Baziran na geografskoj oblasti Kučeva i Majdanpeka, „Muma Paduri“ je svojevrstan foto-esej o Vlasima, njihovoj kulturi i istoriji, usredsređen na magijska verovanja i obrede, kao i na kult mrtvih.

Izložba publiku vodi na nesvakidašnje putovanje kroz šume i pejzaže koje su vekovima naseljavali vampiri, zmajevi ili vile… sa sveprisutnom figurom Muma Paduri: šumskom majkom, zaštitnicom prirode i ženom koja se može pretvoriti u bilo koju životinju i stvoriti bilo gde na vlaškoj teritoriji, a koja i dan danas živi u usmenoj tradiciji na desetine Vlaha koji tvrde da su je videli.

Fotograf Đoan Alvado krajem 2019. godine boravio je u Istočnoj Srbiji, a projekat „Muma Paduri“ nastao je kao rezultat umetničke rezidencije u okviru programa mobilnosti klastera EUNIC Srbija.

„Za mene, magija je samo deo jedne veće priče, to je jedna od mnogih predstava nepoznatog. Od najranijih perioda istorije, ljudi su se suočavali sa stvarima koje nije bilo moguće racionalizovati sa znanjem dostupnim u to vreme, niti objasniti sa naših pet čula. Kako objasniti nešto što je izvan svake moguće racionalizacije“, pita se Alvado. „Nekoliko civilizacija daje magiju kao jedan od odgovora na ono što se ne može objasniti. Duhovni svet Vlaha smatram neverovatno bogatim. Ipak je to konkretan prikaz nečeg većeg, univerzalnijeg – kako se nositi sa nepoznatim?“

Svi radovi, koje će beogradska publika moći premijerno da vidi u galeriji Instituta Servantes, nastali su tokom novembra i decembra 2019. godine u vlaškim selima u oblastima Kučeva i Majdanpeka.

„Bio sam u mogućnosti da radim relativno brzo, jer sam sarađivao sa lokalnim antropologom koji je specijalizovan za vlašku magiju, tako da mi je bilo prilično dostupno mnogo lokacija, informacija, kao i sami ljudi. Takođe su nam određena vlaška udruženja i meštani iz Kučeva zaista olakšali rad“, objašnjava ovaj nagrađivani fotograf.

Ova izložba činiće deo ovogodišnjeg programa festivala Beogradski mesec fotografije. Kustoskinja izložbe Zeren Oruc priznaje da njeno znanje o Vlasima nije prevazilazilo osnovna saznanja o postojanju ove zajednice. Međutim, rad na ovom projektu dao joj je šansu da se posveti detaljnijem proučavanju.

„Pretraživala sam najrazličitiju literaturu kako bih saznala što više stvari o Vlasima, sa svih aspekata. Kada me pitaju šta je najzanimljivije što sam saznala, volim da kažem da je najvažnije, a ne najzanimljivije, to da je vlaški jezik jedan od najugroženijih jezika današnjice“, smatra Oruc. „Na ovim prostorima više nema dovoljno ljudi koji govore taj jezik, prevashodno zbog ekstremne depopulacije, a čini mi se da nema ni dovoljno napora da se zabeleži jezik i priče koje on nosi. Ovo je posebno tužno jer znači da će nakon određene generacije taj folklor i priče početi da nestaju.“

Đoan Alvado

Đoan Alvado (Altea, 1979) je fotograf koji od 2005. godine živi u Barseloni. Njegov rad je usmeren na dugoročne projekte sa antropološkim fokusom na prirodu i njenu vezu sa čovekovom verom kroz različite slojeve istorije. Njegova dela, izlagana u galerijama i na festivalima u više zemalja, nalaze se u privatnim i javnim kolekcijama. Neke od njegovih fotografija objavljene su u različitim medijima, kao što su Newsweek, CNN, The Washington Post, The Guardian, Der Spiegel, El País i drugi.

Alvadov projekat „Kubanski muslimani, tropska nada“ osvojio je nagradu Novi FNAC talenat fotografije 2016. godine. Njegov rad „Škola za pastire“ dobio je nagradu Lens Culture Emerging Talent Award, a objavljen je kao foto-knjiga od strane Pol·len Edicions. Od 2018. godine radi na eseju „Poslednji čovek na Zemlji“, koji govori o vezi između prirode i ekstremne depopulacije.

Zbog mera koje su trenutno na snazi, zvaničnog otvaranja izložbe neće biti. Posetioci izložbu mogu da pogledaju već od 12. marta u galeriji Instituta Servantes. Radno vreme galerije je od 9 do 20 časova radnim danima, a vikendom od 9 do 18 časova. Broj posetilaca koji u galeriji mogu da borave istovremeno ograničen je na osam, uz obavezno nošenje maski i održavanje distance.

Foto: © Joan Alvado / Instituto Cervantes de Belgrado

The post Španski fotograf beleži magiju, spiritualnost i legende vlaškog naroda appeared first on Kulturni kišobran.

Daleke 1934. u Ontariju je 9. februara zabeleženo neverovatnih minus 56C.

U vreme COVID-19 kada su brojni mali biznisi ovde trajno zatvoreni, a milioni ljudi ostali bez posla, kada restorani, bioskopi, pozorišta i Spa centri vrlo često zatvaraju ‘svoja vrata’ po preporuci nadležnih organa – zaljubljeni se nalaze pred pravim izazovom – kako iznenaditi voljenu osobu i odabrati (savršen) poklon?

Parfeme, donje rublje u crvenoj boji, slatkiše i knjige umotane u crveni ukrasni papir, buket ruža ili saksijsku biljku koja traje duže i može predstavljati simbol dugovečne ljubavi.

Na listi poželjnih znakova pažnje za Dan zaljubljenih su i odlazak u šetnju, ali svakako dobro obučeni u tople perjane jakne, sa kapama, rukavicama i dubokim čizmama, i šoljom kafe ili čaja „za poneti“.

A priroda se na neki čudan način postarala da voljenoj osobi tokom šetnje možete ubrati cvet sa crvenim bobicama. Biljku koja prkosi i opstaje po dramatičnoj hladnoći i kada napada debeo sneg.

U prilog ovoj ideji (dar iz prirode) ide i jedno istraživanje koje kaže da bi, čak i u bogatim društvima kakvo je i Kanadsko, prosečna žena više želela da je dečko ili muž poljubi svakog dana pre odlaska na posao, nego da dobije skupoceni poklon.

Mladi fotograf – zaljubljenik u pejzaže

Lazar Petrović je student prve godine fotografije na Seneca koledžu u Torontu. Od svoje 15 godine on strastveno snima pejzaže širom sveta. U Beogradu je 2019. završio foto kurs u popularnoj „Fabrika Fotografa„. Član je Toronto Kamera Kluba koji je osnovan davne 1888. kao jedan od prvih foto-klubova u čitavoj Severnoj Americi.

Fotografije Lazara Petrovića do sada su objavili: „Ilustrovana Politika“, portali Sputnik Srbija, RTS Dijaspora, MediaSfera i Kulturni kišobran.

Piše: Marina Bulatović

Foto: Lazar Petrović student fotografije na Seneca koledžu u Torontu

The post Kanada: Dar prirode za Dan zaljubljenih appeared first on Kulturni kišobran.

Biće prikazan kratki film „Izolacija“ koji je nemački fotograf i „face checker“ čuvenog berlinskog kluba Berghain Sven Markvart, snimio za vreme pandemije u Berlinu.

Čućemo i Markvartova razmišljanja o umetnosti, fotografiji, o Berlinu, ali i životu za vreme i posle pandemije.

Prošle godine, on se predstavio beogradskoj publici izložbom „NEXT“ u okviru oktobarske manifestacije Art Weekend Belgrade, koji je pokrenuo KC Grad.

Veliku inspiraciju koju je pronašao tokom dvomesečnog rezidencijalnog boravka u Beogradu pretočio je u seriju fotografija čiji su glavni akteri Beograđani. Želeo je da na svoj način predstavi njihovu autentičnost i tako spoji berlinski i beogradski duh.

Veliki formati bili su tri meseca izloženi na otvorenom, na fasadi Filozofskog fakulteta.

Dve godine ranije, u Gradskoj galeriji KC Grad je imao izložbu „Future’s Past“ koja je na najbolji način reflektovala tri decenije njegovog rada kroz greyscale fotografije nabijene simbolizmom i referencama iz istorije umetnosti.

Ko je Sven Markvart?

Sven Markvart je nemački fotograf koji je prve fotografije zabeležio još početkom osamdesetih u istočnom Berlinu.

Markvart ima bogatu umetničku karijeru koja je umnogome bila uslovljena društveno-političkom situacijom pre i posle pada Berlinskog zida.

Rođen 1962. godine, svoju karijeru otpočinje ranih osamdesetih godina radeći prvo kao asistent poznatog fotografa Rudolpha Schafera, prevashodno u modnoj fotografiji.

Od 1986. kao samostalni fotograf publikuje svoj rad u mnogim poznatim nemačkim časopisima poput Das magazin, Der Sonntag, Neues Lieben, a takođe učestvuje u grupnim i samostalnim izložbama.

Njegov rad je cenzurisan u Istočnoj Nemačkoj. A sa cenzurom se susretao i zbog negovanja specifičnog vizuelnog identiteta koji, kako se navodi, nije bio u skladu sa standardima izgleda muškaraca u socijalističkoj državi.

Intenzivno se bavi analognom fotografijom uz prirodno osvetljenje, što je jedna od najvećih specifičnosti njegovog rada. Serije fotografija, u kojima uglavnom predstavlja portrete ljudi koje sreće u svom okruženju ili u toku istraživačkih projekata, predstavio je sa izuzetnim uspehom u mnogim zemljama: Japanu, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Švajcarskoj, Brazilu, Gruziji, Španiji, na Filipinima, u Australiji i Kanadi. 

#AloneTogether, jedinstvena online platforma, program je posvećen promociji umetnosti i kulture. Kako su kultura i umetnost nezaustavljive i u vremenima različitih kriza, kroz razgovore sa cenjenim umetnicima i stvaraocima iz raznih gradova i iz raznih oblasti stvaralaštva, Kulturni centar Grad pokušaće da sagleda našu zajedničku budućnost – svakog vikenda u isto vreme na KC Grad kanalima.

Foto via KC Grad

The post „Izolacija“, kratki film Svena Markvarta na platformi #AloneTogether appeared first on Kulturni kišobran.