Kako istorijski podaci svedoče, bogat sadržaj i kulturno-umetnički program odmah je privoleo Beograđane da posećuju tada jedinstveni prostor Dvorane Doma sindikata i da po veoma pristupačnim cenama prate koncerte klasične muzike, soliste, ali i sadržaje za decu.

Ne bez razloga, kako istorija i slike prošlosti svedoče, u to vreme smatrana i nazivana „Beogradskom Olimpijom“, scenu, skraćeno nazivanog „Dom sindikata“, krasili su svetski, muzički velikani poput Luisa Armstronga, Ele Ficdžerald, Majls Dejvisa, Šarla Aznavura, Djuka Elingtona, B. B. Kinga. Nastupe su imale i Berlinska i Njujorška filharmonija, kao i pijanista svetskog glasa Artur Rubinštajn.

Svakako, istorija ne zaboravlja i velikane domaće scene, a kao  jedan od najznačajnihih koncerata 1963. godine –  upamćen je i arhivskim okom zabeležen koncert Đorđa Marjanovica, kada je prema navodima dokumentarnog filma „SVEDOK JEDNOG VREMENA“ reditelja Igora M. Toholja-  publika Marjanovića nakon koncerta na rukama nosila do Slavije.

Muzika nije poznavala granice u beogradskoj Dvorani doma sindikata, pa je pravo muzičko osveženje bio i prestižan FESTIVAL ZABAVNE MUZIKE „BEOGRADSKO PROLEĆE“, koji je smatra se bio pandan tadašnjem Opatijskom festivalu, kao i Italijanskom festivalu u San Remu.

Prvo Beogradsko proleće održano je 17. i 18. aprila1961. godine upravo u Domu sindikata.

Interesantno je da je jedini žiri na prvom festivalu bila publika. Na prvom Proleću nastupili su, tada, najpopularniji pevači zabavne muzike u Jugoslaviji: Đorđe Marjanović, Predrag Gojković Cune, Tereza Kesovija, Lola Novaković, Nada Knežević, Dušan Jakšić, Radoslav Graić i Marko Novosel.

Pobednik prvog Beogradskog proleća bila je pesma „Anđelina“, čije su verzije pevali Đorđe Marjanović i Radoslav Graić, autor pesme. Drugo mesto osvojio je Đorđe Marjanović sa pesmom „Nek’ prođe zima“, dok je treće mesto pripalo Marku Novoselu, koji je izvodio pesmu „Valovi“.

Na inicijativu Umetničkog ansambla „Stanislav Binički“ i Vojkana Borisavljevića, 2009. godine održan je koncert evergrin muzike, nazvan „Proleće u Beogradu, a potom i 2010. i 2011. godine. Na ovim, revijalnim koncertima, održanim u Domu sindikata nastupili su Đorđe Marjanović, Lola Novaković, Miki Jevremović, Leo Martin, Bisera Veletanlić, Dušan Jakšić, Neda Ukraden, Maja Odžaklijevska, Radmila Karaklajić, Zafir Hadžimanov, Ljiljana Petrović, Boris Bizetić, Beti Đorđević, Lado Leskovar, Lutajuća srca i mnogi drugi, a 2011. godine gost iznenađenja bila je Tereza Kesovija.

Orgulje – kruna muzičke zaostavštine Doma sindikata

Reč je o retkim i vrednim orguljama koje su danas smeštene iza bine u velikoj sali. Težina im, prema procenama, prelazi nekoliko tona.

Tih godina su to bile i najveće orgulje u ondašnjoj Jugoslaviji. Izradila ih je kompanija „Walcker“ iz nemačkog grada Ludvigsburga, koja je i na svetskom nivou bila najpoznatija po proizvodnji ovog instrumenta. Od samog početka orgulje su predstavljale originalno umetničko-zanatsko delo.

U funkciji su bile do 1998. godine, kada je načinjeno i nekoliko pokušaja njihove restauracije.

LUIS ARMSTRONG U DVORANI DOMA SINDIKATA / FOTO: DDS ARHIVA (PRT SC)

The post Svetske zvezde koje su nastupale u nekadašnjem Domu sindikata appeared first on Kulturni kišobran.

Ne treba zaboraviti da je Martovski festival prešao dug put od svog nastanka do danas. Prisetimo se samo osnivanja Festivala jugoslovenskog filma davne 1953. godine u Puli na kome su prikazivani igrani i dokumentarni filmovi. Samo nekoliko godina kasnije, 1959. godine, u Beogradu je pokrenut Jugoslovenski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Javnosti je malo poznato da je Martovski festival neka od svojih najznačajnijih istorijskih izdanja imao upravo u nekadašnjoj dvorani Doma sindikata.

Usponi, padovi i najposećenije godine

Istorija piše da je bio festival „uspona i padova“ zbog nedostatka sredstava. Ipak, neka od tada najposećenijih izdanja festivala su održana u Domu sindikata, od kojih su oštrim „arhivskim okom“ u nemim snimcima i slikama, zabeležena ona iz 1973. i 1980. godine.

Izdanje Jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog festivala 20. po redu održano je od 2. do 7. marta 1973. godine u Beogradu, dok je 27. po redu festival održan od 17. do 22. marta 1980. Tada je već naslovne logoe festivala počeo da krasi i naziv Filmski festival Beograd.

Neki od filmova iz bivše Jugoslavije koji su tada bili prikazani su dokumentarci Favorit, Kadinjača, Dar, Udružene naravi, ali animirani filmovi Basna, Predstava, Prozor, Parabola, Njegovo velilčanstvo i drugi.

Uprkos bombardovanju…

Istovremeno, jedno od najznačajnijoh izdanja festivala je i ono iz 1999. godine. Uprkos bombardovanju Beograda festival nije otkazan. Iako je provobitni trebalo da nastavi tradiciju prikazivanja u Domu sindikata,  filmske projekcije su zbog „ratne situacije“ premeštene na nešto sigurniju, odnosno manju salu u  Doma omladine.

 Foto: DDS arhiva, promo

The post Dvorana Doma sindikata i prvi „umetnički koraci“ Martovskog festivala appeared first on Kulturni kišobran.