Manifestacija počinje 26. februara i trajaće tri dana, u okviru koje će se predstaviti pobednici literarnog i likovnog konkursa, kao i najbolji recitatori.

Prva manifestacija biće posvećena pesniku Dobrici Eriću. Njome će se obeležiti 90 godina od rođenja ovog pesnika koji je obeležio detinjstvo više desetina generacija.

Poezija Dobrice Erića izvire iz zavičaja, prirode i detinjstva, govoreći jednostavnim toplim jezikom koji je blizak i deci i odraslima. U njegovim stihovima seoski svet postaje univerzalan, pun dobrote, humora i tihe mudrosti. Erićeva poezija nas podseća da su radost, igra i lepota u malim stvarima – u travi, oblaku, reči i srcu koje ume da raduje.

Manifestacija je osmišljena sa željom da se istakne značaj knjige i čitanja, da se podstakne čitalačka kultura, posebno kod dece i mladih, ali i da se skrene pažnja na ulogu biblioteke, pisaca, izdavača i prevodilaca.

Svake godine ovaj važan nacionalan dan biće posvećen jednom značajnom pesniku ili piscu za decu – Miroslavu Antiću, Dušku Radoviću, Desanki Maksimović, Branku Ćopiću, Brani Cvetkoviću, Slobi Stanišiću, Ljubivoju Ršumoviću…

Cilj manifestacije Slovo po slovo – reč po reč je promocija srpskih pesnika i pisaca za decu, susret dece iz cele Srbije kao i buđenje ljubavi prema knjizi u android eri, u kojoj su sva deca neprekidno povezana sa svojim mobilnim telefonima.

Manifestacija počinje otvaranjem izložbe „Likovni dijalog sa stihovima pesnika prirode“ (26. februara) i objavljivanje najboljih radova koji su pristigli na likovni konkurs.

Narednog dana, biće objavljeni rezultati literarnog konkursa i najbolji dramski tekst koji je napisao srednjoškolac. Toga dana biće organizovani i razgovori sa nagrađenim autorima, kao i promocija knjige – najnovije izdanje Dečjeg kulturnog centra Beograd.

Na Nacionalni dan knjige, 28. februara, u renoviranoj Biblioteci Dečjeg kulturnog centra Beograd održaće se takmičenje u recitovanju u nekoliko kategorija – mlađi i stariji osnovci i srednjoškolci. Na takmičenju će svaki učesnik govoriti jednu pesmu Dobrice Erića i jednu pesmu po izboru.

The post Prva manifestacija SLOVO PO SLOVO REČ PO REČ appeared first on Kulturni kišobran.

Sva deca ovog sveta raduju se novogodišnjim i božićnim praznicima, pre svega zbog poklona koje dobijaju od Deda Mraza.

Deca koja trenutno borave u Prihvatilištu, kao i prethodnih godina od 2011, poslali su crteže i pisma Deda Mrazu na adresu Fabrike. U njima su napisali šta žele i to će, kao i svake godine, dobiti. Pored toga, svako dete ima svog idola koga želi da upozna, pa su u pismima izrazili želju da im poklone uruče poznate ličnosti koje su njihovi uzori.

Pored modne revije Fashion Company, dvadesetak poznatih ličnosti će uručiti deci poklone koje su poželela od Deda Mraza. Kompanija Fashion Company će pokloniti i 156 modela Replay farmerki.

Foto: Mitar Mitrović

The post Humanitarni novogodišnji modni događaj za decu Prihvatilišta appeared first on Kulturni kišobran.

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 1. juna do 10. avgusta 2025. godine i obuhvatilo je devet dnevnih novina (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Alo i Nova), centralne informativne emisije pet televizija sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV B92, TV Happy), kao i 20 najposećenijih portala.

Ove godine beleži se još negativnije i problematičnije izveštavanje u odnosu na 2018. godinu kada je CEPROM sproveo prvo istraživanje medijskog izveštavanja o deci, što pokazuje da se negativni trendovi intenziviraju iz godine u godinu.

Mediji nezainteresovani za decu, već za negativno

O nezainteresovanosti medija za ovu društvenu grupu najbolje svedoči podatak da svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom u svojim centralnim informativnim emisijama prilog o deci emituje u proseku tek svakog petog dana (0,18 priloga po televiziji dnevno), dok dnevne novine objave prosečno 1,4 teksta po izdanju.

Neograničen prostor na portalima rezultirao je prosekom od 5,3 teksta po onlajn mediju na dnevnom nivou, ali veći broj objava u štampi i na portalima ne podrazumeva i bolju situaciju u odnosu na televiziju jer njihov sadržaj ukazuje na mnogo ozbiljnije probleme od nezainteresovanosti za decu kao temu.

Čak 71% tekstova o deci u onlajn medijima ima negativnu konotaciju, kao i 57,5% u dnevnoj štampi, što znači da su zlostavljanja dece, nesreće, nasilje i razni incidenti po pravilu teme kojima mediji daju prioritet.

Situacija je nešto bolja samo u slučaju televizija u kojima nešto manje od trećine priloga čine oni sa negativnom konotacijom, tačnije 30,2%.

Uspesi i dostignuća dece istovremeno se svode praktično na nivo statističke greške, posebno na portalima i u dnevnoj štampi, što stvara izuzetno nezdravu medijsku klimu koja ima negativan uticaj i na decu i na njihovu percepciju u javnosti.

Rekordno kršenje novinarskog kodeksa

Jedan od najproblematičnijih nalaza odnosi se na rekordno kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

Tako se u svakom petom tekstu na portalima i svakom desetom u dnevnoj štampi krše profesionalni i etički standardi prilikom izveštavanja o deci, dok se prekršaji ne beleže jedino u televizijskom izveštavanju.

Otkrivanje identiteta dece, povreda privatnosti, nepoštovanje dostojanstva i objavljivanje senzacionalističkih sadržaja najčešći su prekršaji Kodeksa novinara i novinarki Srbije prilikom izveštavanja o deci.

Senzacionalističko izveštavanje posebno je uočljivo u slučaju portala u kojima se deca najčešće koriste kao „mamac” jer se svaki incident koji uključuje decu iskoristi kao povod za priču zbog posebne osetljivosti publike prema ovoj društvenoj grupi.

Zanemaruje se najbolji interes deteta

Mediji u svom izveštavanju zanemaruju „najbolji interes deteta” kao jedan od principa Konvencije o pravima deteta, što najbolje ilustruje česta praksa njihove sekundarne viktimizacije jer načinom izveštavanja neretko nanose dodatnu štetu detetu koje je već pretrpelo određeno nasilje, zlostavljanje ili nesreću.

To se najčešće radi otkrivanjem detalja koji narušavaju dostojanstvo deteta, kao i nedozvoljenim otkrivanjem njihovog identiteta, najčešće indirektno, tj. objavljivanjem detalja koji omogućavaju prepoznavanje deteta, kao što su fotografije kuća, podaci o roditeljima, školi ili mestu stanovanja.

Dečiji glas ostaje nečujan

Istraživanje otkriva da se deca izuzetno retko pojavljuju kao sagovornici u medijima, što znači da se njihovo mišljenje ne tretira kao bitno u medijskom prostoru, čak i kada se teme odnose direktno na njih.

O njima i u njihovo ime po pravilu govore roditelji, nastavnici, predstavnici državnih institucija ili stručnjaci, dok dečiji glas ostaje nečujan. Tako se, primera radi, tek u svakom petom televizijskom prilogu čuje njihov glas, a slična situacija beleži se i u štampanim i onlajn medijima.

Zato ne čudi što izveštavanje o deci po pravilu nema ni adekvatnu analizu, ni kontekst neophodan za razumevanje teme, jer mediji retko istražuju uzroke i posledice problema o kojima izveštavaju, a još ređe moguća rešenja.

Na osnovu toga može se zaključiti da mediji ne izveštavaju o negativnim dešavanjima da bi inicirali neke pozitivne promene i poboljšali položaj dece u društvu, već se deca u takvim slučajevima zloupotrebljavaju u svrhe senzacionalizma.

The post Izveštavanje domaćih medija o deci: Negativno, neprofesionalno i bez dece appeared first on Kulturni kišobran.

Podstaknuti stihovima čuvenog dečjeg pesnika Ljubivoja Ršumovića, deca uzrasta od 5 do 12 godina, mogu putem literarnih, likovnih i foto radova predstaviti svoje okruženje i na taj način pokazati svoju domovinu. Poeziju i prozu učesnici konkursa mogu poslati na mejl literarni.konkurs.domovina@dkcb.rs, fotografije likovnih radova na likovni.konkurs.domovina@dkcb.rs i umetničke fotografije na mejl  foto.konkurs.domovina@dkcb.rs.

Najbolji radovi, koje će odabrati stručni žiri, biće objavljeni na sajtu DKCB. Nakon žiriranja, Dečji kulturni centar Beograd darivaće mlade kreativce poklonima i suvenirima koje su pripremili Turistička organizacija Srbije i Turistička organizacija Beograda. Uručenje nagrada održaće se u petak 19. novembra, u 12 časova, na koncertu u Dečjem kulturnom centru Beograd.

Konkurs je otvoren do 11. novembra 2021. godine.

Propozicije za učešće na konkursu mogu se videti na sajtu www.dkcb.rs

Foto: Unsplash

The post Otvoren umetnički konkurs za decu mlađeg školskog uzrasta appeared first on Kulturni kišobran.

U sredu, 16. juna. sa početkom u 19 sati prvi u nizu Booking pod nazivom „Mladi Dis” ugostiće četiri pesnikinje – Milicu Špadijer, Mašu Seničić, Aleksandru Jovanović i Milicu Rosić, laureatkinje književne nagrade „Mladi Dis” koja se godinama unazad dodeljuje za najbolji pesnički rukopis na završnoj manifestaciji „Disovo proleće” u Čačku.

Pored toga što će nam govoriti o ovoj nagradi, mlade pesnikinje čitaće nam svoju poeziju, govoriti o svom stvaralaštvu, ali i o savremenoj domaćoj književnoj sceni, a čućemo i odlomke njihovih omiljenih autora.

Sutradan, u četvrtak, 17. juna. od 19 sati u okviru ovog programa biće predstavljena nova zbirka poezije pesnikinje, scenaristkinje i dramske spisateljice Milene Marković „Deca” objavljena u izdanju IK LOM, na kojoj će, pored autorke govoriti urednik IK LOM Flavio Rigonat i pesnik Zvonko Karanović.

***
Milena Marković rođena je 9. aprila 1974. u Zemunu. Diplomirala je na FDU, na odseku dramaturgija 1998. u Beogradu.

Bibliografija: Pas koji je pojo sunce (2001); Istina ima teranje (2003) 3 drame (2006); Crna kašika (2007) Ptičje oko na tarabi (2009);Pre nego što sve počne da se vrti (2011); Pesme (2012) Drame (2012); Pesme za žive i mrtve (2014); Zmajeubice (2014) Pesme za žive i mrtve, sabrane pesme (2017) Izvedene drame: Paviljoni – kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru (2001); Šine (2002); Nahod Simeon (2006); Brod za lutke (2006); Šuma blista (2008); Zmajeubice (2014); Deca radosti (2016); Pet života pretužnog Milutina (2018); Livada puna tame (2019) Realizovani scenariji za igrane filmove: Sutra ujutru (2007); Beli beli svet (2009); Otadžbina (2016); Živ čovek (2020); kao i za dokumentarni film Rudarska opera (2007) Nagrade: Specijalna nagrada u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora; tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst (Nahod Simeon, Brod za lutke i Zmajeubice), kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“, 2007. i „Todor Manojlović“, 2009. povodom drame Brod za lutke. Za knjigu 3 drame dobila je nagradu „Miloš Crnjanski“, za knjigu Ptičje oko na tarabi nagrade „Biljana Jovanović“ i „Đura Jakšić“, kao i nagradu „Pero Despota Stefana“ za poeziju 2014.

Milica Špadijer (1989), rođena dva dana nakon pada Berlinskog zida, kako kaže, tako i živi. Završila je Filološku gimnaziju, osnovne i master studije na Katedri za klasične nauke na Filozofskom fakultetu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti. Radi kao novinarka, prevodilac sa grčkog jezika, profesorka grčkog i latinskog i piše za nekoliko internet portala. Dobitnica nagrade „Mladi Dis” za 2019. Objavila je zbirku poezije Šar-planina.

Maša Seničić (1990) rođena je u Beogradu. Scenaristkinja je i pesnikinja. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i pod okriljem iste institucije završila Master studije Teorije dramskih umetnosti i medija. Sarađivala je na različitim domaćim i međunarodnim projektima, pre svega na filmu i u pozorištu, kao autorka i saradnica. Ko-selektorka je programa Hrabri Balkan u okviru Festivala autorskog filma, kao i jedna osnivača i koordinator programa Filmkulture, a kao predavač radila je na različitim edukativnim projektima iz oblasti audiovizuelne kulture (Kritični kamp, Mali film…). Piše prozu i poeziju koju objavljuje u zbornicima, antologijama i publicistici, a njena prva zbirka pesama pod naslovom „Okean” nagrađena je „Mladim Disom” za 2015. godinu, dok je druga, „Povremena poput vikend naselja” objavljena u izdanju IK Treći trg.

Aleksandra Jovanović (1996), scenaristinja, dramaturškinja i pesnikinja, diplomirala je i masterirala Dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama. Objavila je roman za decu i mlade, “Crna Ptica”, u izdanju Kreativnog centra, koji je nagrađen nagradom Politikinog zabavnika, kao i nagradom “Malen cvet” za 2020. godinu. Za pesnički prvenac “Jagma”, dobila je nagradu “Mladi Dis”, takođe za 2020. godinu. Trenutno priprema drugu zbirku poezije.

Milica Rosić (1996), absolvent je srpske književnosti i jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bila je polaznica radionice kretivnog pisanja koju je u Domu kulture Studentski grad vodio pesnik Zvonko Karanović. Osvojila je drugo mesto na konkursu „Brankova pohvala svetu” i ovogodišnja je dobitnica nagrade „Mladi Dis”.

Cena karte & podrška Booking sceni: 100 RSD

Facebook event Booking #1: https://www.facebook.com/events/883153935747774
Facebook event Booking #2: https://www.facebook.com/events/276012527650868

Foto: Promo

The post Booking – nova platforma za književne stvaraoce u KC Gradu appeared first on Kulturni kišobran.

Ovogodišnje izdanje nosi naziv „Male ludosti – velike mudrosti” i inspirisano je najpoznatijim italijanskim lutkom na svetu, Pinokijem. U fokusu ovogodišnjeg programa je italijanska kultura i umetnost, a manifestacija se realizuje pod pokroviteljstvom Grada Pančeva, u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Ministarstvom za kulturu i informisanje. U danima trajanja manifestacije, na repertoaru je više od 50 besplatnih programa za decu, mlade i roditelje.

Svečano otvaranje manifestacije zakazano je za subotu, 15. maj u 18h, u Galeriji savremene umetnosti, izložbom nagrađenih radova sa 9. BUDI konkursa. U isto vreme u Foajeu Kulturnog centra Pančeva biće otvorena izložba „Oko mene” Andree Krnetić Grbić.

Osim dve izložbe u okviru ceremonije svečanog otvaranja manifestacije, na programu je i otvaranje izložbe ilustratora za decu pod nazivom „Zakorači u našu priču”, u četvrtak, 20. maja u Foajeu Kulturnog centra. Dan kasnije, u prostoru Kafe Galerije biće otvorena izložba filmskih plakata Stevana Aleksića, a prve samostalne izložbe u BUDI  paviljonu u Narodnoj bašti u Pančevu imaće i mlade autorke Anđela Petrović i Dunja Dragaš. Izložba fotografija „Ludosti i ekološke mudrosti” nastala uz saradnju Foto saveza Srbije i Zavoda za javno zdravlje iz Pančeva biće otvorena u sredu, 2. juna u 18 sati u Foajeu Kulturnog centra.  

Pozorišni program 9. BUDI-ja donosi premijeru predstave „Ja sam Akiko” Stefana Tićmija, u režiji Milje Mazarek i u koprodukciji dečje scene „Pođi tuda…” Kulturnog centra Pančeva i festivala ekološkog pozorišta FEP, u utorak, 25. maja u 19 sati. Na programu manifestacije su i gostujuća izvođenja predstava „All you need is love” i „Shakespeare tribute band” studenata Akademije umetnosti Novi Sad, „Max Metalik” Pozorišta lutaka „Pinokio” (4.6. u Tržnom centru Big), kao i „Oživljeni lutak” Alegretto teatra iz Vršca (subota, 5.6.). 

Filmski program BUDI-ja predstaviće neke od najpoznatijih italijanskih filmova za decu, među kojima su „Pinokio”, „Čuvena invazija medveda na Siciliju”, „Zozonci u zemlji vetra”, „Opušteno!”, i „Moj brat juri dinosauruse”.

U okviru književnog programa manifestacije, najmlađoj publici biće predstavljeno više od 10 knjiga, među kojima i „Hrabre igre” Roberta Pjuminija, „Skači brate” Suzane Tamaro, „Crna ptica” Aleksandre Jovanović, „Mostovi prijateljstva” Predraga Starčevića, „Zelena gusenica” Đovana Montegaca, „Ratnici duge” Gabrijele Klima, „Hoćeš li da se igramo” Klaudije Porta, a na programu je i višednevni online program „Čitam, slušam i razumem”, koji će voditi Jelena Angelovski.

U okviru muzičkog BUDI programa nastupiće Tamburaški orkestar i đaci Muzičke škole „Jovan Bandur”, dečji hor „Vokal kids” i okrestar „Bras pilići”.

Poseban segment programa čine edukativne i kreativne radionice za decu i roditelje. Program „Roditeljski u sred srede” održavaće se svake srede od 19 sati u Galeriji Bate Mihajlovića, a ugostiće vrsne predavače i edukatore iz Centra za mame, Novak Đoković Fondacije i drugih relevantnih organizacija.

Ceremonija svečane dodele nagrada zakazana je za petak. 4. jun u 19 sati, na platou Tržnog centra Big.

BUDI – Bijenale umetničkog dečjeg izraza, je međunarodni festival posvećen dečjem stvaralaštvu i stvaralaštvu za decu. Glavni ciljevi BUDI su približavanje umetnosti i kulture deci, prevazilaženje barijera, ohrabrivanje kreativnosti kod najmlađih, promocija i razvoj talenata kod dece u različitim oblastima kreativnosti, povezivanje i upoznavanje dece s drugim kulturama, kao i podrška inkluziji marginalizovanih grupa dece.

Foto: Promo

The post 9. Međunarodni bijenale umetničkog dečjeg izraza – BUDI inspirisan Pinokijem appeared first on Kulturni kišobran.

Tema festivala 2021. godine je „IZA  MASKE“.

„S obzirom na izuzetno intrigantnu temu ovogodišnjeg festivala, od učesnika očekujemo da nam kroz kratki film ili video klip prikažu kakve tajne i nedoumice se kriju iza maske koju nose. Zanima nas kako se osećaju, šta ih tišti, a šta razgaljuje, kakve se želje, strahovi, iščekivanja i nade skrivaju iza maske. Oko kamere nema granicu, nema masku, oko kamere sve vidi i zato pozivamo decu i mlade da kamerom zabeleže svoja osećanja i stavove!“, istakla je Marija Milanović Lazarevski, urednica festivala.

Festival KIDIKEM biće održan 6. marta 2021. godine, u Dečjem kulturnom centru Beograd, Takovska 8, a rok za prijavu na konkurs je 15. februar 2021. godine.

Cilj festivala je da se kod dece kroz umetničku praksu pokrene humana i kreativna strana u primeni tehnologije. Stvarajući kratke forme video zapisa, deci se pruža prilika da izraze svoje mišljenje na zadatu temu. Filmove će ocenjivati stručni žiri, ali će u obzir biti uzet i broj pregleda filma na Youtube kanalu DKCB.

Autore najbolje plasiranih video klipova očekuju vredne nagrade. Zvanične nagrade, koje dodeljuje glavni žiri festivala su Gran-pri festivala – ZLATNI KADAR i Najgledaniji video klip na Youtube kanalu DKCB kao i pet Specijalnih priznanja –diploma.

PROPOZICIJE FESTIVALA nalaze se na sajtu www.dkcb.rs  a sve dodatne informacije mogu se dobiti putem mejla kidikem@dkcb.rs

The post Raspisan konkurs za Nacionalni festival dečjeg video klipa KIDIKEM appeared first on Kulturni kišobran.

Do 11. oktobra svaki dan će u gradovima širom Srbije biti posvećen jednoj temi i organizovanju različitih aktivnosti za decu.

Utorak je bio dan posvećen sportu, sreda je bio dan za upoznavanje dece sa zaštitom životne sredine, četvrtak je rezervisan za obrazovanje, dok će se u petak najmlađi upoznati sa značajem inkluzije, solidarnosti i tolerancije. U subotu će biti objavljeni i nagrađeni dobitnici literarnog konkursa, a u nedelju seodržava ceremonija zatvaranja „Dečije nedelje“ u Skupštini grada.

Pročitajte još i: 51. Međunarodni susret dece Evrope – RADOST EVROPE

Manifestacija će biti realizovana na malo drugačiji način nego prethodnih godina, a akcenat će biti na brizi o zdravlju i bezbednosti dece, kao i svih drugih učesnika manifestacije.

„Dečija nedelja“ slavi pravo dece da uživaju u svom detinjstvu, a ujedno je i prilika da pokažu svoje talente, sposobnosti i interesovanja.

Kulturni kišobran je u utorak posetio beogradski vrtić „Trešnjober“ koji, sada već tradicionalno, na vrlo kreativan način obeležava ovu dečiju manifestaciju.

Zaposleni su, u skladu sa ovogodišnjim sloganom „Dečije nedelje“ i uz inicijativu svih mališana, sa njima razgovarali o sreći, emocijama, porodici i drugarstvu. Deca su, uz njihovu malu pomoć, pravila narukvice, otiske ruku i stopala, crtala svoje najbolje drugare i pravila grupne radove sa motivima koji simbolizuju sreću.

Foto: Vrtić „Trešnjober“

The post „Podeljena sreća dva puta je veća“ – Dečija nedelja u Srbiji appeared first on Kulturni kišobran.

Pod sloganom „NOVI SNOVI“, festival prijateljstva, kulture, tradicije i dečje igre ove godine održava se u novoj i drugačijoj formi, okupljajući decu iz četrnaest zemalja u specijal emisiji posvećenoj 51. Međunarodnom susretu dece Evrope.

„Svaka nova „Radost Evrope“ donosi nam nove generacije i njihove nove snove i realnosti. „Novi snovi“ ove godine predstavljaju želju da se maštanjem, igrom, umetnošću i prijateljstvom prevaziđu izazovi koji su pred nama“, istakla je Ivana Tabori Obradović, urednik manifestacije „Radost Evrope“.

U susret 51. Međunarodnom susretu dece Evrope „Radost Evrope“ održane su kreativne radionice online i na otvorenom, na platou ispred Dečjeg kulturnog centra Beograd u Takovskoj 8, sa željom da se deca na kreativan i aktivan način upoznaju sa tradicijom, umetnicima, zanimljivostima, obeležjima i kulturnim nasleđem različitih zemalja Evrope.

Kroz raznovrsne umetničke medije predstavljene su kulture petnaest zemalja. Svaka radionica bila je svojevrstan izazov za decu s obzirom na to da su imala priliku da pokažu svoje likovno, plesno, pevačko, glumačko i fotografsko umeće, kao i da svoje znanje o određenim zemljama testiraju i unaprede kroz različite igre i kvizove. Stoga, ovaj letnji program manifestacije „Radost Evrope“ nosio je naziv „Novi snovi – novi izazovi“.

Kontinuitet likovnog susreta sa dečjim stvaralaštvom širom planete nije prekinut, te je XXII Likovni susret „Radost Evrope“ okupio odabrane likovne škole i ateljee koji su učestvovali u Međunarodnom likovnom konkursu „Radost Evrope“ u prethodne dve decenije. Najnoviji radovi njihovih polaznika predstavljeni su u virtuelnoj galeriji, koja se može pogledati na YouTube kanalu DKCB.

„Ono što odlikuje ovogodišnju selekciju radova jesu dečji likovni odgovori na izmenjeno funkcionisanje sveta izazvano dolaskom virusa. Na taj način ova kolekcija ima i dokumentarni karakter, pa tako radovi učenika starijeg uzrasta iz Henan provincije (Kina) veristički prikazuju medicinare u skafanderima i obolele kojima se pruža pomoć. Na radovima dece mlađeg uzrasta najčešći motiv je sferična forma korona virusa – neprijatelj koga treba savladati. Radovi su poletni i puni vere da će neprijatelj biti pobeđen. Svi ovi radovi bez obzira na nivo likovnog kvaliteta i kreativnog izraza su svedočanstvo o vremenu koje svi proživljavamo i koje nije nimalo lako“, ističe dr um. Nevena Popović, stručni konsultant likovnog segmenta manifestacije.

Svečana završnica manifestacije – gala koncert, koji se tradicionalno održavao svakog 5. oktobra u Sava Centru na Međunarodni dan deteta, ove godine biće u formi specijalne televizijske emisije.

Premijerno emitovanje ove specijalne emisije biće 5. oktobra na javnom servisu RTS, 2 program, sa početkom u 18 časova i na YouTube kanalu DKCB. Reprize emisije mogu se pogledati na drugim televizijskim stanicama – TV Studio B, TV Kurir, TVBK, TV Most (Zvečan), RTV Puls (Šilovo), RTV Gračanica, TV Belle Amie (Niš), ATV (Banja Luka).

Kako je bilo nemoguće ostvariti dolazak dece iz stranih zemalja, kao i smeštanje u porodice u datim okolnostima, učesnici manifestacije iz svih krajeva Evrope poslali su video snimke svog nastupa i poruke posvećene svoj deci sveta.

Voditelj emisije je Vuk Trnavac – član Studija glume i kulture govora Dečjeg kulturnog centra Beograd. Ne obazirući se na jezičke barijere, deca će i ovoga puta na manifestaciji „Radost Evrope“ govoriti istim jezikom – jezikom umetnosti i pokazati da za drugarstvo ne postoje prepreke.

Foto: Promo

The post 51. Međunarodni susret dece Evrope – RADOST EVROPE appeared first on Kulturni kišobran.

U skladu sa trenutnom situacijom i merama koje su na snazi zbog pandemije izazvane virusom korona, naučni centar Fenomen prilagodio je svoj jesenji upis i za sve radoznalce i njihove roditelje pripremio deset novih fenomena za izučavanje!

U malim grupama prilagođenim različitim uzrastima, polaznici Fenomena biće u prilici da se upuste u zabavne eksperimente, prisustvuju zanimljivim predavanjima i učestvuju u interaktivnim radionicama koje će im prikazati novo, uzbudljivo lice nauke. Prvi fenomen koji će mali radoznalci proučavati već od sledeće sedmice biće neuništiva energija. 

“Otkrivajući njene različite oblike, ispitujući fascinantne osobine i upoznavajući se sa svime što ona pokreće, polaznici Fenomena moći će kroz radionice, predavanja i rad u laboratoriji na zabavan način da se uvere da se uvere da je energija neizostavni deo svega što postoji oko nas”, poručuje jedan od Fenomenovih predavača Milan Popović.

“Biće tu mnogo fizike, hemije, za ovu priču neizbežne ekologije, kao i dosta sasvim novih eksperimenata koje jedva čekamo da vam pokažemo!”, dodaje on.

Oktobar je rezervisan za toplotu i temperaturu, dok će četiri agregatna stanja biti više nego dovoljna za naučnu avanturu koja će se odvijati u novembru. Za sam kraj turbulentne 2020. godine Fenomenova ekipa pokušaće da uspostavi ravnotežu i zajedno sa decom istraži zbog čega je ovaj naučni fenomen jedan od najvažnijih za našu planetu i opstanak kako prirode, tako i svih nas njenih stanovnika. 

“Trenutno se nalazimo u vremenu neizvesnosti, u jednoj velikoj nepoznanici. Tokom poslednjih predavanja u naučnom centru Fenomen, nije prošao nijedan čas, a da nisam ostala fascinirana idejama i inovacijama naših mladih naučnika i naučnica. Toliko sam bila zapanjena njihovom kreativnošću i idejama da sam se više puta zapitala kako to već neko zaista nije sproveo u delo”, navodi jedna od predavačica Jelena Andreja Radaković.

“Upravo je ovo vreme kada nam je potrebno da se naši najmladji, naša budućnost, zapitaju šta sve mogu da učine da promene svet. Planeta Zemlja otvorila je konkurs na vaše ideje. Pohitajte!”, dodaje ona. 

Osim redovnog programa, zbog velikog interesovanja roditelja Fenomen ove jeseni pokreće i dopunske časove za osnovce viših razreda iz matematike, biologije, fizike i hemije. Tokom rada u manjim grupama, tim mladih naučnika potrudiće se da školarcima približi i pojasni gradivo prateći usvojeni školski program

Naučni centar Fenomen osnovao je 2017. godine tim koji stoji iza Festivala nauke i Noći muzeja, dve u celom regionu prepoznatljive beogradske manifestacije koje se bave popularizacijom nauke i kulture. Tokom prve tri godine postojanja, kroz Fenomen je prošlo više od petsto mališana koji su sa zadovoljstvom izučavali najrazličitije naučne fenomene i radoznalo se hvatali u koštac sa naučnim izazovima. 

Sve informacije o upisu novih članova, kao i formular za prijavu za besplatne probne radionice, mogu se pronaći na sajtu fenomen.rs, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram. 

Foto: Promo

The post Fenomenalne radionice za buduće naučnike appeared first on Kulturni kišobran.