Već u početnim scenama jasno je da unapred smišljeni pokušaji humora ovde nisu cilj, već beg od realnosti, samospoznaja i novo samopouzdanje. Film ne govori o smehu, već o onome što ostaje kada se smeh utiša – nesigurnost i usamljenost. Stand up bina za Aleksa Novaka (fantastični Vil Arnet), glavnog lika je mesto ogoljavanja i suočavanja sa istinom. Spojler: ironičnon njegov najbolji prijatelj Bols kog glumi Bredli Kuper je mnogo humorističnija osoba od njega.

Bredli Kuper je već godinama jedan od glavnih likova na holivudskoj sceni, ali je njegova uloga u filmu „Is This Thing On?“ sem u glumačkoj postavi mnogo značajnija iza kamere. Njegovo ime se spominje u scenariju, režiji i produkciji filma.

Ovo je treći takav film za Kupera, i utisak je da pažljivo bira filmove koji nose dubinu. U scenariju mu se takođe pridružuje i Vil Arnet i Mark Čapel.

Radnja filma je spora, opisuje haotične i neuredne momente razvoda između Aleksa i njegove žene Tes (koju je fantastično odglumila Laura Dern. Verovatno je prepoznajete iz filmova Jurrasic Park, Rambling Rose i Little Women).

Scene ispunjene tišinom su zapravo prepune emocija i preispitivanja. Glavni junak je sredovečni porodični čovek čiji se život naglo menja kada njegov brak počne da se raspada. Suočen je sa usamljenošću, nesigurnošću i osećajem gubitka identiteta. Pokušava da pronađe način da razume sopstvenu situaciju i ponovo uspostavi kontrolu nad sopstvenim životom da njihova deca ne bi ispaštala. Istovremeno se Tes vraća svojoj prvoj ljubavi – odbojci.

Prekretnica za Aleksa dolazi gotovo slučajno, kada se nađe u lokalnom komičarskom klubu. U početku samo traži beg od realnosti i način da bar na kratko zaboravi na razvod. Međutim, atmosfera iskrenosti, ranjivosti i humora koju zatiče na sceni ostavlja snažan utisak na njega i postaje neizostavni deo njegovog života donoseći mu osećaj olakšanja. Polako počinje i da razume probleme sa kojima se nosi.

Kako film napreduje, stand up komedija osim hobija za njega postaje i pomoć pri ličnoj transformaciji jer iz sasvim drugačije perspektive može da sagleda kako razvod utiče na njega kao osobu, oca i muža.

.

.

.

The post ‘Is This Thing On?’ ili kako upoznati sebe kroz neočekivan hobi appeared first on Kulturni kišobran.

„Privatan život“ je mračni i dramatični, ali i povremeno duhoviti triler koji prati psihoterapeutkinju Lilijan Štajner (Džodi Foster), Amerikanku koja već duži niz godina živi i radi u Parizu.

Kada sazna za smrt jedne od svojih pacijentkinja, Lilijan postaje ubeđena da nije reč o samoubistvu, već ubistvu. Kreće u sopstvenu istragu, u početku prepostavlja i greši, ali ne staje na putu koji je vodi dublje u nova saznanja, ne samo u složene odnose sa preminulom Paulom (Virdžini Efira), već i u izuzetno zagonetne predele sopstvene prošlosti i psihe.

Granice između racionalnog i emotivnog za Lilijan počinju da se brišu uz pomoć hipnoze, što dovodi do sumnje u sebe i svoju percepciju stvarnosti.

Ono što nas je takođe oduševilo je što Džodi Foster u ovom filmu govori isključivo na francuskom jeziku. Ako poznajete ljude koji misle glavom a ne srcem, biće vam jasno da je Džodina uloga odglumljena neverovatno. Njen lik je istovremeno autentičan, suzdržan i inteligentan, ali i emotivan i zbunjen, a sve to dok pokušava da zadrži profesionalnost, ugled i kontrolu dok se njen unutrašnji svet raspada zbog činjenica koje je potiskivala duboko u sebi.

Kroz sve to ima pomoć bivšeg muža Gabrijela (Danijel Otej). Za razliku od glavnih likova, gluma sporednih nije toliko upečatljiva.

Iako film počinje kao klasična kriminalistička priča, konstantno preskače tanku liniju između psihološke drame i trilera.

Ni nekoliko dana nakon BFF-a nemamo odgovore na sva pitanja koja nam film postavlja. Osećaj krivice, ljudska psiha, potraga za istinom, odgovornost… mnogo ih je, ali ono što ne preispitujemo- Džodi Foster je idealna glumica za ovaj film.

.

.

.

.

The post Koliko je privatan život zapravo privatan? appeared first on Kulturni kišobran.

Program je obuhvatio filmove različitih renomiranih savremenih autora, uključujući i naslove nagrađivane i nominovane na najznačajnijim evropskim i svetskim festivalima, a neke od njih smo spominjali u prethodnim tekstovima.

Pročitajte i ovo: Belgrade Film Festival: „Kasna slava“, ali po koju cenu?

Program festivala bio je podeljen u više selekcija: Novi talasi, Velike vizije, Zima u bioskopu i Pogled iza ogledala. 

Selekcija Novi talasi bila je posvećena autorima i autorkama nove generacije koji hrabro otvaraju teme vezane za identitet, intimnost i društvo, dok je selekcija Velike vizije predstavila najnovija ostvarenja afirmisanih savremenih autora.

Program Zima u bioskopu stavio je publiku u fokus, sa glavnim ciljem festivala – a to je ponovno oživljavanje bioskopa kao prostora susreta i zajedničkog filmskog doživljaja, što je potvrđeno velikim interesovanjem i posećenošću projekcija tokom celog festivala.

Uoči zatvaranja prvog izdanja Beograd Film Festivala organizatori su najavili i novo izdanje za 2027. godinu koje će biti održano od 29. januara do 5. februara i predstavili zvaničnu nagradu- „Beogradska lasta“, koja će od naredne godine biti dodeljivana u okviru takmičarskog programa.

Iako smo neke filmske predloge već spomenuli, postoji još naslova koje vredi pogledati, a to su: Moda (Couture), Franc (Franz), Da imam noge šutnula bih te (If I Had Legs I’d Kick You), La Cache (Sklonište) kao i Oprosti, ljubavi (Sorry, baby).

Pročitajte i ovo: Počinje Beograd Film Festival, koje filmove gledati?

Moda (Couture)

Ovo ostvarenje bavi se svetom visoke mode, ali ispod spoljašnjeg sjaja istražuje mnogo dublje teme – identitet, ambiciju, lične žrtve i potragu za pripadanjem.

Radnja prati glavnu junakinju Maksin (Anđelina Džoli) koja pokušava da pronađe svoje mesto u zahtevnom i često surovom svetu modne industrije. Njen zadatak je da napravi kratki film koji će pratiti modnu reviju. Kroz njen razvoj, film prikazuje kontrast između glamura koji je vidljiv spolja i unutrašnjih dilema koje oblikuju njen karakter. Sem profesionalnih izazova ona se suoči i sa mnogobrojnim privatnim problemima.

U kadrovima kamera se zadržava na detaljima tkanine, pokreta i prostora, stvarajući gotovo opipljiv osećaj modnog sveta koji se prikazuje. Ovakav pristup ne služi samo estetici, već dodatno naglašava emotivno stanje likova i njihovu upečatljivost.

Franc (Franz)

Film „Franz“ je biografska drama o životu slavnog češkog pisca Franca Kafke. Predstavlja duboku i vizuelno upečatljivu priču o portretu umetnika koji je, uprkos ličnim sumnjama i društvenim pritiscima, ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti.

Reč je o ostvarenju poznate poljske rediteljke Agnješke Holand, koje prati život jednog od najuticajnijih pisaca 20. veka – od njegovih mladalačkih dana u Pragu do prerane smrti 1924. godine. Film prikazuje Kafkine unutrašnje borbe, odnos sa autoritarnim ocem, svakodnevni rad u osiguravajućem društvu, kao i njegovu strast prema pisanju koja ga je učinila jednim od najznačajnijih autora moderne književnosti.

Glavnu ulogu tumači mladi glumac Idan Idan Vajs, čija interpretacija donosi intiman i složen portret čoveka rastrzanog između ličnih očekivanja i kreativnog naboja. Film posebno naglašava Kafkine odnose sa ženama i njegovim bliskim prijateljem i izdavačem Maksom Brodom, kao i stalni osećaj otuđenosti koji je obeležio njegov život i stvaralaštvo.

Da imam noge šutnula bih te (If I Had Legs I’d Kick You)

Jedna recenzija na IMDB-u vezana za ovaj film glasi „A brilliant work. I’ll never watch it again“, i to je bez ikakvog spojlovanja najbolji opis ovog filma sa elementima horora.

Film nam prikazuje intenzivnu priču o Lindi koju tumači Rouz Birn, dok pokušava da organizuje sopstveni život i karijeru. Na samoj ivici nervnog sloma mora da se nosi sa bolešću svoje ćerke, odsutnim mužem, nestalom osobom koja je njen pacijent i blago rečeno neobičnim odnosom sa svojim psihoterapeutom.

Mračno putovanje na kom se Linda nalazi je prepuno problema koji naizgled nemaju rešenje, pasivnom agresijom i disfunkcionalnim odnosima. Najobičnije stvari u takvim uslovima su preplavljujuće, a shvatanje da život nije bajka dolazi u valovima. Linda, kao psihijatar, nema dovoljno empatije i razumevanja, jer ni za nju niko nema iste osećaje, a traume koje potiskuje će u jednom momentu postati neizdržive.

Zanimljiva informacija – lice njene ćerke se ne prikazuje u filmu sve do poslednje scene.

La Cache (Sklonište)

Ovaj film nas je osvojio sveprisutnim humorom u teškim situacijama.

Radnja filma smeštena je u Pariz 1968. godine, u stan jedne neobične porodice čiji svakodnevni život nosi tragove političkih uverenja, ratnih trauma i ličnih tajni.

Sve posmatramo očima devetogodišnjeg dečaka koji, pokušavajući da razume svet odraslih, otkriva skrivene pukotine iza prividno stabilne porodične svakodnevice. Upravo taj dečji pogled omogućava filmu da balansira između nežnosti, ironije i tihe melanholije. On je oduševljen što može da provede nekoliko dana kod svojih bake i deke u društvu dvojice živahnih ujaka – vizuelnog umetnika i ambicioznog intelektualca, kao i svoje šarmantne prabake iz Odese, dok se njegovi roditelji pridružuju istorijskim protestima. Svaki lik ima poseban pečat, a odnosi između članova porodice su prikazani kao puni razumevanja i zaštite.

Dok se zemlja okreće naglavačke, čitava porodica je primorana da se suoči s prošlošću kada jedan ugledni politički gost potraži sklonište u njihovom domu. Fokus tih scena je na tome šta njegovo skrivanje znači za porodicu. Prisutna je napetost ali i bunt, solidarnost i hrabrost, stvari koje nam umnogome govore o turbulentnim vremenima sedamdesetih.

Oprosti, ljubavi (Sorry, Baby)

Sorry, Baby je autorski debi američke rediteljke i glumice Eve Viktor. Ovaj intimni i hrabri film, koji je privukao veliku pažnju festivalske publike emotivno ogoljava i prikazuje intimni portret mlade žene koja pokušava da pronađe svoje mesto u svetu nakon traumatičnog iskustva.

Radnja prati Agnes, mladu profesorku književnosti koja živi pokušava da uspostavi kontrolu nad svojim životom nakon seksualnog napada. Film počinje u svakodnevnom ritmu njenog života – predavanja, sastanci s prijateljima, kratki susreti s kolegama, ali ispod standardnih životnih obaveza prisutna je prava emotivna borba koju junakinja vodi.

Agnes se suočava s osećajem krivice, stida i izolacije, dok pokušava da normalizuje svoj život i održi odnose s ljudima oko sebe. Kroz fragmente sećanja, unutrašnje monologe i tihe trenutke introspektivnog razmišljanja postepeno dobijamo uvid u njenu unutrašnju borbu. Ovi fragmenti pokazuju kako trauma utiče na njene svakodnevne odluke, interakcije i način na koji percipira svet.

Važan deo filma su takođe i odnosi koje Agnes gradi s ljudima iz svog okruženja. Prijatelji i kolege pružaju različite nivoe podrške, a pojedini susreti otkrivaju neosetljivu ili nesvesnu reakciju društva na traumatična iskustva, što dodatno produbljuje njenu izolaciju. Istovremeno, u malim, svakodnevnim trenucima Agnes pokazuje sposobnost da se polako oporavlja i pronalazi snagu.

Kroz sve ovo, „Sorry, Baby“ istražuje kako trauma oblikuje identitet, odnose i samopouzdanje. Film se završava na otvoreni način – Agnes nije potpuno izlečena, ali publika svedoči njenom napretku, sposobnosti da postavi granice i traži podršku. Ova završna nota naglašava da oporavak nije trenutni događaj, već proces, i čini film realnim i emotivno rezonantnim.

The post Preporuke filmova sa Beograd Film Festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Festival nastaje sa idejom da beogradskoj publici ne uskraćuje najznačajnija filmska ostvarenja iz protekle godine, nudeći pažljivo odabranu selekciju najvećih imena svetskog filma.

Misija programa je da poveže etablirane autore i nove glasove, visokobudžetne produkcije i nezavisne filmove.

Festival će biti otvoren u petak, 30. januara u 19 časova, u Velikoj sali mts Dvorane filmom „Otac majka sestra brat“, Džima Džarmuša, dobitnikom nagrade Zlatni lav na Filmskom festivalu u Veneciji 2025.

„Otac majka sestra brat“ je igrani film, strukturisan kao triptih, koji prati tri udaljena porodična odnosa u tri različite zemlje. Svako poglavlje smešteno je u sadašnjost. „Otac“ se dešava na severoistoku SAD, „Majka“ u Dablinu, dok je „Sestra brat“ smešten u Pariz. Film je niz karakteroloških studija – tih, posmatrački i bez osude – komedija isprepletena nitima melanholije.

Glavne uloge u filmu tumače Tom Vejts, Adam Drajver, Majim Bjalik, Šarlot Rempling, Kejt Blanšet, Viki Krips, Sara Grin, Indja Mur, Luka Sabat i Fransoaz Lebrin.

Festival organizuje Udruženje građana BFF Beograd Film Festival.

Karte za film su u prodaji na blagajni mts Dvorane i online ovde.

Foto: Filip Olćan & Photo credits stilova iz filma u nazivu fotografija

The post Beograd Film Festival otvara film „Otac majka sestra brat“ Džima Džarmuša appeared first on Kulturni kišobran.