O Đepeu sve najbolje

Ležim

često

dopuštam sebi da plovim

Vidim more iznad

i onda budem miran

kosa poraste do ramena

i ja sam u belom

s cigarom među usnama

Tako zaspim

bez potrebe da se budim

živim u kamenoj kući

s tobom i narandžama

u toplim grčkim noćima

Najbolje stvari koje sam doživeo

nikada nisam video

pariske noći

mirna jutra na Kubi

žurke u Rimu

čaj na Tibetu

ali mi je dovoljno

da znam kako sanjiva spremaš kafu

uz tebe i kamel

nema potrebe praviti

problem od života

ljubav je kao protest poljskih majki

prva cigareta na terasi

stvar je ukusa, znaš i sama

kako je lako podvaliti

mediteransku lakoću

kao vrstu egzotike

ratove koje smo vodili

nismo ni primetili

neprijatna tišina rano ujutru

bila je odličan aperitiv

za predstojeću zabavu

imam par briga

muški prokuvana kafa

za tebe i mene i nokti

namenski zaoštreni za

radoznale starce

nije loše živeti ovako samo

čuo sam da u poljskoj

plaču majke za sinovima

koji godinama ne dolaze kući i

rasuti po fliper svetovima

gaje pod očima

amfetaminske bombe i

semenke baobaba

generacija spasa koja pravi

sintetičke rajeve

kao mehuriće od sapunice

samo kako bi zaboravili

sine oprosti mi

što se nikad nisam smejala

i vrati se kući, svi te čekamo

par briga imam

da li sam nam dobro

zakuvao kafu

i tihi protest poljskih majki

reci mi kakva je kafa

skini se i lezi

sad ću ja.

Divni gubitnik

Napustiću ovaj grad

Poput Gogena

nastaću opet iz cimeta i zemlje

Neće me biti godinama

sve dok ulice ne promene imena

Telo ću očvrsnuti

pod narandžinim drvetom

a jezik popločati mudrošću Agarte

Neće me biti godinama

a onda ću se vratiti mlad

gibak i jednostavan

Zapalliću cigaretu za starim stolom

u nadi da ćeš za mene reći:

Divan je to čovek, zar ne?

Foto: PPM Enklava

The post Tri pesme iz zbirke: Bogdan Milanović appeared first on Kulturni kišobran.