„Priroda, gradovi, sav pojavni materijalni svet čuvari su unutrašnjih vrednosti i entiteta kroz koje se čovek identifikuje i sa kojima se prepoznaje, istovremeno ostvaruje sebe i sopstveni umetnički rad. Predeli naše percepcije susreću se sa našim unutrašnjim bićem i na toj granici nastaje umetničko delo.” (Ivana Martić)

Suština i vrednost prirode kao simbola celovitosti kojem je umetnička potreba za savršenim najbliža, zatim zapisi i sećanja na viđene gradove poput Firence, Beča, Beograda, planinskih venaca Dolomita, fruškogorskih obronaka, istočne Srbije… preneti su na platno apstraktnim stilskim rukopisom koji je kontinuirano građen kroz istraživanje odnosa oblika, boje i svetla… Postavku, pored slika na platnu, čini skupina od 25 oslikanih pločica-objekata od drveta.

Svođenje vizuelnih iskustava na suštinsko, lišeno banalnog, težnja za harmonijom u delu, kao i u životu, podudaraju se iskustveno sa onim sa čime se već dugi niz godina suočavamo, a ta je poreba čitljivija više nego ikada ranije – za svetom uređenih odnosa, sigurnošću i bliskosti sa prirodom, identifikacijom sa lepotom i ispitivanjem sopstvenih kreativnih potencijala i vrednosnih sistema.

„Dragocenost rada Ivane Martić je i odabranim prirodnim materijalima, u velikom senzibilitetu prema taktilnosti i minimalnim razlikama koje ona uočava u svakom agensu s kojim se služi. Svaki isečak, svaki fragment je deo celine i ona u toj celini vidi multiplikovane činioce kojima posvećuje dužnu pažnju. Sve to doprinosi da njeni radovi odišu toplinom i duhovnošću i onim klasičnim estetskim kategorijama koje umetnici tako smelo (ali i s razlogom, nažalost) zaobilaze u naše vreme, a to vreme vapi za više osećajnosti, sređenosti i… lepote.“, navodi u tekstu kataloga istoričar umetnosti i likovni kritičar Irina Subotić.

Foto: Dragana Udovičić

The post Izložba „Gradovi pamte” Ivane Martić u Novom Sadu appeared first on Kulturni kišobran.