Ostaće upamćen po pesmama „Pijani brod“, „Pariske orgije“, „Samoglasnici“, „Spavač u gomili“, „Ofelija“.

Glavni motiv njegove pesme „Ofelija“, upravo je lik Ofelije iz Šekspirove tragedije Hamlet, u kom je ona jedan od retkih ženskih i pozitivnih likova.

Na mirnom crnom valu gde zvezde sanjaju
Bela Ofelija poput velikog krina
Leluja velovima koji uranjaju…
Odjek hajke stiže iz šuma, iz daljina.

Već vekovima Tužna Ofelija tako
Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.
Već vekovima krotka ludost njena lako
Romori svoju romansu u lahor, u veče.

Vetar velove vije, grudi joj celiva,
voda ljuljuška velove, spletene, bele;
Na ramenu joj drhte, plaču rese iva,
Nad čelom koje sanja trske se nadnele.

Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;
Katkada u jovi zaspaloj budi gnezda
Iz kojih mali drhtaj prhne u trenu:
− Tajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.

Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova!
Da, Ti umre, dete, odnele su te vode.
− Vetrovi što se ruše s norveških bregova
Šaptali su ti reči opore slobode;

To dah jedan što ti guste svijao kose
Čudne nosaše zvuke tvom dahu što sanja;
Slušao ti je srce pev prirode, što se
Javi uzdahom noći i tužaljkom granja.

To ti glas lugih mora, grcaj nedogledan
Slomi detinju grud, a preblaga je bila;
To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan,
Jadni ludak, nemo sede do tvog krila.

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!
Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;
Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja
− Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.

A pesnik kaže da preko zvezdane pruge
Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge;
Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.

Priredila: Ksenija Stojiljković

Olga Raphael-Linden kao Ofelija, 1915/ Foto: Wikimedia Commons

The post Ofelija – Artur Rembo appeared first on Kulturni kišobran.