njegov život i promeni ga.

On živi mirnim, povučenim životom, radi običan posao u pošti već duži niz godina i ne traži mnogo od sveta. Barem ne dok ga grupa mladih, bogatih i samouverenih kreativaca ne „otkrije“. Njihov entuzijazam deluje iskreno, gotovo zarazno i inspirativno ali vrlo brzo postaje jasno da iza tog divljenja stoji nešto drugo, potreba da se bude deo nečega „posebnog“, da se prisvoji autoritet, da se izgleda pametno, a sve zbog izuzetne mogućnosti za tim.

Film precizno razlaže savremeni intelektualizam bez dubine. To su ljudi koji govore mnogo, citiraju još više – ali ne čitaju. Traže savete, ali ne i razumevanje, traže empatiju, emocije, bez da istu barem delom vrate. Nekada se podrazumevalo da moraš da pročitaš da bi znao, kako bi komentarisao, danas se često zna unapred, bez čitanja, a tome umnogome doprinose današnji uslovi, tehnika i društvene mreže. Kao da je važnije ostaviti utisak nego stvarno se susresti sa delom ili ponekad čak i važnije sa čovekom koji je zaslužan za to delo.

Mlada ekipa okupljena oko Eda ga posmatra opijeno gotovo kao muzejski eksponat. Fascinantnost njime je prisutna, ali više kao idejom o idealu nego osobom. Njegova knjiga možda jeste nekada bila važna, ali paradoks filma leži u tome što saznajemo da je, gotovo niko zapravo nije pročitao.

Ta „kasna slava“ ni nalik nije pravoj slavi, međutim Edu i te kako prija, donoseći mu novo samopouzdanje, pokušaj dubokoumnih razgovora i osećaj pripadnosti.

Grupa Edovih obožavalaca je izuzetno specifična i ekscentrična a pravi predstavnik nje je Glorija, usamljena glumica, koju igra Greta Li. Upravo ona nam daje dublji uvid u delove ličnosti mladih umetnika koji su pronašli Eda. Ona je posebno snažan lik, odglumljen precizno, a suptilno. Spolja savršena, šarmantna, uvek na visini zadatka, a iznutra rasuta i usamljena. Ona je simbol ljudi koji stalno nose masku, koji znaju kako da se predstave, ali ne i kako da budu. Njeni prijatelji znaju samo onu Gloriju koju ona pusti među ljude. Pravo lice ostaje iza zatvorenih vrata. Izvanredna glumica, mirna i fantastična i u sopstvenim lomovima.

Ed je u početku skeptičan. Pita se šta ti ljudi zapravo žele od njega. Zašto sada? Zašto baš on? Vremenom, međutim, popušta. Želi da se uklopi. Da bude deo tog sveta. Da još jednom oseti pripadnost, mladost, onaj osećaj da si nekome važan. Vremena su drugačija, ali potreba za vidljivošću i shvatanjem je ista. Osećaj nelagode i hladni kadrovi grada u potpunosti prate istrošeni lik ponovo otkrivenog pesnika.

Za njega pravi emotivni udarac dolazi tiho, bez dramatizacije: smrt njegovog brata. Čoveka kom se nije javio. Kog nije želeo da vidi. U tom trenutku Ed shvata razliku između prividne bliskosti i stvarnih odnosa. Između ljudi koji te okružuju i onih koji te stvarno čekaju. I tu film, bez velikih reči, pogađa suštinu.

Srećom, Ed nije u potpunosti izgubio sebe. Kada shvati šta je za mlade umetnike koji ga okružuju, kao i da nisu pročitali njegovo delo, ne odlazi njima, već se vraća starim vrednostima i starim prijateljima. Ima dovoljno godina, ali i zrelosti, da pusti ono što je lažno i shvati da treba da zadrži ono što je bitno.

Na kraju, on zaista doživljava neku vrstu kasne slave. Ali film jasno poručuje: pod reflektorima ona ne izgleda mnogo drugačije nego u senci.

„Kasna slava“ je film o životu, o odnosima, o lažnim društvenim normama i o toj večitoj ljudskoj čežnji da budemo prihvaćeni. Jasno je da generacijski jaz ne može tako lako biti ispunjen kada je sve površno. Gorka ironija uspeha stiže onda kada smo naučili da živimo bez njega. Tiha, ali moćna priča o ljudima, vremenu i istinama koje često shvatimo tek kada postane kasno ili, srećom po Eda na vreme.

Foto: Late Fame LLC

Autori: Katarina Stevanović, Nikola Spasić.

The post Belgrade Film Festival: „Kasna slava“, ali po koju cenu? appeared first on Kulturni kišobran.

U narednih nedelju dana na velika platna u prestonici Srbije stiže sijaset ostvarenja domaće i svetske produkcije, među njima i oni nagrađivani prestižnim nagradama.

Za to je zaslužan Beograd Film Festival (BFF), čije je ovo prvo izdanje, a koji se održava od 30. januara do 6. februara na više lokacija u Beogradu.

Filmovi će se prikazivati u bioskopima mts Dvorana, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Dom kulture „Studentski grad“ i Cine Grand BIG Rakovica.

„Otac majka sestra brat“ za početak

Priliku da otvori BFF ima dobitnik Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji 2025. godine.

Projekcija filma „Otac majka sestra brat“ Džima Džarmuša je rasprodata.

U programu su i dela renomiranih autora kao što su: Park Čan-vuk, Fransoa Ozon, Tarik Saleh, Mišel Franko, Kler Deni. Tu su i Naomi Kavaze, Fatih Akin, Pablo Traper, kao i rediteljski klasici braće Darden, Agnješke Holand i mnogih drugi.

Uz njih, festival predstavlja i novi talas autora u usponu. Među njima je i Kristen Stjuart sa debitantskim dugometražnim filmom. A od ostalih imena, tu su i Haris Dikinson, Eva Viktor, Meri Bronstin, Maks Voker-Silverman.

Među najzvučnijim naslovima su i „Couture“ sa Anđelinom Džoli i Lujem Garelom, „Snovi“ sa Džesikom Čestejn, „Kasna slava“ sa Viljemom Defoom.

Tu su i „Krik stražara“ sa Metom Dilonom, „Pernato stvorenje“ sa Benediktom Kamberbačom i „Privatan život“ sa Džodi Foster.

Na BFF-u nas očekuje i film „Je l’ ovo čudo radi?“ u režiji Bredlija Kupera.

„Krik stražara“

Francuski film „Krik stražara“ u režiji Kler Deni vodi nas u Zapadnu Afriku, u svet gradilišta pod opsadom.

Duh iz prošlosti menja živote Hornove porodice i mladog inženjera Kala, dok se pred njihovim očima odvija noćna drama puna napetosti i neizvesnosti.

„Snovi“

Film „Snovi“ Mišela Franka donosi priču o ljubavi između bogate američke naslednice i meksičkog baletana.

Priča je sprepletena kroz različitost njihovih života i kultura, u kojoj su emocije i odluke svakodnevno iskušavanje identiteta i pripadnosti.

„Kasna slava“

„Kasna slava“ u režiji Kenta Džonsa prati zaboravljena dela legendarnog njujorškog pesnika Eda Saksbergera.

Njegova dela osvajaju grupu mladih kreativaca i ponovo rasplamsavaju umetničku strast, dok prisustvo ekscentrične glumice razotkriva tajne prošlosti.

„Je l’ ovo čudo radi?“

„Je l’ ovo čudo radi?“ Bredlija Kupera istražuje izazove braka u srednjim godinama, roditeljstva i lične promene.

Protagonist Aleks upušta se u stand-up scenu i zajedno sa svojom suprugom Tes pronalazi novi oblik ljubavi i zajedništva.

„Couture“

Ostvarenje „Couture“ Alis Vinokur prati američku rediteljku Maksin u Parizu, u svetu mode i života koji se pretvara u bitku za opstanak i samospoznaju.

„Privatan život“

„Privatan život“ Rebeke Zlotovski prati poznatu psihoterapeutkinju Lilijan Štajner, koja pokreće privatnu istragu o smrti jednog od svojih pacijenata. Uverena je da je reč o ubistvu.

Džodi Foster unosi dubinu i napetost u ovaj francusko-engleski triler.

„Pernato stvorenje“

„Pernato stvorenje“ Dilana Saderna donosi neobičnu priču o ožalošćenom ocu koji pokušava da odgaja sinove.

Istovremeno se suočava sa nepredvidivim, misterioznim gostom u kući, u kojoj se tuga i humor prepliću kroz snažnu izvedbu Benedikta Kamberbača.

Celokupan program Beograd Film Festivala dostupan je na sajtu: https://belgradefilmfestival.rs/

Naslovna fotografija: Yorick Le Saux

The post Počinje Beograd Film Festival, koje filmove gledati? appeared first on Kulturni kišobran.

Festival nastaje sa idejom da beogradskoj publici ne uskraćuje najznačajnija filmska ostvarenja iz protekle godine, nudeći pažljivo odabranu selekciju najvećih imena svetskog filma.

Misija programa je da poveže etablirane autore i nove glasove, visokobudžetne produkcije i nezavisne filmove.

Festival će biti otvoren u petak, 30. januara u 19 časova, u Velikoj sali mts Dvorane filmom „Otac majka sestra brat“, Džima Džarmuša, dobitnikom nagrade Zlatni lav na Filmskom festivalu u Veneciji 2025.

„Otac majka sestra brat“ je igrani film, strukturisan kao triptih, koji prati tri udaljena porodična odnosa u tri različite zemlje. Svako poglavlje smešteno je u sadašnjost. „Otac“ se dešava na severoistoku SAD, „Majka“ u Dablinu, dok je „Sestra brat“ smešten u Pariz. Film je niz karakteroloških studija – tih, posmatrački i bez osude – komedija isprepletena nitima melanholije.

Glavne uloge u filmu tumače Tom Vejts, Adam Drajver, Majim Bjalik, Šarlot Rempling, Kejt Blanšet, Viki Krips, Sara Grin, Indja Mur, Luka Sabat i Fransoaz Lebrin.

Festival organizuje Udruženje građana BFF Beograd Film Festival.

Karte za film su u prodaji na blagajni mts Dvorane i online ovde.

Foto: Filip Olćan & Photo credits stilova iz filma u nazivu fotografija

The post Beograd Film Festival otvara film „Otac majka sestra brat“ Džima Džarmuša appeared first on Kulturni kišobran.

Ova ekskluzivna projekcija biće održana u ponedeljak, 8. decembra u 19h u Velikoj sali mts Dvorane, kao posebna najava predstojećeg festivala.

O filmu „La Grazia“

Marijano De Santis (Toni Servillo) je predsednik Republike Italije. Nema veze ni sa jednim pravim predsednikom. On je u potpunosti proizvod autorove mašte. Udovac i katolik, ima ćerku Doroteu, pravnicu poput njega samog. Kako se njegov mandat bliži kraju, usred dana bez događaja, pojavljuju se dve poslednje dužnosti, dve delikatne molbe za predsedničko pomilovanje. Pred njim su moralne dileme koje se prepliću, na način koji je nemoguće raspetljati sa privatnim životom.

„Svakog dana u vestima čitamo o odlukama političara koje proističu iz impulsivnosti, demonstracije sile ili čudnih, iskrivljenih ideja o tome kako ekonomija funkcioniše. Umesto toga, želeo sam da prikažem kako bi političar zapravo trebalo da izgleda,“ izjavio je Sorentino za magazin Variety.

Film je premijerno prikazan u glavnom takmičarskom programu festivala u Veneciji, gde je Toni Servilo osvojio nagradu Coppa Volpi za najboljeg glumca. 

„La Grazia“ je nominovan za Evropsku filmsku nagradu u dve kategorije – za najboljeg glumca i najbolji scenario.

Uloge u filmu tumače: Toni Servillo, Anna Ferzetti, Orlando Cinque, Massimo Venturiello.

„La Grazia“ će biti na bioskopskom repertoaru od 15. januara 2026.

Foto: Andrea Pirrello

The post U susret Beograd Film Festivalu: Ekskluzivna projekcija filma „La Grazia“ appeared first on Kulturni kišobran.