Hanа Štipl je studirala filozofiju, istoriju umetnosti i slikarstvo na bečkom Univerzitetu primenjenih umetnosti. Doktorirala je u oblasti teorije pejzaža 2011. godine. Njena teoretičarska preokupacija kulturno-istorijskim i ekološkim aspektima biljaka, vrtova i predela suštinski utiče na njen umetnički rad. Poznata je po svojim impresivnim pejzažima koji razigrano balansiraju na interfejsu ukrasa i slike, a u svom radu povezuje istraživanja iz polja mitologije, feminizma i ekologije sa individualizmom, emocijama i lepotom.

Video instalacija „Sve moguće“ nastala je zahvaljujući tome što je autorka od 2005. prikupljala oglase za posao, sa fokusom na oglase Srpkinja i Austrijanki, razotkrivajući strukturno nasilje masovnog oglašavanja i nuđenje samoeksploatacije. Kako objašnjava, izjave iz ovih oglasa koje deluju činjenično, zapravo ciljaju na predrasude i klišee. Prisvajajući tačne formulacije, Hana Štipl je za potrebe rada ujednačavala formu i štampala izjave iz ovih oglasa na indeks-karticama.

Šta vas je privuklo u konkursu „Na drugi pogled” i koliko ste se ovim temama ranije bavili u svom radu?

U početku je bilo interesantno da uđem u trag predrasudama. Post-jugoslovenski ratovi devedesetih doveli su do potpuno nekritičke osude svake osobe iz Srbije kao ratnog zločinca. To se odrazilo na ljude koji su već decenijama živeli u Austriji, kao i na one koji su izbegli u Austriju zbog rata. Nacionalnost je postala izazov na dnevnom nivou. Da li se to promenilo? Ovaj konkurs je bio dobrodošla prilika da se osvrnem na svoj stari rad iz nove perspektive.

Kako je sam rad prvobitno nastao?

Ženski pogled na sebe, naročito s ciljem prodaje, oduvek me je interesovao. U početku je fokus bio ciljano na prijavama za posao austrijskih i srpskih žena. Zavisno od karakterističnih socijalnih uslova, žene se trude da se uklope u sistem i probaju da se osećaju komotno koristeći svoje biografije. Na koji način žene nude svoj rad, što često znači da nude i same sebe, šta ove žene imaju da ponude? Koja očekivanja se vezuju za Srpkinje? Koja očekivanja se vezuju za Austrijanke? Predrasude i klišei se menjaju neosetno. „Austrijanac” ili „austrijski državljanin”? Suptilne razlike dolaze do izražaja.

Koje su to predrasude koje vi vidite kao tipične za srpsko-austrijske odnose?

Lično sam potpuno ravnodušna prema poreklu ili državljanstvu drugih ljudi. Ideja nacionalne države i bilo kakvog nacionalnog karaktera, ili nacionalnog ponosa, nesrećni je politički izum kasnog 18. veka, a dolazi do izražaja kad god treba ljude nahuškati jedne protiv drugih. Ali predrasude se ne mogu ignorisati. Jednom prilikom je neko rekao srpskom umetniku s kojim sam radila: „Ali vi izgledate skroz normalno”. Nikad se nisam osećala tako posramljeno. Kakvo očekivanje je postojalo? Čime je oblikovano? Kako ga promeniti?

Da li su vam zapali za oko radovi nekih drugih umetnika sa platforme Na drugi pogled?

Svaki od radova je značajan i ostavlja utisak. Bilo bi lepo videte izložbu i van virtuelnog prostora. Igor Ripak ima rad koji me je najviše pogodio iz više razloga. Slika deteta koje pozira sa pištoljem, pitanje njegovih kolega sa akademije, istorija individualnih objekata. Komfor pidžame i papuča, domaćinska sigurnost zavesa i radijatora, uz ratove 20. veka. Nije čest slučaj da privatna fotografija sumira toliko aspekata koji su na suštinski način oblikovali živote toliko velikog broja ljudi.

Hanin rad možete pogledati ovde.

Intervju objavljen u saradnji sa onlajn platformom „Na drugi pogled“.

Foto: Promo

The post Hana Štipl: Ratovi devedesetih doveli su do potpuno nekritičke osude svake osobe iz Srbije appeared first on Kulturni kišobran.

„Štimung” je priča o Branki, narodnoj pevačici, i Vladici, umetnici i vlasnici bara u kom Branka nastupa.

Branka je poznata zvezda eklektičnih mesta „na ivici” u kojima peva pred najširom publikom: od radničke klase do akademika, nacionalista do levice, od homofoba do LGBT i kvir populacije. Vladica je mlada, napredna žena odrasla u Švedskoj koja probija tabue lokalnih zajednica i često je na meti predrasuda.

Ove dve naizgled potpuno različite žene zajedno nastupaju na sceni, ostavljajući utisak snažnog sestrinstva koje osnažuje ne samo žene već i sve ostale.

„Atipičan, ali sasvim autentičan spoj Branke i Vladice, međusobno razumevanje i podrška koju razmenjuju na sceni ali i van nje, inspiriše i oslobađa otvarajući jedan sasvim nov prostor slobode unutar koga je, sa jasnom porukom, nastao naš rad”, kažu autorke o svom delu.

Video instalaciju „Štimung” moguće je pogledati na onlajn platformi Na drugi pogled.

Austrijska umetnica Hana Štipl o svojoj video instalaciji „Sve moguće” kaže:

„Već godinama, od 2005, prikupljam oglase za posao. Prisvajajući tačne formulacije ujednačavam formu i štampam ih na indeks-karticama. U suženom obimu, u ovom projektu fokusiram se na oglase Srpkinja i Austrijanki. Oglasi koji se pojavljuju u dnevnim novinama i na internetu govore o normalnosti, o navodno bezbednom nivou gde vlada dogovor. Pogled izbliza nam otkriva strukturalno nasilje masovnog oglašavanja: u pitanju je nuđenje samoeksploatacije. Izjave koje deluju činjenično zapravo ciljaju na predrasude i klišee. Postoji životna priča iza svakog od ovih oglasa, sa svim nesigurnostima i identitetskim promenama”. Njen rad moguće je pogledati na platformi Na drugi pogled.

Dela ovih umetnica prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija.

Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

O umetnicama

Marina Marković (1983) završila je osnovne i master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu u Beogradu gde trenutno pohađa doktorat iz oblasti Novih medija. Telo i otelotvorenje su centralni motivi Marinine umetničke prakse, koja se proteže od suočavanja sa ličnim iskustvima do razmatranja složenih socijalnih pitanja postavljenih u odnosu na žensko telo.

Ivana Ivković (1979) stekla je međunarodno priznanje uglavnom problematizujući neslavne klasične uloge između žena i muškaraca u svojim crtežima, performansima i site-specific radovima. Pojam identiteta i rodnog iskustva igra ključnu ulogu u njenom radu.

Hana Štipl je savremena austrijska umetnica i teoretičarka pejzaža. Poznata je po svojim impresivnim pejzažima koji razigrano balansiraju na interfejsu ukrasa i slike. U svom radu povezuje istraživanja iz polja mitologije, feminizma i ekologije sa individualizmom, emocijama i lepotom. Zajedno, ove strukture prizivaju dvosmislene predele prirode koji je zanimaju, a koji su istovremeno poznati i strani. Rođena u Beču, Hanna Stippl je studirala filozofiju, istoriju umetnosti i slikarstvo na bečkom Univerzitetu primenjenih umetnosti. Doktorirala je u oblasti teorije pejzaža 2011. godine. Njena teoretičarska preokupacija kulturno-istorijskim i ekološkim aspektima biljaka, vrtova i predela suštinski utiče na njen umetnički rad.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi po 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i iz Austrije pristiglih na konkurs koji je za ovu priliku bio raspisan.

Foto: Promo

The post Na drugi pogled: Video instalacija „Štimung” i „Sve moguće” appeared first on Kulturni kišobran.