U knjizi „Ženska borba: 150 godina borbe za slobodu, jednakost i sestrinstvo” Marta Bren i Jeni Jurdal ističu istorijske bitke žena – između ostalog i za pravo na obrazovanje, učešće u politici, upotrebu kontraceptivnih sredstava, jednakost na tržištu rada – povezujući ih sa raznim društvenim pokretima. Rezultat je bogata panorama feminističke borbe, koja pokazuje napredak koji je već postignut – i sve ono što bi trebalo postići.

Foto: Promo

The post Ženska borba: 150 godina borbe za slobodu, jednakost i sestrinstvo appeared first on Kulturni kišobran.

Nastala je kao plod višegodišnjeg predanog rada, koji je podrazumevao istraživanje opsežne arhivske građe i literature, uključujući i grčku, čiji jezik autor govori. Reč je o posebnom izdanju u zajedničkom poduhvatu izdavačke kuće Čigoja štampa, Instituta za noviju istoriju, Instituta za evropske studije i Fondacije Šaper. Knjiga, čiji su recenzenti trojica uglednih istoričara, profesori beogradskog i solunskog univerziteta Milan Ristović i Spiridon Sfetas i direktor Instituta za noviju istoriju dr Mile Bjelajac, dolazi na dvestotu godišnjicu početka borbe za oslobođenje Grka od turske okupacije.

U zajedničkom predgovoru knjizi prof. Milan Ristović i prof. Spiridon Sfetas navode da „Spasojević, pažljivo rasplićući klupko događaja, uticaja, ličnosti, uvodi čitaoca u složen splet suprotstavljenih odnosa velikih evropskih sila po pitanju politike prema Osmanskom carstvu, toku i koncepcijama ustanka, ulozi u pružanju podrške grčkim ustanicima kao i njihovim dugotrajnim uticajima koji su od prvih dana postojanja mlade Helenske kraljevine podgrevali unutrašnje podele i sukobe“. Pisci predgovora podvlače da autor „ubedljivo prikazuje borbu, ustaničke pobede i poraze, sukobe njenih vođa oko prvenstva i vlasti, dajući i biografski precizno iscrtane likove ključnih ličnosti“, te da „ukazuje na povezanost srpskog i grčkog pokreta, međusobne veze i uticaje, ali i njihove različite puteve i osobenosti i dinamike“.

„Ovo je knjiga enciklopedijske inspiracije“, mišljenja je novinar i pisac Radivoj Cvetićanin, koji ističe da Spasojević „kao i njegov veliki uzor Slobodan Jovanović istoriju doživljava kao savršenu, veliku priču“, te da je „takvu zapravo ispričao ovde“.  Politikin kolumnista Boško Jakšić ocenjuje da je obilje građe Spasojević savladao „istoričarski detaljno i spisateljski jasno i lako“, i dao „dragoceni doprinos istorijama Grčke, Srbije, Balkana i Evrope“. Istoričar dr Mile Bjelajac smatra da „ambasador Spasojević svojom lepo pisanom knjigom svakom Srbinu namerniku, turisti ili novinaru, približava svaki deo Grčke na poseban način, a da istorija velikog ustanka i početaka nezavisnosti pred čitaocima nenametljivo stvara i sliku naše vlastite istorije trpljenja pod turskom vladavinom“.

„Srbi vole ali ne poznaju Grke“, kaže prof. dr Darko Tanasković u svom osvrtu na knjigu, a ona će svakako doprineti prevazilaženju te okolnosti. Prema njegovim rečima, Spasojević nam je „darovao mnogo više od pouzdanog vodiča kroz razdoblje u kome su stvorene grčka država i moderna nacija, darovao nam je dragoceno epistemološko polazište za ozbiljnu karakterologiju Grka“.

Autor knjige Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije Dušan Spasojević je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Između 2000. i 2013. godine obavljao je dužnosti šefa Kabineta saveznog ministra unutrašnjih poslova, spoljnopolitičkog savetnika predsednika Republike, pomoćnika ministra i državnog sekretara odbrane, kao i ambasadora Srbije u Turskoj. Od 2016. godine je srpski ambasador u Grčkoj. U ranijim politikološkim studijama i esejima pretežno o međunarodnim odnosima, među kojima je i knjiga Između Turske i Evrope, Spasojević je ispoljio naučničku strast i temeljitost u studiranju građe, i, istovremeno, talenat da to izrazi na moderan način, spajajući pouzdanost sa zanimljivošću izlaganja. Takav pristup ostvario je i u ovoj svojoj najnovijoj knjizi, čiji izlazak sa zadovoljstvom objavljujemo.

Knjiga ima 416 strana, opremljena je bogatim naučnom aparatom, najprobranijim ilustracijama i izuzetno korisnim, specijalno za nju izrađenim geografskim mapama, koje verno odslikavaju istorijske procese. Knjiga će biti dostupna na sajtu Čigoja štampe i u svim boljim knjižarama u Srbiji.

Foto: Promo

The post Objavljena knjiga o Grčkoj srpskog ambasadora u Atini appeared first on Kulturni kišobran.

Povod za ovaj razgovor je objavljivanje knjige „Kad se nebo srušilo” ali i Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, državni praznik koji se obeležava 22. aprila. (Link)

U fokusu razgovora biće čitanje ove knjige između redova kao i načini na koje nas ona podstiče na razmišljanje o tragičnim posledicama verske i rasne netrpeljivosti.

Panelisti će dodatno posvetiti pažnju pitanju koje se u knjizi Zdenke Novak samo načinje: „Da li se kolektivna i lična trauma žrtava Holokausta prenela na naredne generacije?”

Osim što će pokušati da odgonetnu ovu veliku zagonetku, sagovornici će ponuditi i moguća rešenja za problem širenja netrpeljivosti i mržnje na Balkanu.

U diskusiji učestvuju:

Aleksandar Stojanović, istoričar;

Dani Novak, sin autorke knjige;

Vida Rakić Glišić, psiholog;

Mladen Milošević, moderator razgovora i PR Čigoja štampe.

Foto: Promo

The post Panel diskusija „Nasledna trauma u knjizi Zdenke Novak ‘Kad se nebo srušilo’” appeared first on Kulturni kišobran.

Vladimir Jovanović – Sto godina Opere Narodnog pozorišta u Beogradu

Objavljena povodom izuzetno značajnog jubileja srpske kulture i operske umetnosti – jednog veka postojanja i rada naše nacionalne Opere, monografija “Sto godina Opere Narodnog pozorišta u Beogradu”, profesora Vladimira Jovanovića, predstavlja ne samo trajan zapis o beogradskim operskim umetnicima i predstavama koje su oni od 1920. godine do danas stvarali i izvodili, nego i relevantnu osnovu za buduća vrednovanja njihovog doprinosa repertoarskom i izvođačkom obogaćivanju svetske operske scene pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.

Dmitrij Frolov – Pod barjakom Skenderbega: albanski dobrovoljci na službi u SS trupama

Drugi svetski rat je najveći sukob u istoriji. Ova ogromna tragedija nije samo primer loših političkih odluka. To je i rat u kom su se procesi svojstveni oružanim sukobima ispoljili u neuporedivo većim razmerama.

Tu se prvenstveno radi o porastu broja dobrovoljaca koji su stupali na stranu neprijatelja. Ovaj pojava, kasnije definisana kao ratni kolaboracionizam, se s razlogom najčešće koristi kod dobrovoljačkih jedinicama zemalja Osovine, gde su vodeći položaj imale strukture Trećeg rajha.

Nacisti su uspeli da stvore značajan broj jedinica sastavljenih od stranaca, a jedan od najzanimljivijih činilac te „saradnje“ bilo je njihovo pojačano zanimanje za islamsku religiju i kulturu kao sredstva za privlačenje muslimanskih saveznika iz NDH, Srbije i Albanije.

Dimitrij Frolov, ruski istoričar, u delu „Pod barjakom Skenderbega“ detaljno sagledava pitanje ekstrema albanske kolaboracije za vreme Drugog svetskog rata – ratovanje u SS trupama.

Cilj ovog dela, otvorenog za sud čitaoca, je da stvori celovitu sliku događaja koji su se desili posle vrbovanja albanskih dobrovoljaca. Najveća pažnja posvećena je nedovoljno istraženim problemima albanskog kolaboracionizma: osobinama formiranja, strukture, obuke i borbene primene albanskih SS jedinica, kao i ratnim zločinima za koje su optužene posle rata. Frolov sagledava albanski doprinos jačanju Trećeg rajha uz uporednu analizu izjava srpskih svedoka i nemačkih naručilaca ovih zločina.

Čedomir Čupić – Politika i politička kultura

Tek kao kulturno biće, čovek je razvio i razvija svoju čovečnost. Na dugom putu čovekovog kulturnog očovečenja stalno stoji mnogo prepreka, izazova, problema i dilema, i onih koje nameće priroda i onih koje nastaju sa kulturom.

U knjizi „Politika i politička kultura“ profesor Čedomir Čupić polazi od pristupa koji u kulturu uključuje sve što je čovek stvarao tokom istorije – i materijalna dobra i duhovna dostignuća – odnosno od pristupa koji je najširi i najobuhvatniji.

Sa druge strane Čupićeve analize, stoji politika kao proizvod kulture koji kulturu, paradoksalno, najčešće minimizira, prezire i razara. Politika u službi razaranja kulture je njen otuđeni maligni deo. Politika se vremenom osamostaljivala i otuđivala od kulture, krenuvši pogrešnim putem, putem u kojem razara sopstvenog stvoritelja. Slično palom anđelu koji se osamostalio od stvoritelja i počeo da čini ono što stvoritelj nije odobravao, zbog čega je nazvan đavolom.

Miloslav Šutić – Pevanje i mišljenje Branka Miljkovića

Različiti oblici filozofske misaonosti Branka Miljkovića: mudrost, dubina, dionisko i apolonsko, gnomsko, arhetipsko i dijalektičko mišljenje, usmereni su prema jednoj pesnikovoj vrhovnoj inspiraciji – ontologiji, kao fundamentalnoj filozofskoj nauci.

Ontološkim pojmovima, na čelu sa Bićem i ne-bićem, prema „novoj ontologiji”, treba dodati pojedine regije ili slojeve Bića: kosmos, priroda , biljni svet, društveni život… Navedeni pojmovi su organski sjedinjeni sa Miljkovićevom pesničkom “praksom”, tako da se, u ovom slučaju, nesumnjivo može govoriti o istovremenom „pevanju mišljenja i mišljenju pevanja” (M. De Unamuno). Zato se u ispitivanju Miljkovićeve ontološke inspiracije mora poći od njegove poetike, tačnije od definicije te poetike, a takvu definiciju dao je pesnik, i to u svojim izrazito melodijskim stihovima iz poeme “Ariljski anđeo”.

Centralni pojam u ovoj Miljkovićevoj pesmi jeste pojam odsutnosti, koji je istovremeno i centralni pojam njegovog stvaralaštva i koji je u autorovom pristupu originalno, dosledno i svestrano sagledan iz poetičke, estetičke i filozofske perspektive.

Amando Melon i Ruis de Gordehuela – Magelan-Elkano : prvo oplovljavanje Zemlje

Godine 1920. američki i evropski narodi slavili su četiri stoleća od pronalaska Magelanovog prolaza, a mnoge studije, objavljivane u čast ovog poduhvata i ličnosti povezanih sa istim, podstakle su istoričare da se podrobnije bave Magelanom i njegovom ekspedicijom.

Jedan od autora bio je i Amando Melon i Ruis de Gordehuelam, jedan od najpoznatijih španskih geografa u prvoj polovini 20. veka. Istražujući sve što se moglo skupiti od zapisa iz ovog vremena, Melon u svojoj knjizi “Magelan – Elkano : prvo oplovljavanje zemlje” stvara sveobuhvatnu sliku života i ličnosti ljudi koji su bili deo ove ekspedicija, ali i atmosfere koja je vladala u to vreme u Španiji.

Kao glavni izvor ističe se Izveštaj o prvom putovanju oko sveta čiji autor je Antonio Pigafeta, italijanski učenjak i putopisac, inače Magelanov blizak saradnik. U njegovim spisima ogleda se lepota i veličina ovog poduhvata, ali i sve patnje kroz koje su članovi posade morali da prođu kako bi došli do slave.

Posle povratka s putovanja, Pigafete je naredio da se na njegovoj kući ureže Svaka ruža ima svoj trn. Ali, trnje ne smeta lepoti i boji ruža, ni mirisu koji zadivljuje, kao što ni isuviše ljudski događaji u toku te velike epopeje Magelan–Kano ne pomućuju njenu slavu i veličinu Španije iz XVI veka. Pored svog naučnog značaja, u ovom poduhvatu se najbolje ogleda i sveopšti karakter Hispano istorije, ili Hispano imperijalizma. 

Foto: Čigoja štampa

The post Pet novih edukativnih knjiga iz „Čigoje“ appeared first on Kulturni kišobran.

Pre nego što je postala profesor istraživač na Univerzitetu Rutgers, Helen Fišer je bila naučni saradnik u Američkom muzeju prirodne istorije u Njujorku.

Dr Fišer je sprovela opsežno istraživanje o evoluciji, izražavanju i hemiji ljubavi, a trenutno proučava biološke osnove ličnosti. Napisala je šest međunarodno najprodavanijih knjiga i mnogo članaka o nauci o mozgu i ljudskom socijalnom ponašanju.

Knjiga „Zašto volimo? : priroda i hemija romantične ljubavi“ predstavlja provokativnu, prosvetljujuću, sveobuhvatnu i uverljivu studiju o ljubavi koja nudi radikalno nove odgovore na pitanja: Šta je ljubav, koga volimo i kako održati ljubav u životu.

Radeći sa timom naučnika na skeniranju mozga ljudi koji su se upravo ludo zaljubili, Fišer je dokazala ono što su psiholozi donedavno samo sumnjali:

Kada se zaljubite, određena područja mozga zasvetle pojačanim protokom krvi. Ova velika knjiga koristi te podatke da bi tvrdila da je romantična strast ugrađena u naš mozak milionima godina evolucije. To nije emocija, to je nagon snažan poput gladi.

Prvi put objavljena 1992. godine, „fascinantna“ (Njujork tajms) „Anatomija ljubavi“ : prirodna istorija parenja, braka i zašto lutamo“ brzo je postala klasik.  Ova knjiga predstavlja novu, naučno zasnovanu i optimističnu perspektivu odnosa u našem digitalnom dobu – ono što Helen Fišer naziva laganom ljubavlju.  U njoj ćete naći sve:

• prirodne igre udvaranja
• ko, kada, gde i zašto čini preljubu
• ljubavne zavisnosti
• četiri široka hemijski zasnovana stila ličnosti i šta svaki od njih traži u romansi
• najnoviji podaci o svetskim (biološki utemeljenim) obrascima razvoda
• kako i zašto muškarci i žene misle drugačije
• prava priča o ženama, muškarcima i moći
• uspon i pad seksualnog dvostrukog standarda

• šta nam nauka o mozgu govori o tome kako napraviti i održati srećno partnerstvo

Da li je romantična ljubav kreacija trubadura i pesnika ili ima duboke evolucione korene? Da li se istinska ljubav izdaje u skeneru mozga? Očima naučnika, ali glasom pesnikinje, Helen Fišer razotkriva mnoge svetove i vekove erotske ljubavi. Za novinare širom sveta, Helen Fišer i njene knjige su glavni autoritet za ljubav i bol u srcu još od izlaska prvog izdanja knjige „Anatomija ljubavi“. Niko drugi ne poznaje tako dobro ljudsko srce niti ga objašnjava sa takvom duhovitošću i stilom.

Foto: Promo

The post „Zašto volimo?“ i „Anatomija ljubavi“ na srpskom appeared first on Kulturni kišobran.