Izlet za početak

Festival će otvoriti film „Izlet“ Nenada Pavlovića, 10. juna u 19.30 u bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, uz prisustvo ekipe filma. Ovo ostvarenje biće prikazano van konkurencije u okviru programa Specijalne projekcije.

Buđenje Balkana

Glavni takmičarski program „Buđenje Balkana“ prikazaće najbolje balkanske filmove koji predstavljaju hrabre i snažne glasove i vizije autora s ovih prostora, po izboru selektora Darka Bajića.

U ovoj selekciji najboljih balkanskih filmova publika će imati prilike da vidi premijerne i nagrađivane filmove na svetskim festivalima. Biće prikazano osam filmova iz šest zemalja: „Medveđa pećina“ rediteljskog dua Krisiana Papadakis i Sterjosa Dinopulosa (Grčka), „Pati je baš ‘žensko’ ime“ Jorgosa Jorgopulosa (Grčka), „Yugo Florida“ Vladimira Tagića (Srbija), „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića (Srbija), „Fantasy“ rediteljke Kukle (Slovenija), „Jedan od onih dana kada Heme umire“ Murata Firatoglua (Turska), „Žudnja“ Ralitze Petrove (Bugarska) i „Obraz“ Nikole Vukčevića (Crna Gora).

Selektor programa „Buđenje Balkana“ je Darko Bajić, a žiri čine istaknuti sineasti: reditelj Danilo Šerbedžija, glumac Tim Saify i reditelj Siniša Dragin. Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića, jednog od najznačajnijih autora jugoslovenskog crnog talasa.

Misterije filma

Međunarodni takmičarski program „Misterije filma“ je selekcija inspirisana stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva, u kojoj reditelji iz raznih delova sveta pomeraju granice filmskih konvencija.

U ovom programu publika će moći da pogleda ostvarenja „Ne plači leptiru“ rediteljke Duong Dieu Linh (Vijetnam), „Atropija“ Hejli Gejts (Francuska), „By Design“ Amande Krejmer (SAD), „Hipnoza“ (režija Ernst De Geer, Švedska) i „Sorela di Clausura“ rediteljke Ivane Mladenović (Rumunija).

Selektor programa „Misterije filma“ je Uroš Tomić, a članovi žirija su rediteljka Mina Đukić, filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović i muzičarka/konceptualna umetnica Konstrakta.

Pročitajte i ovo:

Lordan Zafranović dobitnik nagrade „Živojin Žika Pavlović“ Balkanskog festivala filmske režije

Povratak žanru

Balkanski takmičarski program „Povratak žanru“ predstaviće filmove koji se oslanjaju na žanrovske obrasce ili ih istovremeno svesno i vešto osvežavaju.

U ovoj selekciji na programu su filmovi „Paviljon“ Dina Mustafića (Bosna i Hercegovina), „Karmadona“ Aleksandra Radivojevića (Srbija), „Prijemi“ Filiposa Tsitosa (Grčka), „Hajduk u Beogradu“ (Srbija) i „Saučesnici“ Marka Novakovića (Srbija).

Selektor programa „Povratak žanru“ je Vinko Brešan, a žiri čine reditelji Igor Ivanov Izi, Klemen Dvornik i Saša Hajduković.

U okviru programa specijalnih projekcija, publika će uz „Izlet“ moći da pogleda i kultni klasik domaće kinematografije „Crni bombarder“ Darka Bajića, kao i film „Mileva Ajnštajn“ Andrijane Stojković.

Balkanski festival filmske režije ove godine će predstaviti i novi bioskopski prostor – Open Air Cinema u Rajićevoj, koji će publici doneti spektakl pod zvezdanim nebom. Tokom pet dana festivala, od 10. do 14. juna, BFFR će biti oaza uživanja za filmofile i regionalna prestonica filma, ali i mesto na kome možete da se susretnete sa istaknutim filmskim glumcima i autorima. Filmski program festivala paralelno će se odvijati i u poznatom beogradskom bioskopu Tuckwood.

U fokusu ovogodišnjeg festivalskog izdanja biće vidljivost balkanskog filma u svetu, kao i inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja realizuje festival uz pomoć prijatelja.

The post Pogledajte program 2. Balkanskog festivala filmske režije appeared first on Kulturni kišobran.

Rediteljka Alauda Ruis de Asua donosi porodičnu dramu o Ainari, mladoj devojci koju umesto predstojećeg studentskog, sve više privlači kontemplativni život u katoličkom samostanu. Pored brojnih festivalskih priznanja, ova priča u februaru je trijumfovala i na dodeli nagrada Goja, osvojivši priznanja u pet glavnih kategorija: najbolji film, režija, originalni scenario, glavna i sporedna ženska uloga.

Pored ovog, festivalska publika imaće priliku da u glavnom programu pogleda još pet ostvarenja iz novije španske produkcije.

Duhovita drama Leto u decembru Karoline Afrike donosi sjajnu glumačku ekipu koju predvodi Karmen Maći u ulozi Tereze, čiji je topao dom mesto tradicionalnih porodičnih okupljanja. Za ovu priliku njene ćerke se ponovo sastaju kako bi obeležile godišnjicu očeve smrti, ali se istovremeno svaka ponaosob suočava sa sopstvenim frustracijama, strahovima i čežnjama.

U zajedničkom ritmu Danijela Sanćesa Arevala još jedna je topla priča o zajednici, u kojoj je glavnu ulogu ostvario poznati španski glumac Havijer Gutijeres. Dve godine nakon tragičnog brodoloma koji je potresao malo galisijsko mesto, njegovi stanovnici odlučuju da je došlo vreme da povrate nadu i ostave žalost iza sebe. Zato se ponovo okupljaju kako bi oživeli rondalju, spoj tradicionalne muzike u kojem učestvuju svi – od dece do starijih – sa namerom da se takmiče protiv susednih mesta, ali pre svega da se ponovo okrenu ka budućnosti.

Rediteljka Lilijana Tores u filmu Ženka na iskren i hrabar način bavi se temom neočekivane trudnoće i majčinstva, kao i suočavanjem sa društvenim očekivanjima i sopstvenim unutrašnjim strahovima. Glavnu junakinju Lolu pratimo tokom niza razgovara sa prijateljicama i porodicom kako bi potvrdila svoju odluku o majčinstvu – ili o nemanju dece – kao i o pravu na to da sama odlučuje kakvim životom želi da živi.

Tu je i ostvarenje Maspalomas, koje potpisuje poznati rediteljski dvojac koji čine Hose Mari Goenaga i Aitor Aregi, a u kojem je izvanrednu glavnu ulogu ostvario Hose Ramon Sorois. Glavni junak filma je Visente, autovani gej muškarac u sedamdesetim godinama, čiji se život na Kanarskim ostrvima menja iz korena kada doživi moždani udar. Nakon buđenja iz kome, njegov život nastavlja se u San Sebastijanu, u domu za stare, gde ga čeka dug oporavak u znatno konzervativnijem okruženju.

Britka komedija Večera Manuela Gomesa Pereire na velikom platnu spojila je španske zvezde Marija Kasasa i Alberta San Huana. Radnja je smeštena u burni period neposredno nakon Španskog građanskog rata, kada se u raskošnom madridskom hotelu Palas priprema svečana večera u čast pobede nacionalističkih snaga. Fransisko Franko i njegove zvanice to ne znaju, ali u hotelskoj kuhinji grupa poraženih republikanskih kuvara u tajnosti priprema večeru, dok istovremeno kuje i svoj poslednji plan za bekstvo iz zemlje.

Ljubitelje argentinske kinematografije očekuje višestruko nagrađivana komedija Puan rediteljskog dvojca koji čine Marija Alće i Benhamin Naištat. Glavni junak je Marselo, profesor na Filozofskom fakultetu, koji se nada da će preuzeti mesto svog nedavno preminulog mentora i šefa katedre. Međutim, za istu poziciju prijavljuje se i harizmatični Rafael, briljantni kolega koji se vratio iz Nemačke, čime počinje bespoštedna borba između dvojice sasvim različitih profesora.

Čileanski reditelj Horhe Olgin donosi priču Analogni, film o starom bračnom paru čiju svakodnevnu rutinu gledanja televizije prekida jedan astronomski fenomen. Gubitak televizijskog signala dovešće u njihov život mladu imigrantkinju koja pokušava da im pomogne, ali njen dolazak budi uspomene na njihovu izgubljenu ćerku.

Iz Ekvadora stiže Puka Urpi, film inspirisan usmenim predanjem te zemlje, čiju režiju potpisuje Segundo Fueres. Film prati petogodišnju devojčicu Kilu koja se nakon smrti majke seli iz grada na selo da živi sa bakom u novom, nepoznatom okruženju. Jednog dana baka se razboli, Kila odlazi u šumu u potrazi za lekom, ali tamo pronalazi nešto što će promeniti njenu sudbinu.

Meksičku kinematografiju ove godine predstavlja film Na razmeđi Jolande Kruz. U pitanju je originalna priča koja se odvija u napuštenom selu La Raja, gde mališani Sotera i Erik pronalaze napušteni frižider i pokušavaju da ga prodaju kako bi zaradili džeparac. Međutim, frižider ubrzo počinje da otkriva misteriozne stvari ljudima koji mu se približe. U međuvremenu, Sotera će morati da se suoči sa stvarnošću da se njena majka možda neće vratiti po nju da je odvede u SAD i da možda još nije vreme da napusti La Raju.

Iz Perua stiže Florino nasleđe, biografska priča o Flori Tristan, čuvenoj francusko-peruanskoj borkinji za prava žena i radnika. Reditelj Augusto Tamajo San Roman donosi priču o hrabroj ženi snažnog karaktera koja beži od zlostavljanja supruga u Parizu i odlučuje da otputuje u Arekipu kako bi zatražila svoje nasledstvo. Njen život predstavlja jedinstveno svedočanstvo pionirke feminizma, posvećene višem cilju – borbi za pravdu i jednakost.

Pored glavnog programa, ovogodišnji Španski metar činiće i programske celine Ženski ugao i Počasna nagrada Goja: Gonsalo Suares. Beogradska publika moći će da pogleda sva ostvarenja u Dvorani Kulturnog centra Beograda do 3. juna, nakon čega će glavni program Savremeni film biti prikazan od 5. do 10. juna i u Kulturnom centru Novog Sada. Ulaznice po ceni od 400 dinara puštene su u prodaju i mogu da se kupe na blagajnama pomenutih kulturnih centara.

Španski metar organizuje Institut Servantes u Beogradu, u saradnji sa ambasadama Španije, Argentine i Meksika u Srbiji, ambasadama Ekvadora, Kolumbije i Perua u Mađarskoj, kao i Ambasadom Čilea u Grčkoj.

Sve informacije o rasporedu projekcija i selektovanim ostvarenjima dostupne su putem zvaničnog festivalskog sajta kao i instagram i fejsbuk profila Instituta Servantes.

The post Jedanaest filmova u glavnom programu Španskog metra appeared first on Kulturni kišobran.

Leptir

„Leptir“ će biti na repertoaru u okviru selekcije „Povetarac“ u subotu, 23. maja u 18.30 u Art bioskopu Kolarac.

Film je nastao u saradnji sa štićenicima Doma „Mladost” u Bijeloj, gde nijedno dete po izlasku nije nastavilo školovanje. Kroz rad na filmu, njih 15 učilo je o glumi i filmskom procesu.

„Film postaje iskren susret sa stvarnošću, gde lekcija o filmu prerasta u lekciju o životu: ljubav je jedini put“, navodi se u sinopsisu.

„Identiteti štićenika Doma moraju ostati anonimni, te sam u proces ušla sa znanjem da želim da pravim film o djeci koja moraju ostati „skrivena“, a prisutna. Na drugoj strani, ulaskom u proces, znala sam šta ne želim: nisam željela da eksploatišem životne priče i od njih napravim film koji bilježi isključivo tragediju. Koliko sam znala da će zvučna slika donositi težinu, toliko sam se trudila da slika donosi lakoću postojanja – vedrinu, smijeh. Dati balans dviju strana je bio osnovna polazna tačka i krajnja želja“, navela je rediteljka Sara Stijović.

Lavanda

„Lavanda“ je na programu Beldocsa u nedelju, 24. maja u 15 časova u bioskopu Tuckwood, a nakon projekcije biće održan i razgovor sa ekipom filma. Film se prikazuje u okviru selekcije Specijalnih projekcija.

Ovaj lični dokumentarni film prati rediteljku Mateju Raičković na putovanju iscjeljenja i ponovnog preuzimanja sebe. Kroz intimne razgovore, porodične susrete i trenutke refleksije u prirodi, film istražuje teme ranjivosti, traume, povezanosti i unutrašnje snage. To je tiha i emotivna meditacija o transformaciji i prihvatanju.

„U početku nisam znala da li želim da film podijelim sa drugima – to je bio strah. Međutim, kako je film dobijao formu, prepoznala sam njegov iscjeliteljski potencijal i shvatila da sam spremna da svoju priču podijelim, kako sa bliskim ljudima, tako i sa širom publikom“, navela je rediteljka Mateja Raičković.

„Veoma mi je bilo bitno da, kad ljudi pogledaju film, ne vide samo žrtvu seksualnog nasilja. Željela sam da prikažem da nas ne definišu loše stvari koje su nam se desile i da možemo da se izdignemo iz njih“, istakla je Mateja Raičković.

The post Filmovi mladih crnogorskih rediteljki na Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Filmski festival Španski metar biće održan od 27. maja do 10. juna u Beogradu i Novom Sadu, u organizaciji Instituta Servantes.

Pored glavnog programa koji donosi savremena ostvarenja iz Španije i Latinske Amerike, publiku očekuju i dva zanimljiva prateća programa – Ženski ugao i Počasna nagrada Goja: Gonsalo Suares.

Ženski ugao

U saradnji sa platformom Filmtopia ovogodišnje izdanje programa Ženski ugao posvećeno je filmovima koji prate živote mladih iz raznih delova sveta, prikazujući na koje sve načine oni prolaze kroz ovaj intenzivan period životne tranzicije. Adolescencija se tako predstavlja kao faza otkrivanja identiteta, izgradnje želje i pregovaranja sa normama koje nameće svet odraslih. To je vreme ispunjeno ranjivošću, ali i instinktivnom snagom koja omogućava promenu, sopstvena shvatanja i nepristajanje.

Film Imam električne snove Valentine Maruel sa uspehom je prikazan na festivalima u San Sebastijanu i Lokarnu. Radnja filma vodi publiku na Kostariku gde Eva pokušava da pronađe zajednički jezik sa roditeljima nakon njihovog razvoda. Dok njena majka želi da renovira kuću i da se reši mačke koja je od razvoda dezorijentisana i mokri svuda, otac je dezorijentisan poput mačke i proživljava drugi pubertet. Eva ga prati dok pokušava da povrati želju da postane umetnica i da ponovo pronađe ljubav.

Drama Jone, ponekad Sare Fantove bavi se odrastanjem Jone, mlade devojke koja doživljava svoju prvu ljubav u trenutku kada se posledice Parkinsonove bolesti njenog oca neočekivano ubrzavaju. Tokom Velike nedelje u Bilbau, Jone će živeti između osećaja besmrtnosti koji deli sa Olgom i odbijanja prema posebnom načinu na koji njen otac prolazi kroz svoju bolest.

Rediteljski dvojac koji čine Klara Serano Ljorens i Herard Simo Himeno donosi film simboličnog naziva Nadolazeće doba. Glavni junak ovog ostvarenja je Bruno, koji balansira između brige o svojoj baki Nati, posla i svog mladalačkog života. Kada Nati dobije mesto u domu za stare, mladić će se suočiti sa gubitkom jedine porodice koju je ikada poznavao.

Rediteljka Karla Subirana smestila je radnju svog filma Sika u bajkovite predele Galisije, gde je mlada Sika opsednuta željom da more vrati telo njenog oca stradalog u brodolomu. Dok obilazi litice, upoznaje Susa, lovca na oluje, čudnog dečka poput nje koji očekuje dolazak Ofelije, majke svih oluja. Sika istražuje okolnosti nesreće i upušta se u bolno putovanje samootkrivanja.

Nagrada za životno delo reditelju Gonsalu Suaresu

Na ovogodišnjoj, 40. dodeli nagrada Goja, španska Akademija za filmsku umetnost i nauku dodelila je nagradu za životno delo reditelju Gonsalu Suaresu, odajući priznanje njegovom jedinstvenom i neizostavnom doprinosu španskoj kinematografiji. Španski metar se pridružuje odavanju počasti velikom umetniku prikazivanjem filmskog ciklusa u okviru kog će publika moći da pogleda četiri njegova ostvarenja koja je Suares lično izabrao.

Havijer Bardem ostvario je zapaženu ulogu u filmu Detektiv i smrt, čija radnja prati moćnog magnata koji se suočava sa jedinom silom koju ne može ni prevariti ni potkupiti – smrću. U međuvremenu, jedan detektiv pokušava da pronađe ženu koju voli, dok ga istovremeno prati jedna nevina devojka sa besmislenom namerom da mu vrati u život sina, kojeg je ubica usmrtio u kolevci.

Film Epilog predstavlja zanimljiv spoj književne i filmske ličnosti Gonsala Suaresa. Dugi niz godina, Rokabruno i Ditiramb za jednički su potpisivali svoje romane, radili zajedno i bili zaljubljeni u istu ženu, ali je došao i trenutak kada su se razišli. Deset godina kasnije, Ditiramb posećuje Rokabruna sa namerom da zajedno napišu svoj poslednji roman, čiji je naziv upravo Epilog.

Karmelo Gomes i Maribel Verdu igraju nesvakidašnji par u drami Golman smeštenoj u vreme nakon Španskog građanskog rata. Glavni junak Ramiro Fortesa je bivši fudbalski golman koji je igrao u prvoj ligi, a koji sada zarađuje za život putujući od sela do sela i izazivajući meštane da mu šutiraju penale, uz novčanu nagradu za svakoga ko uspe da ga savlada.

Uz vetar je romantična, istorijska drama, čiji su glavni junaci dvoje engleskih pesnika, Meri Šeli i Lord Bajron, koji su primorani da pobegnu iz Engleske. Tokom putovanja, Meri se priseća kako je u kući svog očuha upoznala mladog i strastvenog pesnika Persija Šelija, kako ga je zavolela i pobegla s njim. Ali pre svega, priseća se jedne novembarske noći tokom koje je, dok su njeni prijatelji pričali horor priče, ona rađala legendarnog Frankeštajna.

Savremeni film 

Glavni festivalski program Savremeni film ove godine čini 11 nagrađivanih ostvarenja iz Španije i Latinske Amerike. Beogradska publika moći će da pogleda sva ostvarenja u Dvorani Kulturnog centra Beograda do 3. juna, nakon čega će filmovi iz glavnog programa biti prikazani od 5. do 10. juna i u Kulturnom centru Novog Sada. Ulaznice po ceni od 400 dinara puštene su u prodaju i mogu da se kupe na blagajnama pomenutih kulturnih centara.

Španski metar organizuje Institut Servantes u Beogradu, u saradnji sa ambasadama Španije, Argentine i Meksika u Srbiji, ambasadama Ekvadora, Kolumbije i Perua u Mađarskoj, kao i Ambasadom Čilea u Grčkoj.

Sve informacije o rasporedu projekcija i selektovanim ostvarenjima dostupne su putem zvaničnog festivalskog sajta kao i instagram i fejsbuk profila Instituta Servantes.

Foto: Mario Llorca

The post Prateći program Španskog metra: Uzbudljivi klasici španske kinematografije appeared first on Kulturni kišobran.

Razgovori će biti organizovani u Nišu, Kragujevcu i Čačku nakon projekcije filma „Mi nemamo drugu zemlju”.

Ovaj film, nagrađen Oskarom za najbolji dokumentarac 2025, bavi se devastiranjem palestinske oblasti Masafer Jate na Zapadnoj obali. To višedecenijsko razaranje dvadesetak palestinskih sela video-kamerom beleži porodica Bazela Adre, mladog Palestinca koji nastavlja borbu protiv sistemskog rušenja kuća. U toj borbi pridružuje mu se i njegov vršnjak, izraelski novinar Juval Abraham, koji pokušava da svojim sunarodnicima prenese realnu situaciju sa lica mesta, zbog čega nailazi na osude.

„Ovaj film brutalno pokazuje šta znači kada se politika svede na stvaranje i održavanje neprijateljstva. Kada jedna zajednica, poptuno proizvoljno, proglasi drugu zajednicu ‘neprijateljem’, onda terorisanje, dehumanizovanje i ubijanje tog neprijatelja ne samo da nije zločin, već postaje prihvatljiv gest za onoga ko je jači, čak i kada su ‘neprijatelji’ nenaoružani civili“, kaže Ivan Milenković, filozof i novinar, učesnik u razgovorima na Turneji.

Tribina „Politike prijateljstva” biće održana u Nišu 18. maja u Niškom kulturnom centru. Na njoj će govoriti Ivan Milenković i komunikolog Velibor Petković, dok će moderator biti Dragan Đorđević.

Razgovore u AKC „Gnezdo” u Kruševcu 28. maja i Galeriji  „Nadežda Petrović” u Čačku 11. juna vodiće Ivan Milenković, dok će imena ostalih učesnika biti naknadno saopštena. 

„Politici kao neprijateljstvu moguće je suprotstaviti se politikama prijateljstva. Reč ‘politike’ nalazi se u množini upravo da bi naglasila da ne postoji samo jedna politika, odnosno, da bi skrenula pažnju da je ona politika koja proizvodi neprijatelja uvek opasna i najčešće smrtonosna“, poručuje Ivan Milenković.

Pored filma „Mi nemamo drugu zemlju”, na 20. Turneji Slobodne zone biće prikazana i ostvarenja „Fiume o morte!”, „Kako zaraditi milione pre nego što baka umre”, „Hepiend”, „Lula”, „Srećni praznici”, „Voljena”, „Arze”, „Poseta”, „Rjuiči Sakamoto: Koda” i „Lajza Mineli: Sjajna i apsolutno istinita priča”.

Detaljnije informacije o programu i rasporedu projekcija po gradovima možete pronaći ovde.

The post „Mi nemamo drugu zemlju“ na Turneji Slobodne zone u Nišu, Kruševcu i Čačku appeared first on Kulturni kišobran.

Program ovogodišnjeg Beldocs festivala kroz različite programske celine okuplja filmove koji donose priče o novinarima, uzbunjivačima i pojedincima koji insistiraju na pravu da govore, beleže i razotkrivaju, često po cenu lične slobode i bezbednosti. Od globalnih političkih konflikata, preko urušavanja nezavisnih medija, do ličnih činova otpora u represivnim sistemima, ovi filmovi osvetljavaju savremene izazove profesije koja se nalazi pod sve većim pritiscima.

Kroz različite autorske pristupe ovi filmovi postavljaju pitanje šta danas znači baviti se novinarstvom i gde su granice slobode govora.

Čovek od šest milijardi dolara

Čovek od šest milijardi dolara (The Six Billion Dollar Man), film Judžina Jareckog (Eugene Jarecki), donosi napetu i slojevitu priču o osnivaču Vikiliksa, Džulijanu Asanžu, čiji je slučaj postao jedno od ključnih pitanja savremenog novinarstva i slobode govora. Prateći njegovu dugogodišnju borbu protiv izručenja Sjedinjenim Američkim Državama, film se razvija kao politički triler, oslonjen na ekskluzivan pristup arhivama i do sada neviđenim materijalima. Kroz Asanžovu priču, film otvara pitanja granica istine, moći i odgovornosti u digitalnom dobu, ukazujući na sve nesigurniji položaj novinara i uzbunjivača.

U nedelju, 24. maja od 18 časova, u Muzeju devedesetih će biti održana panel diskusija inspirisana filmom koja će okupiti istaknute domaće novinarke i novinare oko teme etike u novinarstvu, a koju će moderirati novinarka Jelena L. Petković.

Teklomatija

Tekplomatija (Techplomacy), film Suzane Kovač (Susanne Kovacs), prati najmlađu tehnološku ambasadorku na svetu, koja sa svega 33 godine preuzima zadatak da u ime Danske pregovara sa najmoćnijim globalnim tehnološkim kompanijama i međunarodnim institucijama. Smešten između Silicijumske doline i diplomatskih centara odlučivanja, film otvara pitanja regulacije digitalnog prostora, zaštite slobode govora i odgovornosti u eri ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.

Rediteljka Suzan Kovač i protagnostkinja filma, tehnološka ambasadorka En Mari Engtoft Meldgard (Anne Marie Engtoft Meldgaard) kao specijalne gošće dolaze na beogradsku premijeru, koja će se održati u utorak, 26. maja od 17:30, a nakon toga uslediće razgovor sa njima o filmu i trenutnim izazovima razvoja veštačke inteligencije koji vodi Jelena Guga, teoretičarka novomedijske umetnosti i kulture i naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Realizaciju razgovora su omogućili Ambasada Kraljevine Danske u Beogradu i Danski Filmski Institut.

Armija Pakla

Armija Pakla (Hell’s Army), film Ričarda Raulija (Richard Rowley), donosi napetu priču o delovanju privatne vojne formacije Vagner posmatranu kroz perspektivu ruske novinarke. Polazeći od njenog rada na terenu, od Sirije do Ukrajine i Centralnoafričke Republike, film prati pokušaj razotkrivanja složene mreže moći, nasilja i političkog uticaja koja stoji iza ove organizacije. Kroz intervjue sa bivšim pripadnicima, žrtvama i saradnicima, kao i pažljivo odabrane arhivske snimke sa društvenih mreža, autor gradi slojevitu rekonstrukciju strukture i globalnog delovanja formacije Vagner. Nakon projekcije, u ponedeljak, 25. maja u Takvudu, biće održan razgovor o filmu.

80 gnevnih novinara

80 gnevnih novinara (80 Angry Journalists), film Andraša Feldeša i Ane Kiš (András Földes, Anna Kis), donosi intiman i politički snažan uvid u urušavanje jedne od najvažnijih nezavisnih redakcija u Mađarskoj pod pritiskom sve izraženije političke kontrole nad medijima. U središtu filma nalazi se događaj iz 2020. godine, kada je više od osamdeset novinara portala Index.hu kolektivno napustilo redakciju, odbijajući da pristanu na urušavanje profesionalne autonomije. Kroz neposredne snimke iz same redakcije i lična svedočenja novinara koji su odlučili da nastave borbu osnivanjem novog medija, autori beleže trenutak institucionalnog sloma, ali i pokušaj ponovne izgradnje prostora za nezavisno novinarstvo. Film otvara izuzetno aktuelno pitanja profesionalne odgovornosti, medijskih pritisaka i opstanka slobodnog informisanja u društvima u kojima demokratski mehanizmi slabe.

Festivalski program Beldocsa posvećen novinarstvu i medijima podržan je od strane Misije OEBS-a u Srbiji.

Festival BELDOCS se održava od 20. do 26. maja u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije su u prodaji na sajtu festivala.

Foto: Copyright Sunshine Press Productions Ehf

The post Filmovi o izazovima novinarstva na Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Poseban fokus je na ostvarenjima koja su već odjeknula na velikim svetskim festivalima i privukla značajnu pažnju međunarodne publike. Od intimnih umetničkih portreta i političkih trilera do poetskih refleksija o prirodi i priča o klimatskim promenama, Udarni termin ove godine donosi srpske premijere nagrađivanih i filmova velikih autora koji predstavljaju filmove u žiži interesovanja svetske publike.

Unutar nas

Unutar nas (In-I In Motion), rediteljski prvenac glumice Žilijet Binoš (Juliette Binoche), priča je o stvaralačkom procesu, emocijama, istini i poverenju. U središtu filma nalazi se jedinstvena saradnja između Binoš i koreografa Akrama Kana, koji 2007. godine napuštaju svoje ustaljene umetničke prakse kako bi zajedno zakoračili u neizvesnost eksperimentalnog scenskog rada. Tokom sedmomesečnog procesa nastala je predstava In-I, izvođena širom sveta, dok kamera beleži čitav kreativni tok, od prvih ideja do završnog aplauza. Kroz do sada neobjavljene snimke i ličnu refleksiju autorke, proces stvaranja postaje osnova za promišljanje o ranjivosti, riziku i transformativnoj moći umetnosti. Dokumentarac Unutar nas približava publici svet umetnosti iz jedne, za većinu ljudi, nepoznate perspektive.

Vrtoglavica Kim Novak

Vrtoglavica Kim Novak (Kim Novak’s Vertigo), potpisuje švajcarsko-američki autor Aleksandr O. Filip (Alexandre O. Philippe). U pitanju je portret legendarne glumice Kim Novak i njene neraskidive veze sa kultnim filmom Alfreda Hičkoka – Vrtoglavica (Vertigo). Kroz veoma retke arhivske snimke i lična razmišljanja čuvene glumice, film istražuje njen uspon u zlatnom dobu Holivuda, ali i povlačenje iz javnog života. U središtu ove priče nalazi se i odnos između glumice i reditelja Alfreda Hičkoka, kao i način na koji je Vrtoglavica oblikovala njen identitet, na filmu i izvan njega. U filmu Novak promišlja teme poput ženskog identiteta i percepcije publike i javnosti koja oblikuje sliku žene u društvu.

Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli

Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli (Marc by Sofia), film Sofije Kopole (Sofia Coppola), donosi nekonvencionalan i intiman portret kultnog dizajnera Marka Džejkobsa, otkrivajući njegov jedinstveni kreativni univerzum. Kroz neposredan uvid u kreatorov svakodnevni rad, film prati nastanak kolekcija i dinamiku modnih revija, osvetljavajući razvoj jedne od najuticajnijih figura savremene mode. U fokusu filmske priče nije samo dizajn, već i odnos umetnosti, identiteta i ličnog izraza, kao i bliskost između autorke i njenog subjekta, koja filmu daje subjektivni ton. Kroz fragmente prošlosti i sadašnjosti, Kopola prati Džejkobsov put od ranih devedesetih do danas, otkrivajući slojevitost njegovog stvaralaštva i permanentni uticaj na modnu industriju.

Otapanje

Otapanje (Melt), film Nikolausa Gejrhaltera (Nikolaus Geyrhalter), uranja gledaoce u zaslepljujuće beli svet čiji su glavni protagonisti ljudi koji u njemu žive, ali i nestaju zajedno sa njim. Od japanske rute Tatejama Kurobe, gde se buldožerima grade snežni koridori za turiste, preko skijališta u francuskom Val d’Izeru i glečera u Švajcarskoj, do Islanda i Antarktika, film beleži pejzaže koji deluju velelepno i večno, dok se pred našim očima nepovratno menjaju. Kroz mirne, široke kadrove i svedeni autorski pristup, Gejrhalter prepušta ljudima da svedoče o sopstvenom iskustvu klimatskih promena, otkrivajući pukotine koje se naziru iza savršene bele fasade. Otapanje postaje tiha, ali snažna opomena o svetu koji nestaje i o vremenu u kojem se granice između prirode i njenog nestajanja sve brže brišu.

Čovek od šest milijardi dolara

Čovek od šest milijardi dolara (The Six Billion Dollar Man), ostvarenje Judžina Džareckija (Eugene Jarecki), donosi napetu i slojevitu priču o osnivaču čuvenog Vikiliksa, Džulijanu Asanžu, čiji je slučaj postao jedno od ključnih pitanja savremenog novinarstva i slobode govora. Prateći njegovu višegodišnju borbu protiv izručenja SAD, film se razvija kao visokotehnološki politički triler, koristeći ekskluzivan pristup arhivama, nadzornim snimcima i, do sada, neviđenim materijalima. Kroz priču o Asanžu, film otvara pitanja o granicama istine, moći i odgovornosti u digitalnom dobu, ukazujući na sve nesigurniji položaj novinara i uzbunjivača.

Plan kontraplan

Plan kontraplan (Shot Reverse Shot), film koji su režirali Radu Žude i Adrijan Čoflanka (Radu Jude, Adrian Cioflâncă), donosi neobičan i duhovit pogled na istoriju kroz sudar dva vizuelna narativa. Sastavljen isključivo od fotografija, film spaja slike koje je sredinom osamdesetih u Rumuniji snimio američki novinar Edvard Serota, beležeći svakodnevicu i život jevrejske zajednice tokom režima Nikolaja Čaušeskua, sa tajno uslikanim fotografijama koje je o njemu pravila Sekuritatea, obaveštajna služba i tajna policija Narodne Republike Rumunije. Četrdeset godina kasnije, ove dve perspektive postavljene su u formu „plan/kontraplan“, otkrivajući apsurd, ironiju i skrivene slojeve jedne kontrolisane stvarnosti.

Revolucija protiv smrti

Revolucija protiv smrti (The Revolution Against Death), kratki film Džošue Openhajmera (Joshua Oppenheimer), istražuje opsesiju za večnim životom na preseku tehnologije, vere i samoprevare. U sunčanoj, gotovo nestvarnoj Kaliforniji, upoznajemo zajednicu ljudi koji planiraju da svoja tela zamrznu nakon smrti, u nadi da će ih budućnost vratiti u život. U minimalističkim vilama svakodnevica postaje prostor između nauke i iluzije, dok pitanje vere u besmrtnost prerasta u kolektivni projekat. Kroz prepoznatljiv autorski pristup, Openhajmer otvara uznemirujuće pitanje – gde prestaje nada, a počinje obmana i šta se dešava kada čitava zajednica odluči da veruje u isto.

The post Filmovi koji su oduševili svetsku publiku na Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Film otvaranja „Daleko od lipicanera“ autorke Olge Kosanović bavi se događajima iz njenog ličnog života. Kad je podnela papire za dobijanje austrijskog državljanstva, ispostavilo se da je van zemlje provela dva meseca previše. Iz ove situacije i doživljaja da ne pripada zemlji koju je oduvek osećala kao svoj dom, Olga Kosanović stvara humoran, uzbudljiv dokumentarac o borbi sa birokratijom, ali i o suštinskim pitanjima pripadanja i identiteta. Osim svoje polazišne priče u film uključuje i mnogo drugih ljudi voljnih da podele svoje iskustvo i odgovor na večito pitanje – ko smo?

Još jedno dokumentarno ostvarenje, „U slavu kraljici“ rediteljke Tatije Skirtladze, donosi priču iz vremena Hladnog rata kada četiri legendarne šahistkinje iz Gruzije donose revoluciju u ženskom šahu širom planete, postaju prave zvezde i ikone ženske emancipacije. Film otkriva njihove isprepletene biografije i predstavlja redak uvid u sadašnje živote sovjetskih šahovskih zvezda None Gaprindašvili, Nane Aleksandrije, Maje Čiburdanidze i Nane Joselijani. Domaću publiku će obradovati to da se u filmu pojavljuje i jugoslovenska šahistkinja i novinarka Milunka Lazarević, koja svedoči o ovoj uzbudljivoj epohi.

Igrani film „Miholjsko leto“ rediteljke Pije Hirceger prati tri žene u kasnim četrdesetim koje pronađu skriveno blago i spontano krenu put Venecije. Ono što počinje kao nostalgično kampovanje za tri bivše cimerke pretvara se u turbulentno putovanje samospoznaje i ponovnog otkrivanja bliskosti među njima. Ovo je inteligentna, dirljiva komedija sa neočekivanim obrtima, koja nudi nežan pogled na ljude i uliva nadu da se, uz hrabrost, čak i duboko ukorenjeni obrasci života mogu razbiti. U ovom film rediteljka i scenaristikinja je i jedna od glumica u svom dugometražnom debiju.

Film „Priče“ dočarava dopisivanje kao svojevrsnu „dejting platformu“ sedamdesetih — barem za roditelje Abu Bakr Šavkija, koji su se zbližili kroz razmenu pisama između Beča i Kaira. Tokom gotovo dvadeset godina, egipatsko-austrijski reditelj istražuje lične i istorijske narative, u čijem je središtu priča njegove porodice, dok se politički događaji odvijaju u pozadini. Nostalgičan po izrazu, a duhovit po tonu, film je tragikomična priča o ljubavi, gubicima i neprekidnom okretanju točka istorije.

Dokumentarni film „Elfriede Jelinek – jezik van okova“ rediteljke Klaudije Miler bavi se prvom književnicom na nemačkom jeziku koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost i fokusira se na njen umetnički pristup jeziku. ‘’Elfriede Jelinek – jezik van okova’’ je višeslojni, asocijativni filmski portret, pun kontradikcija, delo koje iz neposredne blizine istražuje autorkinu tehniku jezičke montaže.

U igranom filmu „Sufle“ reditelja Gastona Solnickog, nakon trideset godina upravljanja kultnim hotelom u Beču, Lucijus saznaje da je zgrada prodata argentinskom investitoru koji namerava da je sruši i preuredi. Uz pomoć svoje ćerke i nekoliko lojalnih zaposlenih, on se drži života koji je izgradio. Ono što sledi je krstaški rat zaobilaznica, špijunaže i paranoidne borbe za očuvanje sveta koji nestaje — i jedinog doma koji je ikada poznavao. Sukob sa sistemom, ali i onaj unutrašnji, koji se odvija u Lucijusu utiče na sve, pa i na čuveni recept hotela za sufle.

Film „Francove avanture“ Johanesa Šmida je porodična komedija zasnovana na temama iz serijala knjiga „Geschichten vom Franz“ Kristine Nestlinger. Franc je ubedljivo najmanji dečak u svom razredu. Ima plave kovrdže i, kada se uzbudi, glas mu postaje visok i piskav. Na sreću, uz njega su njegovi najbolji prijatelji Gabi i Eberhard, koji mu uvek pomažu. Kada Franc jednog dana otkrije „10 pravila za pravog muškarca“ influensera Hanka Haberera, njihov svet se potpuno preokrene, a njihovo prijateljstvo dolazi u ozbiljnu krizu. Ova projekcija realizuje se u okviru programske linije „Mali DKC“ – filmskog programa za decu i mlade koji se na inicijativu Kulturnog centra Beograda, a u saradnji sa selektorkom i kolegama iz Austrijskog kulturnog foruma prvi put odigrava u okviru ovogodišnjeg festivala.

U pratećem programu festivala, u Filmskoj galeriji Dvorane kulturnog centra Beograda biće postavljena umetnička instalacija Tatije Skirtladze “Druzhina (Družina)”, koja će biti otvorena za posetioce od 16. aprila do 16. maja. Ovo je posveta legendarnim šahistkinjama iz filma Tatije Skirtladze, „U slavu kraljici“ – Noni Gaprindašvili, Nani Aleksandriji, Maji Čiburdanidze i Nani Joseliani, svim poznavaocima i prijateljima šaha, i značaju akcije i delovanja u javnom prostoru.

Umetnička instalacija u Filmskoj galeriji deo je programa Austrijskog filmskog festivala i rezultat saradnje između Austrijskog kulturnog foruma, Kulturnog centra Beograda i umetnice/rediteljke. U okviru ove saradnje u nedelju, 19. aprila biće organizovan šahovski turnir „Prijatelji šaha“ u DKC-u od 11 do 17 sati, nakon čega sledi projekcija filma i razgovor sa umetnicom i rediteljkom filma.

Predstojećim festivalom Austrijski kulturni forum obeležava i 25 godina rada u Srbiji, a ovogodišnja selektorka filmskog programa je književnica i novinarka Ana Vučković Denčić. Filmovi u okviru šestog izdanja Austrijskog filmskog festivala prikazivaće se u Kulturnom centru Beograda, Cineplexx Stop Shop-u u Nišu i Cineplexx Promenadi u Novom Sadu.

Partneri Austrijskog kulturnog foruma na realizaciji ovogodišnjeg izdanja festivala su Kulturni centar Beograda, Cineplexx Srbija i Niški kulturni centar, uz podršku Erste Banke Srbija i kompanije dm.

The post Sedam savremenih igranih i dokumentarnih fimova na Austrijskom filmskom festivalu appeared first on Kulturni kišobran.

Na programu će biti “Wolf Children” (11-12. april), “Summer Wars” (9-10. maj), “All You Need Is Kill” (30-31. maj), “The Girl Who Leapt Through Time” (13-14. jun). Svi filmovi počinju u 19 časova, prikazuju se na japanskom jeziku sa engleskim titlovima u zadivljujućoj 4K rezoluciji.

Ulaznice su već sada dostupne na blagajnama i sajtu cinestarcinemas.rs

“Wolf Children”, dobitnik 6 “Tokio Anime” nagrada, prikazuje se  11. i 12. aprila 2026. U ovom restaurisanom  ostvarenju studentkinja Hana se zaljubljuje u „čoveka-vuka“ i zajedno dobiju dvoje dece koji su pola ljudi a pola vukovi: Ame i Juki. Srećan, ali skroman život mlade porodice naglo se prekida kada otac tragično pogine tokom lova. Nakon što se muči sa odgajanjem dece u užurbanom gradu, Hana hrabro odlučuje da se preseli u trošnu kuću na selu, nadajući se da će njena deca jednog dana sama izabrati svoj put ka sreći,  bilo kao „ljudi“ ili „vukovi“. Od reditelja nominovanog za nagradu Oskar, Mamorua Hosode, publika dobija priiku da ponovo otkrije “Wolf Children” na velikom platnu.

“Summer Wars”, koji ima 7  “Tokio Anime” nagrada  i nagradu za najbolji animirani film Japanske filmske akademije, očekuje publiku 9. i 10. maja 2026. restaurisan u zadivljujućoj 4K rezoluciji.  – Kendži je stidljivi honorarni moderator za OZ, virtuelni svet koji pokreće svakodnevni život, sve dok ga lepa i popularna Natsuki ne angažuje da joj glumi dečka. Dok se predstavlja kao imućni udvarač pred Natsukinom porodicom, Kendži otkriva da je odmetnuti A.I. program ukrao njegov onlajn identitet, te biva optužen za hakovanje OZ-a i izazivanje katastrofa u stvarnom svetu. Kako razaranje u OZ-u baca Natsukinu porodicu u haos, Kendži mora da ujedini svoje novostečene veze kako bi sprečio nadolazeću sajber apokalipsu. Od reditelja nominovanog za nagradu Oskar, Mamorua Hosode, stiže za sve ljubitelje anima “Summer Wars” na velikom platnu.

Film novije produkcija, iz 2025,“All You Need Is Kill” prikazuje se 30. i 31. maja 2026. U vremenskoj petlji tokom invazije vanzemaljaca, snalažljiva, ali izolovana mlada žena mora da se snalazi u ponavljanju smrti sve dok se ne sretne sa stidljivim mladićem zarobljenim u istom ciklusu. Zajedno se bore da se oslobode iz petlje. Režiju potpisuju Keničiro Akimoto i Jukinori Nakamura.

“The Girl Who Leapt Through Time” očekuje publiku  13. i 14. juna 2026. Od reditelja nominovanog za nagradu Oskar, Mamorua Hosode, dolazi ovaj restaurisan film koji je osvojio 6 “Tokio Anime” nagrada  i nagradu za najbolji animirani film Japanske filmske akademije.  Makoto je tipična tinejdžerka koja većinu dana provodi opuštajući se sa prijateljima. Jednog dana, dok žuri da se sretne sa svojom tetkom, zamalo da je udari voz, ali u poslednjem trenutku skoči unazad kroz vreme, pre nesreće. Odmah počinje da koristi svoju novootkrivenu sposobnost da ispravi svaku sitnu neprijatnost, od loših rezultata na ispitima do nespretnih ispovesti ljubavi. Međutim, suočena sa posledicama igranja sa vremenom, Makoto mora učiniti sve što može kako bi izbegla strašnu budućnost u koju se ne može vratiti.

Više informacija o ulaznicama dostupno je na sajtu cinestarcinemas.rs .

Foto: CineStar Cinemas Srbija

The post Anime vikendi za fanove u nekoliko gradova Srbije appeared first on Kulturni kišobran.

Ovogodišnja selekcija ne donosi samo presek savremene austrijske kinematografije, već progovara i o nastojanju čoveka da bude prepoznat u sveukupnosti svog identiteta. 

Predstojećim festivalom Austrijski kulturni forum obeležava i 25 godina rada u Srbiji, a ovogodišnja selektorka filmskog programa je književnica i novinarka Ana Vučković Denčić.

Vučković Denčić je odabrala sedam filmova u ovogodišnjoj selekciji.

“Iako različiti svi ovi filmovi na površinu iznose neki novi kvalitet, nešto izrazito i autentično, nešto više, više od svakodnevnog, više od običnog“, navela je Ana Vučković Denčić.

Kako navodi, filmovi u selekciji govore o „nastojanju čoveka bude prepoznat u sveukupnosti svog identiteta, da pronađe sebe u promeni mesta ili pak, upinjući se da sačuva to gde je navikao da boravi, da se izbori sa društvenim i svojim unutrašnjim žarištima“.

„Zato i ovaj festival nije samo prost presek austrijskih savremenih filmova, već je više od toga –  jedno kinematografsko traganje, preispitivanje, više od filma, više od života“, zaključila je selektorka festivala.

O filmovima koje će publika moći da pogleda, selektorka još dodaje:

„Junakinje filma Slava kraljici su više od šahistkinja, one su heroine koje ruše tabue i pomeraju granice podeljenog sveta, tema filma Daleko od lipicanera je više od puke birokratije i papirologije, a za junaka Suflea hotel je više od građevine. U okviru festivala pratićemo putovanja koja prestaju da budu samo pomeranje iz jedne u drugu tačku, već postaju više od toga, jedna filozofska i metafizička kategorija. Takav je put našeg junaka od Egipta do Austrije, takvi su intimni susreti taksiste i onih sa kojima nakratko deli prostor i život“.

Film o Olgi otvara festival

Festival će 16. aprila u Dvorani Kulturnog centra Beograda otvoriti dokumentarni film „Daleko od lipicanera“, autorke Olge Kosanović, koja će biti specijalna gošća festivala.

Film je zasnovan je na životnoj priči same autorke.

Olga je rođena u Austriji, gde je uvek i živela. Zemlju je napuštala samo zbog odlazaka na odmore i da, kao i mnogi mladi Evropljani – studira u inostranstvu. Kad je podnela papire za dobijanje austrijskog državljanstva, ispostavilo se da je van zemlje provela dva meseca previše. Iz ove situacije i doživljaja da ne pripada zemlji koju je oduvek osećala kao svoj dom, Olga Kosanović stvara humoran, uzbudljiv dokumentarac o borbi sa birokratijom, ali i o suštinskim pitanjima pripadanja i identiteta. Osim svoje polazišne priče u film uključuje i mnogo drugih ljudi voljnih da podele svoje iskustvo i odgovor na večito pitanje – ko smo?

Gde gledati?

Filmovi u okviru šestog izdanja Austrijskog filmskog festivala prikazivaće se u Kulturnom centru Beograda, Cineplexx Stop Shop-u u Nišu i Cineplexx Promenadi u Novom Sadu.

Partneri Austrijskog kulturnog foruma na realizaciji ovogodišnjeg izdanja festivala su Kulturni centar Beograda, Cineplexx Srbija i Niški kulturni centar, uz podršku Erste Banke Srbija i kompanije dm.

The post Austrijski filmski festival od 16. do 19. aprila u Beogradu, Nišu i Novom Sadu appeared first on Kulturni kišobran.