Izložba prati razvoj nadrealizma od istorijskog pokreta do njegovih posleratnih nastavaka i zbog svog obima i koncepta predstavlja jedinstven kulturni događaj na domaćoj umetničkoj sceni.

Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji je za ovu priliku ustupio šest dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog nadrealizma i važne figure kulturnih i umetničkih veza između Srbije i Francuske. Kao član beogradske nadrealističke grupe tridesetih godina 20. veka, Vane Bor zauzima značajno mesto u istoriji evropskih avangardi i predstavlja jedno od najvažnijih imena nadrealizma izvan Francuske. Njegova dela na ovoj izložbi osvetljavaju intenzivne veze između pariske i jugoslovenske umetničke scene i potvrđuju važnu ulogu Beograda u razvoju evropskog nadrealističkog pokreta.

Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ priređena je povodom 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andre Bretona (1896–1966), pesnika, teoretičara i osnivača nadrealističkog pokreta. Svojim idejama o nesvesnom, snu i automatskom pisanju, Breton je snažno uticao na razvoj umetnosti 20. veka, a njegovo nasleđe i danas predstavlja jedno od ključnih uporišta moderne i savremene umetnosti.

Naslov izložbe preuzet je iz Bretonovog teorijskog teksta „Nadrealizam i slikarstvo“ (1928), u kojem piše da „oko postoji u divljem stanju“. Ova misao sažima jednu od centralnih ideja nadrealizma – pogled oslobođen racionalnih ograničenja, otvoren prema nesvesnom, imaginaciji i novim načinima sagledavanja stvarnosti.

Nadrealizam se razvija u kontinuitetu evropskih avangardi početka 20. veka, nadovezujući se na radikalne eksperimente pokreta Dada. U kontekstu intelektualnih i političkih previranja nakon Prvog svetskog rata, od 1924. godine oblikuje se oko Andre Bretona kao umetnički i poetski pravac zasnovan na istraživanju nesvesnog, sna, automatizma i imaginacije. Time postaje prostor radikalnog preispitivanja umetničkih formi i tradicionalnih načina predstavljanja.

U okviru izložbe posebno mesto zauzima papir, kao i u samoj nadrealističkoj praksi. Kao neposredan i dostupan medij, on postaje prostor slobodnog stvaranja u kojem se razvijaju automatsko pisanje i crtež, kolaž, grafika, tuš i eksperimentalna fotografija. Papir omogućava direktan izraz nesvesnog, slobodnih asocijacija i oniričkih slika, čineći ključni nosilac nadrealističke poetike.

Postavka obuhvata dela iz istorijskog nadrealizma i njegovih posleratnih transformacija, predstavljajući kontinuitet i razvoj ovog umetničkog pravca tokom 20. veka. Zastupljeni su umetnici kao što su Andre Mason, Maks Ernst, Salvador Dali, Roberto Mata, Hans Belmer, Oto Vols, Žak Baron, Žak Erold i Leonor Fini, kao i autori posleratnog perioda i novih reinterpretacija nadrealizma, među kojima su Jaroslav Serpan, Marijan Ivsić, Raul Ubak, Anri Mišo, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernandez Granel i Seigle. Izložba na taj način prikazuje kontinuitet nadrealističkih istraživanja i njihove transformacije u drugoj polovini 20. veka.

Izložba proširuje perspektivu nadrealizma izvan istorijske grupe i uključuje umetnike čiji rad pokazuje bliskost sa njegovim idejama. Njihova dela istražuju imaginarno, transformacije tela, hibridne forme i simboličke konstrukcije, kao i eksperimentalno slikarstvo, informel i apstrakciju. Među njima su Henri Kombi, Pjer de Marija, Dominik d’Ašer i Karel Mašalek, kao i umetnici povezani sa informelom i lirskom apstrakcijom, poput Kloda Vizea, Dragojle Vukadinović, Kristine Bumeester i Anrija Goeca.

U ovom kontekstu, nadrealizam se predstavlja kao trajna matrica moderne i savremene umetnosti – ne samo kao istorijski pokret, već kao živ prostor stvaranja i mišljenja koji i dalje oblikuje umetničke prakse i percepciju stvarnosti.

Na izložbi će biti prikazana dela sledećih umetnika: André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel (Volf), Jacques Baron (Žak Baron), Jacques Hérold (Žak Erold), Leonor Fini, Stevan Živadinović (Vane Bor), Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux (Anri Mišo), Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell (Evgenie Fernandeza Granel), Seigle, Henri Combi (Henri Kombi), Pierre de Maria (Pjer de Marija), Dominique d’Acher (Dominik d’Ašer), Karel Mašálek (Karel Mašalek), Claude Viseux (Klod Vize), Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz (Anri Goec).

Foto: Promo

The post Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ u Francuskom institutu appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba je dvojezična (srpsko-francuska), a biće praćena i video sadržajima. Posetioci će moći da je vide u Francuskom institutu u Beogradu (Knez Mihailova 31), od 23. septembra do 10. oktobra 2021. Ulaz je slobodan, uz poštovanje epidemioloških mera zaštite.

Francusko-srpski istraživački projekat na lokalitetu Caričin grad (jug Srbije, 30 km od Leskovca, 8 km od Lebana) počeo je 1978. godine i predstavlja najstariji međunarodni naučnoistraživački projekat u oblasti arheologije u Srbiji. Ta plodna saradnja doprinela je boljem poznavanju jednog od najvažnijih vizantijskih lokaliteta u regionu Centralnog Balkana, koji se danas sa velikom sigurnošću može identifikovati kao legendarni grad Justiniana Prima. Grad je podigao car Justinijan (527-565) sa željom da ovekoveči mesto svog rođenja i izgradnjom tog novog duhovnog i administrativnog centra ojača unutrašnjost balkanskih provincija. Nova metropola bila je namenjena sedištima arhiepiskopije i prefekture Ilirika. Grad je živeo tek 80 godina…

Ovaj istraživački projekat od svog početka uživa veliku podršku Francuskog instituta, Ambasade Francuske u Srbiji, Ministarstva za Evropu i spoljne poslove Republike Francuske, kao i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, uz dragocenu pomoć opština Leskovac i Lebane, na lokalnom nivou.

Iskopavanja, koja na najvišem naučnom nivou zajedno sprovode istraživači Arheološkog instituta i  istraživačke jedinice „Arhimedes“ Univerziteta u Strazburu (pri Francuskoj školi u Rimu) modernizovala su se tokom godina. Danas, napredne tehnologije koje se primenjuju  u oblasti arheoloških istraživanja  omogućavaju upotrebu novih i dragocenih instrumenata za brži i efikasniji rad i obećavaju mnoga nova otkrića u budućnosti.

Foto: Promo

The post Caričin grad: reprezentativni primer srpsko-francuske naučne saradnje u oblasti arheologije appeared first on Kulturni kišobran.

U okviru izložbe, koja je deo programa Oktobarskog salona biće predstavljeni radovi pet mladih umetnika, bivših stipendista pariske Akademije lepih umetnosti: Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Aleksandar Rakezić, Milija Čpajak, Marija Šević.

Izložbu će zvanično otvoriti gospodin Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, Mrđan Bajić, umetnik i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i Zorana Đaković, jedna od programskih urednica Oktobarskog salona.

Foto: Marija Šević

The post Kolektivna izložba savremene umetnosti „Sanjarenje” u Francuskom institutu appeared first on Kulturni kišobran.

Centralni deo proslave rođendana obeležili su nastupi umetnika: DJ Gringo predstavio je savremenu francusku muziku, umetnice TKV i Kaldea su uživo stvarale svoju uličnu umetnost, grafički kolektiv Matrijaršija je štampao majice sa specijalnim dizajnom povodom 70 godina instituta, dok su članovi grupe Balkan Fury i Stanice – Servisa za savremeni ples izvodili savremeni i hip hop ples.

Street art umetnica Kaldea iz Francuske je u Srbiji drugi put, nakon što je 2018. nastupila na manifestaciji „All Girls Street Art Jam” u Beogradu.

„Počela sam da saznajem o srpskoj umetničkoj sceni kada sam upoznala TKV. Prvi put smo se srele 2017. u Hrvatskoj, kada mi je ona pričala o svom radu i sceni ulične umetnosti ovde, ali i na čitavom Balkanu. Ovde se osećam odlično – nisam očekivala da će ovaj događaj biti ovoliko zabavan, sa žurkom i ljudima unaokolo koji su nas posmatrali, snimali, i učestvovali u programu. Raspoloženje je bilo sjajno i presrećna sam”, rekla je Kaldea.

Završetak i zatvaranje manifestacije obeležio je nastup plesne grupe Sine Qua Non Art u izlozima Francuskog instituta u Srbiji. Koreograf Žonatan Pranlas-Deskur (Jonathan Pranlas-Descours) je o gostovanju ove grupe u Beogradu rekao:

„Ovde smo u okviru programa Teatroskop koji organizuje Francuski institut u Srbiji. Već tri nedelje radimo sa studentima, a 29. juna nastupićemo u Bitef Teatru u okviru BELEF-a. Pošto smo već ovde, Katrin Fodri, ataše za kulturu instituta, došla je na ideju da deo svog rada prikažemo i podelimo sa prijateljima Francuskog instituta i svim Beograđanima.  Prikazali smo deo koreografije na kojoj radimo, ali smo je preoblikovali tako da bude u skladu sa ovim događajem. Veoma smo srećni što vidimo da Francuski institut može još napredovati i širiti vidike uz ovakve sjajne inicijative. To je odlična vest.”

Foto: Anđela Petrovski

The post Francuski institut u Srbiji obeležio 70. rođendan u Knezu appeared first on Kulturni kišobran.

Debata se održava na Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama, a u razgovoru će učestvovati francuske i srpske aktivistkinje koje se bave različitim aspektima odnosa digitalnog sveta i feminizma.

Pozicija žena i represije koje doživljavaju u realnom prostoru, prenose se i u online sferu. Zato je potrebno kreirati nove digitalne feminističke prakse, kako u edukativne svrhe, tako i radi stvaranja bezbednog prostora za žene i druge marginalizovane grupe. To je put koji vodi ka umanjivanju stereotipa i povećanju učešća žena u medijskom i digitalnom sadržaju.

Učesnice će voditi razgovor o feminističim praksama u online prostoru kao mogućim strategijama borbe za unapređenje položaja žena, o digitalnoj sigurnosti, kao i o informaciono-tehnološkom obrazovanju mladih žena.

Razgovor će voditi dr Jelena Višnjić, jedna je od osnivačica i direktorka BeFema.

Učestvuju: Josiane Jouët (Žozian Žue), sociološkinja, koja svoj rad fokusira na upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija Margaux Collet (Margo Kole), aktivistkinja, autorka i nezavisna konsultantkinja za rodnu ravnopravnost, Tanja Ignjatović, psihologinja, konsultantkinja u radu sa ženama žrtvama muškog nasilja, koordinatorka programa edukacija, istraživanja, analiza javnih politika i javnog zagovaranja i Lana Nikolić, master filološkinja, novinarka i aktivistkinja koja se bavi i istraživanjem potencijala digitalnog i različitim oblicima aktivizma.

U okviru ciklusa Rodna ravnopravnost u digitalno doba Francuski institut u Srbiji organizovaće više debata tokom 2021. godine.

Događaju se možete priključiti preko Zoom platforme, a link ćete dobiti prijavom preko online registracije OVDE.

Opširnija biografija učesnica:

Josiane Jouët (Žozian Žue) je sociološkinja koja svoj rad fokusira na upotrebi informacionih i komunikacionih tehnologija. Bila je redovna profesorka na Univerzitetu Paris 2 Pantheon-Assas od 1998. do 2016. godine, pre toga predavala je na Science Po i Univerzitetu u Najrobiju (Kenija). Koautorka je sa Bibijom Pavard i Katarinom Niemeier „Making Vaves: Feminist mobilisation online“ (2017, La Decouverte) i autorka je članka „Digitalni feminizam: propitivanje obnove aktivizma“ iz 2018. godine (Journal of Research in gender studies 8 (1) ).

Jelena Višnjić, dr, studije roda (Univerzitet u Novom Sadu). Jedna je od osnivačica i direktorka BeFem, feminističkog kulturnog centra. Kordinatorka je programa “Feministička medijska kultura: proizvodnja roda” i predavačica u Centru za ženske studije u Beogradu i aktivistkinja feminističkog pokreta.

Margaux Collet (Margo Kole), nezavisna konsultantkinja i trenerica za rodnu ravnopravnost, na čelu studija i komunikacija u Visokom savetu za ravnopravnost od 2015. do 2018. Aktivistkinja u udruženju Dare feminism! (direktorka od 2013. i potpredsednica od 2014. do 2016.) i članica ADSF (Agir pour la sante des femmes) od 2018, koautorka je knjige „Da li je Bijonse feministkinja? i druga pitanja za razumevanje feminizma “(2018.) i „Feminizam za  početnik/ce “(septembar 2019.).

– Tanja Ignjatović, psihologinja, doktorirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na teme nasilja prema ženama u intimnom partnerskom odnosu zloupotrebom dece. Od 2001. godine angažovana u Autonomnom ženskom centru u Beogradu. Pored individualnog konsultatnstkog rada sa ženama sa iskustvom muškog nasilja, koordinira programe edukacija, istraživanja, analiza javnih politika i javnog zagovaranja. Učestvovala ili koordinirala radne grupe za izradu ključnih državnih dokumenata javnih politika u oblasti prevencije i zaštite žena i dece od nasilja i diskriminacije. Glavne oblasti ekspertize su institucionalni / koordinirani odgovor na nasilja prema ženama i nasilje u porodici, zloupotreba dece protiv žena-majki sa isksutvom nasilju, politike rodne ravnopravnosti u obrazovnim programima i odgovor obrazovnog sistema na rodno zasnovano nasilje.

Lana Nikolić je master filološkinja, novinarka i aktivistkinja posebno posvećena mladima uopšte, kao i mladima iz osetljivih grupa i pitanju inkluzije. Stipendistkinja je Instituta za digitalne komunikacije kroz stipendiju “Boris Trivan”, i voditeljka Radio Beograda 202. Dobitnica je nagrade Exit fondacije “YouthHeroes”. Piše tekstove za Oblakoder, a bavi se i istraživanjem potencijala digitalnog i različitim oblicima aktivizma. Bila je mentorka u dva programa mentorstva, a kao mentorina učesnica programa “Kreativno mentorstvo”. Veruje da nesebično prenošenje znanja, zagrljaji i razgovori mogu da promene svet.

Za sva pitanja i informacije kontaktirajte:

jovana.netkovic@befem.org

sonja.filipovic@institutfrancais.rs; 063 349 368

Foto: Promo

The post Online debata „Internet je za sve?! Nasilje, mizoginija, seksizam i mogući otpori“ appeared first on Kulturni kišobran.

Najpre će u 14 i 30 časova, u galeriji Francuskog instituta u Beogradu (Knez Mihailova 31) biti otvorena putujuća izložba „Karavan za klimu„.

Neposredno posle toga, ispred Kulturnog centra Beograda, na Trgu Republike, biće predstavljen projekat Wild immersion (U divljini).

Projekat „Karavan za klimu 3.0 – Mali korak za čoveka, veliki za prirodu“ povezuje borbu protiv klimatskih promena  i zaštitu biodiverziteta i ima za cilj podizanje svesti građana, posebno mladih, o značaju upoznavanja i identifikovanja zaštićenih vrsta na teritoriji Srbije.

Ovogodišnje izdanje obuhvata putujuću pedagošku izložbu koja predstavlja javnosti različite globalne posledice klimatskih promena, a upotpunjena je interaktivnim eksponatima. Nakon Niša, Petnice i Svilajnca, izložba će stići u Francuski institut u Beogradu, gde će biti otvorena za posetioce od 12. do 27. novembra 2020.

Bertran Mije, ataše za saradnju Francuskog instituta, istakao je da ove godine obeležavamo 5. rođendan Pariskog sporazuma, koji povezuje stotine zemalja u borbi protiv klimatskih promena, preko potrebnoj za opstanak  milion ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. 

Kao doprinos toj borbi „Karavan“ će ove godine imati i svoju digitalnu verziju, pored eksponata u Francuskom institutu u Beogradu.

„Osnovni cilj nam je da informišemo i obrazujemo mlade u vezi sa klimatskim promenama i da ih kroz ovu izložbu pozovemo da se zalažu za očuvanje životne sredine. Do sada se preko 20.000 dece širom Srbije upoznalo sa Karavanom za klimu.“

Wild immersion

Uporedo, svoju turneju po  15 gradova u Srbiji započinje i Wild immersion, putujući kombi koji će se 12. novembra parkirati ispred Kulturnog centra Beograda, gde će ostati do 16. novembra.

Od 17. do 21. novembra ovaj virtuelni rezervat prirode preseliće se u Francuski institut, a potom nastaviti put u druge gradove Srbije. Predviđene su interaktivne radionice, a posebno je zanimljivo što će uz pomoć VR naočara posetioci moći da se „teleportuju“ u magični, ugroženi svet divljine, koji će ih potaći na razmišljanje o neophodnosti očuvanja biodiverziteta Srbije.

Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta, naglasila je da ovogodišnje izdanje Digitalnog novembra želi da istakne nova partnerstva u digitalnoj sferi.

„Digitalizacija je moćno sredstvo na polju zalaganja za  rodnu jednakost i očuvanje kulturnog nasleđa. Pored toga, Digitalni novembar će omogućiti svima da otkriju umetnike i njihova dela, da stiču nova saznanja, da se priključe radionicama, video igrama, da okuse imerzivnu realnost, oktriju francuske talente i srpska dostignuća u ovoj oblasti“, rekla je Fodri.

Digitalni novembar je festival digitalnih kultura koji se odvija u 75 zemalja širom sveta, a ističe rad francuskih talenata koji stvaraju u digitalnoj sferi i promoviše međunarodnu saradnju sa stručnjacima iz celog sveta.

„Ovo je izuzetan festival, koji omogućuje da se prinudno stanje, koje nam je nametnula pandemija, transformiše u posebnu umetnost iznalaženja novih načina stvaralaštva i obrazovanja. Rana koju nam je naneo Covid nas je neminovno podstakla na razmišljanja o značaju investiranja u digitalnu revoluciju. Digitalni novembar je upravo prilika da razmenjujemo ideje o novim modelima prenošenja znanja i otkrivanju novih umetničkih formi“, istakao je Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji.

Foto: Promo

The post Karavan za klimu 3.0 otvara manifestaciju Digitalni novembar appeared first on Kulturni kišobran.

Povodom otvaranja izložbe, u galeriji Francuskog instituta u Beogradu biće priređen razgovor sa umetnicom (putem video linka).

Razgovor će voditi gdin David Pujado, direktor Beogradskog meseca fotografije i Monika Husar, PR u oblasti kulture i umetnosti.

Publika će razgovoru moći da prisustvuje uživo ali i online, putem linkova koji će biti objavljeni na društvenim mrežama Beogradskog meseca fotografije i Francuskog instituta.

Prisustvo na otvaranju izložbe biće moguće jedino uz nošenje maske i poštovanje mera radi sprečavanja širenja COVID-19.

Vođenja kroz izložbu na francuskom i engleskom jeziku biće organizovana tokom septembra i oktobra. Izložba će nakon predstavljanja u Beogradu putovati i u druge srpske gradove u Srbiji i regionu.

Izložba će biti otvorena do 12. oktobra.

O autorki

Niloufar Banisadr je rođena 1973. godine u Teheranu gde je odrasla i školovala se u oblasti fotografije. Godine 2003. se seli u Francusku, prvo u Strazbur potom u Pariz, gde usavršava svoje znanje.

Svoja dela izlaže u Dubaiju i Istanbulu, potom u Arlu i Parizu zahvaljujući čemu postaje prepoznatljiva u oblasti fotografije i savremene umetnosti.

Godine 2013. Nilufar Banisadr postaje francuska državljanka i učestvuje u stvaranju galerije 55 Bellechasse, koja je otvorena retrospektivom njenih radova.

Delo Nilufar Banisadr, koje se razvija i raste već 22 godine sastoji se od ponekad apstraktnih serija, najčešće figurativnih, koje spaja crvena nit bavljenja pitanjima prava žena.

Njen umetnički postupak često je percipiran kao angažovan i ponekad kontroverzan, dok ga Nilufar Banisadr predstavlja kao introspekciju i bavljenje svojim iskustvima kao žene, pretočenim u fotografiju.

Mešajući autoportrete i onirične figure, ona se bavi svojim razmišljanjima o takozvanom „sukobu kultura“ u Iranu. Nilufar Banisadr je svetski priznata umetnica čiji su radovi prepoznati i cenjeni kako od kritičara umetnosti tako i od publike.

The post „Tamo i ovde… Pariz-Teheran“, izložba fotografija Niloufar Banisadr appeared first on Kulturni kišobran.

Predavanje će biti organizovano 8. i 9. juna s početkom u 15h putem aplikacije dostupne na sajtu Francuskog Instituta u Srbiji i Instituta za umetničku igru uz obaveznu registraciju koja je otvorena od 25. maja.

Predavanje će biti  podeljeno u dve sesije odnosno dva dana. Tokom prvog dana tema će biti uvod u istorijsko istraživanje i uvod u Laban sistem, dok će drugog dana biti predstavljena kinetografija (notacija pokreta i osnovni principi) uz metodske predloške i prezentaciju.

Registracija i prisustvo predavanju je besplatno. Predavanja će se održati na engleskom jeziku, a nakon registracije slušaoci će dobiti priloge sa svim neophodnim informacijama koje će biti deo predavanja. Snimak predavanja će prijavljenim učesnicima biti dostupan i naknadno.

Teatroskop je program koji je pokrenuo Francuski institut, Ministarstvo za kulturu Republike Francuske i Ministarstvo evropskih i spoljnih poslova Republike Francuske, u cilju unapređenja saradnje između Francuske i Jugoistočne Evrope u domenu izvođačkih umetnosti u njihovim najsavremenijim i najsmelijim formama.

Ovaj program je otvoren za razne forme izvođačkih umetnosti: pozorište, ples, cirkus, marionete, ulični nastupi i performansi, a obuhvata trinaest zemalja Jugoistočne Evrope. Upravljanje programom je povereno Francuskom institutu u Srbiji, koji ovu misiju obavlja blisko sarađujući sa drugim Francuskim institutima u regionu.

Foto: Promo

The post PREDAVANJE: Zapisivanje plesa i analiza pokreta: predstavljanje sistema Rudolfa Labana appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo, 11. izdanje spaja muziku reči, snagu romanesknog izraza i moć strip umetnosti.

Na susretima će biti dodeljena Gonkurnova nagrada studenata Srbije. Od četiri romana iz poslednje selekcije za nagradu Gonkur u Francuskoj, studenti iz Beograda, Niša, Kragujevca i Novog Sada, pod pokroviteljstvom Akademije Gonkur, odabraće svog favorita.

Dodeljuje se i nagrada „Branko Jelić 2.0“ za najbolje prevode sa francuskog na srpski u tri kategorije: ideje, fikcija i otkrića. Nagradu dodeljuju Francuski institut i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Ulaz za posetioce je slobodan, a prevod obezbeđen, osim ako je posebno naznačeno.

Molijerove dane organizuje Francuski institut u Srbiji.

Program:

Petak 10. maj – 20h
Beograd – Kombank dvorana, Dečanska 14

Neobuzdana ljubav – koncert Arthur H (ulaz se naplaćuje)

Subota 11. maj – 18h
Beograd – Francuski institut, Knez Mihailova 31

Susret sa Marjam Madjidi
Sagovornici: Ivana Hadži-Popović i Mladen Vesković

Nedelja 12. maj – 18h
Novi Sad – Bulevar books, Bulevar Mihajla Pupina 6

Susret sa Marjam Madjidi
Moderator: Ivana Hadži-Popović

Utorak 14. maj – 19h
Loznica – Biblioteka Vukovog zavičaja, Svetog Save 5

Susret sa Veronik Olmi
Sagovornici: Ivana Dimić i Zoran Hamović

Sreda 15. maj – 18h
Beograd – Francuski institut, Knez Mihailova 31

Susret sa Veronik Olmi
Sagovornici: Ivana Dimić, Zoran Hamović, Milica Vinaver-Ković

Četvrtak 16. maj 
Beograd – Francuski institut, Knez Mihailova 31

17h
Proglašenje i dodela nagrade Branko Jelić

18h
Da li je strip književni žanr ?
Učestvuju: Od Maso, Selina Salvador, Goran Kostrović, Pavle Zelić

Piše: Miljana Miletić

Foto: Francuski institut

The post Molijerovi dani od 10. do 16. maja appeared first on Kulturni kišobran.

„Film je život“, rekao je ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni najavljujući novi Festival francuskog filma u Beogradu, na kom će domaća publika od 28. maja do 1. juna imati prilike da pogleda najaktuelnija dela francuske kinematografije, među njima i ekskluzivna ostvarenja s ovogodišnjeg Kanskog festivala.

„Francuska i Srbija su dve države sa veoma snažnom filmskom tradicijom“, rekao je Mondoloni, i izrazio zadovoljstvo zbog toga što i jedna i druga država podjednako vole film. „Postoji pogodno tle za jačanje saradnje, upravo to pogodno tle nas je i navelo na to da jednu od mogućnosti za saradnju razvijemo, a to je upravo ovaj Festival“, dodao je on.

Novom Festivalu kumuje glumica Tamara Krcunović, koja se pored Fakulteta dramskih umetnosti školovala i u Francuskoj, gde je ostvarila zapažene pozorišne uloge. Krcunović je ujedno i članica odbora Festivala.

Odbor pored nje čine ambasador Frederik Mondoloni, direktor Francuskog instituta u Srbiji Žan-Batist Kizen, ataše za kulturu Francuske abasade An Loren Viguru, glumac Radivoje Raša Bukvić, osnivač agencije Havas Adriatic Aleks Milićević, kao i priznati filmski distributer, Igor Stanković, koji je ujedno i direktor Festivala autorskog filma, a od 2018. godine i direktor Kombank Dvorane.

Govoreći o Festivalu francuskog filma, Stanković je posebno istakao da će pored selekcije od 15 francuskih filmova biti prikazan i poslednji film Anjes Varde, „Varda by Agnes“, francuske rediteljke koja je nedavno preminula. Ovo je ujedno i prvi put da se ovaj film prikazuje u Srbiji, a svoju premijeru imao je na ovogodišnjem Berlinalu.

U filmu „Varda by Agnes“, rediteljka se u formi monologa obraća publici iz rediteljske stolice, slobodno birajući segmente iz svoje karijere. Kroz ovaj dokumentarac Varda deli svoj autobiografski umetnički rad na dve sekcije: „analogni 20. vek“ kada je stvarala kao konvencionalni reditelj i na tzv. „digitalni 21. vek“, gde je unapredila svoje umeće kao vizuelni umetnik.

Varda je, inače, bila začetnica jednog od najuticajnijih pokreta kinematografije prošlog veka koji je poznat pod imenom Novi talas. Sa rediteljkom se domaća publika upoznala još 1971. godine, kada je bila gošća FEST-a. Njen kratki dokumentarac „Crni panteri“ i film „Lavovska ljubav“ bili su prikazani u okviru programa „Konfrontacije“ koji je osmislio reditelj i scenarista Dušan Makavejev. Filmovi će biti prikazani i na Festivalu francuskog filma.

Festival francuskog filma organizuju ambasada Republike Francuske, Francuski institut i MegaCom Film, a projekcije će biti prikazane u Kombank Dvorani.

Piše: Miljana Miletić

Foto: Miljana Miletić

The post Festival francuskog filma: ekskluzivna ostvarenja iz Kana i filmovi Anjes Varde appeared first on Kulturni kišobran.