Mreže su svuda oko nas – društvene mreže, mreže gradova, životinja pa sve do najviših kosmičkih mreža. Za Anu Bogdanović, mreža simbolizuje odvajanje dobrog od lošeg. Dobro predstavlja čovekovu vertikalu, veru u dobro, u Boga.

„Moje mreže su duhovne mreže koje govore pre svega o mitskim vrednostima čoveka, prikazane kroz mitska bića. Radim sa materijalima iz prirode, plodovima mora i posebnim načinom nanošenja, kreiram strukturu površine. Tako dobijam određene oblike, koji simbolično odgovaraju temi”, objašnjava autorka.

Nestvarni prizori Mediterana, prelepa jutra u Herceg Novom, ribarske mreže, guštanje, ostavili su snažan pečat na autorkin život, i upravo izložba „Mreže”, kako Ana kaže, prikazuje duboke predele njene duše.

„Kroz slikanje prenosim emocije na platno i tako uspostavljam kontakt sa publikom. Ta savršena povezanost, sinergija koja se u tom trenutku dešava sa publikom, mene inspiriše. Smatram da je umetnost transformacija duha u nesto opipljivo čija energija biva lako otkrivena oku posmatrača. Nanoseći guste namaze boje, živim pokretima na različite dimenzije platna, otkrila sam značaj samog procesa stvaranja, kao i krajnjeg ishoda – umetničkog dela”, kaže Ana Bogdanović.

Profesor slikarstva Miodrag Elezović, Anina dela opisuje kao „osluškivanje svetlosti. Ana kаo da želi da natera sunce da sija usred olujnih oblaka. Njena platna izgledaju sasvim ubedljiva da je apstraktna fantastika njihovo pravo područje.”

Ana Bogdanović iza sebe ima veliki broj grupnih izložbi, dok četiri, za nju veoma posebne, četiri samostalne prikazuju njen život. Izložbe „Intuicija”, „Iskra”, „Apokalipsa” i „Mreže”, nastale su kao rezultat njenih pojedinačnih, emocija, toliko snažnih da vas dodiruju.

Izložbu „Mreže” možete pogledati do 26. novembra, u Centru za obrazovanje i kulturu „Božidarac 1947”.

Foto: Marko Edge

The post Izložba „Mreže/Nets“ Ane Bogdanović u Božidarcu appeared first on Kulturni kišobran.

Epidemija označava neobično često pojavljivanje jedne bolesti u jednoj populaciji. Epidemije koje prelaze državne ili čak kontinentalne granice nazivaju se pandemije. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila je sredinom marta globalnu pandemiju koronavirusa. Ipak, epidemije nisu ništa novo. Tragove pustoši koje su ostavljale za sobom moguće je pratiti kroz celu istoriju sveta.

U vreme kada se svet suočava sa pandemijom jednog novog virusa – korone, podsetimo se zaraza koje su u minulim vekovima odnele najviše ljudskih života. Od španskog gripa i kuge, preko mišije groznice i boginja…

Kako su izgledale “pandemijske krive” u prošlosti i koliko su najveće epidemije u istoriji koštale čovečanstvo? Odgovore na ta i mnoga druga pitanja pokušaćemo da pronađemo u subotu u 20h na predavanju “Najveće epidemije u istoriji – od kuge do korone“.

Prijava je obavezna i možete je naći na linku ovde.

O predavaču:

Aleksandra Bogdanović je master novinarstva i već dugi niz godina se bavi istorijskim temama. Osnivač je Fejsbuk i Instagram grupe Istorijski zabavnik koje zajedno broje preko 200 hiljada pratilaca.

Septembra 2019. godine pokrenula je i sajt Istorijski zabavnik na kome svakodnevno objavljuje tekstove o zanimljivostima iz svetske i domaće istorije i koji je ove godine po izboru magazina PC press proglašen za najbolji u Srbiji u kategoriji Kultura i obrazovanje.

Foto: Promo

The post Predavanje: Najveće epidemije u istoriji – od kuge do korone appeared first on Kulturni kišobran.

Nemački kreator, umetnik i fotograf Karl Lagerfeld je obeležio ne samo neku konkretnu deceniju već i čitavu eru i postao prava ikona popularne kulture.

Lagerfeld je možda bio jedan od najznačajniji savremenih kreatora koji je decenijama diktirao modne trendove, a o tome koliko je veliki bio govori i činjenica da je već godinama, decenijama zapravo, bio kreativni direktor tri luksuzna brenda – radio je za Šanel, Fendi i svoju sopstvenu modnu marku.

Ovaj modni virtouz godišnje je lansirao gotovo 20 kolekcija za pomenute brendove, a njegova velika ljubav bila je i fotografija – često je sam pravio fotografije za Šanelove kampanje i kataloge, a mnoge od njih su završile i u prestižnim magazinima, čak i na izložbama u umetničkim galerijama.

Bio je jedan od najprepoznativljivijih lica u modnoj industriji i posvećen svojoj najvećoj ljubavi, modi, sve do samog kraja. Kontroverzni dizajner je tokom svoje karijere punio naslovne stranice svojim fascinantnim radom ali i izjavama.

Lagerfild će takođe ostati upamćen po svom specifičnom izgledu koji je negovao poslednjih godina, a koji je redovno uključivao tamna odela, naočare za sunce u istom tonu i nizak rep.

Mrzeo je selfije, prezirao društvene mreže i stvorio komade koji nikada neće otići u istoriju.

„Kad je o meni reč, karneval u Veneciji traje celu godinu“, rekao je svojevremeno o svom izgledu, koji je zaista bio pomalo karnevalski i podsećao je na podseća na aristokratu iz 18. veka.

Pročitajte još i: Sećate li se Tvigi? Bila je modna ikona 60-ih…

O predavaču

Filip Maksimović je stilista, reporter i model. Modom se bavi 30 godina. Multidisciplinarni pristup mu je omogućio da se oproba u raznim ulogama. Imao je prilike da stilizuje skoro sve estradne ličnosti sa naše scene. Tokom svoje dugogodišnje karijere bio je saradnik brojnih magazina, od Harper’s Bazaar pa nadalje. U emisiji Modni filozof nas informiše o aktuelnim dešavanjima iz sveta mode.

Foto: Božidarac

The post Predavanje o Karlu Lagerfildu – čoveku koji je decenijama diktirao modne trendove appeared first on Kulturni kišobran.