Tako će publika na Svetski dan muzike moći besplatno da gleda film „The Beatles: Eight Days a Week – Godine Bitlmanije“. U pitanju je dokumentarno ostvarenje reditelja Rona Hauarda (Ron Howard) o fantastičnoj četvorci čije su pesme poput „Help“, „Twist and Shout“, „Yesterday“, „Let it be“ i druge i danas prepoznatljive mnogim generacijama.

Dvostruki dobitnik nagrade Oskar, Ron Hauard („Blistavi um“), snimio je dokumentarni film o čuvenim Bitlsima, dajući istraživački i avanturistički prikaz sa osvrtom na ono kroz šta su članovi benda prolazili od 1963. do 1966. godine, tokom svojih turneja.

Od mnogih snimljenih filmova posvećenih čuvenom bendu, film „The Beatles: Eight Days a Week – Godine Bitlmanije“ izdvaja, kako kaže reditelj, način posmatranja stvari, fokus na putovanjima, turnejama, što ga čini nekom vrstom avanturističke priče.

„Oni, sa kojima je bilo vredno identifikovati se, bili su zabavni i kreativni ljudi.“

reditelj Ron Hauard

Pol Makartni ističe da su on i drugi član izvorne četvorke Ringo Star veoma cenili što je holivudski reditelj preouzeo palicu kada je reč o filmu o njima:
„Znali smo da smo u dobrim rukama, da je reč o nekoom ko će istražiti i napraviti nešto drugačije od tog masivnog materijala“.

Drugo dokumentarno ostvarenje Rona Hauarda „Pavaroti“ takođe je deo platforme online bioskopa MOJ OFF, kao i film o ženi bas gitaristkinji Suzan Kej Kvatro – „Suzi Kju“. Njoj su izvor muzičke inspiracije bili upravo Bitlsi, a pomogla je i da se redefiniše ulogu žene u rokenrolu kada se 1973. godine pojavila na muzičkoj sceni.

Na repertoaru će biti i film „Zvučni talasi“ o skrivenoj snazi zvuka u kinematografiji, koji nas upoznaje sa neverovatnim znalcima koji stoje iza kamera. Oni koji stvaraju muziku za film. Intervjuisani su reditelji poput Džordža Lukasa, Ang Lija, Sofije Кopole koji su nizali uspehe radeći sa pionirima zvučnog dizajna – Valterom Murcom, Benom Burtom i Garijem Ridstromom – i mnogim drugim koji su ih sledili.

Foto via MCF

The post Film o Bitlsima besplatno na Svetski dan muzike 21. juna appeared first on Kulturni kišobran.

Zapravo, ovu, kao i mnoge druge pesme, Bitlsi su snimili ali ih nikad nisu objavili. Njih ima preko dve stotine, a Džef Rasel ih je objedinio u knjizi ’’The Beatles – Album Files and Complete Discography’’. Spisak ovih naslova pao je u ruke još ’93. godine velikom fanu Bitlsa, muzičaru, a najpre profesoru ilustracije i animacije na Fakultetu Primenjenih umetnosti – Rastku Ćiriću. Iz radoznalosti kako su te pesme zaista zvučale, a vođen sopstvenom muzičkom kreativnošću koju su godinama negovali Džon, Pol, Džordž i Ringo, došao je na ideju da ih jednostavno izmisli. Tako se na Disku 1 (objavljenom ’96. godine u produkciji Dragana Ašanina) našlo 14 pesama (kao i na originalnom albumu Bitlsa) plus 15-ta Rubber soul. Međutim, The Rubber Soul Project dobija veću, ali opet ne u potpunosti dovoljnu, medijsku pažnju tek 2015. godine kada je zahvaljujući Igoru Kordeju postalo moguće objavljivanje i drugog diska. I na njemu se nalazi 15 numera plus dve bonus pesme: Belgrade 2020 (pesma o Beogradu kao zamišljenoj evropskoj kulturnoj prestonici) i Knight of hearts (posvećena upravo Kordeju kada je od Francuske vlade dobio orden viteza reda umetnosti i književnosti).

Puno je muzičara okupljeno oko ovog poduhvata o čemu se saznaje i iz vesele, prijateljske knjižice ’’Journey/Putovanje’’ koja uz puno zanimljivih detalja govori o tome sa koliko su posvećenosti i entuzijazma svi saradnici stvarali ovih tridesetak pesama – u pogledu ideja, komponovanja, snimanja ali i sviranja na istim instrumentima na kojima su svirali Bitlsi.

Par Lenon/Makartni u beogradskoj postavi zamenjen je potpisom Ćirić/Skrobonja – Rastko Ćirić je prvenstveno zadužen za muziku, dok je Goran Skrobonja pisao tekstove pesama. Uz Ćirića (glavni vokal, kavijature) bend čine Miroslav Cvetković Cvele (bas), Nebojša Ignjatović Nebe (gitara) i Čedomir Macura (bubnjevi) dok su im gosti bili Saša Lokner, Damjan Dašić i Marko Ćalić (The Bestbeat), Pera Džo, Đorđe Petrović, Zoran Božinović, Maja Klisinski, Nenad Vještica Kan i mnogi drugi. Imajući u vidu i umetnike koji dolaze iz sveta filma, književnosti i likovnih umetnosti ne čudi kvalitet i sadržajnost ovog multimedijalnog projekta – dizajn omota diska, animirani muzički spotovi kao i film Dinka Tucakovića i novela Gorana Skrobonje koji se dobijaju uz dupli disk.

Muzika i reči su pisani po uzoru na Bitlse, ali nisu njihova kopija. Ako su The Bestbeat najuverljiviji Beatles Tribute Band (bar na ovim prostorima) onda je Rubber Soul projekat najbolji autentični Beatles Tribute. Prvi utisak kada pritisnite plej i počne All together in a wireless machine jeste pitoma melodija Ćirićevog vokala nalik na Lenonov, kao i uverljiv engleski akcenat oko kog je pomogao Timoti Džon Bajford.

U ova dva diska sadržana je suština muzike Bitlsa, onako kako ih pamtimo od početaka pa do kasnijih albuma. I want to hold your hand, na primer, pandan je pesmi Bound by love (sličnost u ritmu i u prepoznatljivom ’’je je’’ inače savršenih pratećih vokala ) kao i I lost my little girl. Tu su i rokenrol standardi koje su i sami Bitlsi na ranim albumima obrađivali (Four nights in Moscow, recimo), ali i pesme uz sitar kao očigledna asocijacija na uticaje Ravija Šankara (Indian rope trick).

Kao i u originalnoj postavi par puta bubnjar preuzima glavnu vokalnu deonicu – Čeda Macura otpevao je ’’ringovski’’ Hitchhike i When I come to town (koja bi slobodno mogla da kompletira triptih Ocotpus’s Garden i Yellow submarine).

Colliding Circles i Watching rainbows su najnežnije pesme u kojima su se senzibilitet tekstopisca i kompozitora u potpunosti poklopili. Nezaobilazni su bili i gudači (članovi orkestra ’’Dušan Skovran’’) u pesmama Too bad about sorrows, Always and only i Rubber soul. Potonja odlučno zaokružuje priču na prvom disku, a u memoriji najviše zvone reči: You dig Mother Marry, You dig Father Paul, sometimes you think that you can dig rock ’n’ roll…you’ll never own nothing but this Rubber soul.

Danas kada smo već solidno zakoračili u 21. vek mogu se lako na YouTube-u naći neke od neobjavljenih pesama Bitlsa, što su fanovi širom sveta sigurno jedva dočekali. Međutim, kako je san o nečemu često savršeniji od stvarnosti, tako i ove 32 pesme čuvaju u sebi najlepše iz njihovog doba, paradokslano možda čak i više od originalnih pesama.

Šarm Rubber Soul albuma leži u nepretencioznosti naših muzičara i stvaranju divnih pesama bez pokušaja da budu veći od samih Bitlsa. Ovaj muzički eksperiment je zapravo zabavna igra odrasle dece na najzanimljiviji način, ali i potraga za preko potrebnim vremeplovom u poslednjoj deceniji 20. veka, kada su pesme nastajale. Tako nas i danas 2019. Rubber Soul na oko sat i po vremena vraća u neko bolje i bezbrižnije vreme, bez obzira da li smo ga ikada bili njegovi svedoci ili o tome samo čitamo i slušamo. I zamišljamo.

Piše: Ivana Ljubinković

Foto: Ivana Ljubinković

Tekst je prvobitno objavljen na sajtu classicallradio.com

The post The Rubber Soul Project: San o Bitlsima appeared first on Kulturni kišobran.