Koliko često pomislimo na nauku kada smo u sred eksplozije koju u nama može izazvati zaljubljenost?

Da, ljubav je magična, vansvetska, zabavna, uzbudljiva, ali može biti i paralizirajuća i poražavajuća. Za svakog ko je iskusio ovu tamniju stranu ljubavi bi moglo biti korisno da pročita ovu knjigu jer će dobiti širu sliku o hemijskim procesima koji se dešavaju u mozgu kada „poludimo za nekim“.

U čemu smo isti sa ostalim sisarima

Fišer u knjizi odlično ilustruje to koliko nismo jedinstveni i posebni kad su u pitanju ovi primarni instinkti koji održavaju ljudsku vrstu živom toliko dugo i to ne samo unutar svoje vrste, već i uporedo sa životinjskom.

Ni rituali parenja kod pojedinih sisara nisu tako različiti od ljudskih, primećuje autorka. Primera je mnogo – od svega što pripadnici određenog pola rade da bi privukli partnera, do broja godina koji životinjski i ljudski par ostaje u zajednici kako bi uspešno podigao novorođenčad.

Naučno i objektivno posmatranje ljubavi u ovoj knjizi ne ogleda se samo u istraživanjima koja su rađena, već i u samom načinu na koji Helen Fišer piše – donekle lišeno jakih emocija koje prate sve nedaće ljubavi i bez osuđivanja svih ponašanja koja bi u tradicionalnom razmišljanju bila za osudu.

U posmatranju ljudi kao celokupne vrste i utvrđivanju njihovih šablona ponašanja pri svemu što ljubav i reprodukcija nose, nema mnogo mesta za sažaljenje individualca.

Kada bolje razumeš nešto, shvataš šta ti se dešava i iako ne znaš kako ćeš to „pregurati“ – sama činjenica da imaš saznanje o tome može da pomogne. Ako ste se ikada pitali šta se dešava u vašem mozgu kada se zaljubite, odgovor možete naći upravo u ovoj knjizi. Hemijski procesi koji se odvijaju u mozgu u tim momentima su objašnjeni do tančina, a što je možda i bitnije, objašnjeni su i oni koji se dešavaju pri razdvajanju od voljene osobe.

Zašto ljudi toliko pate kada ih voljena osoba odbije?

Količina patnje zavisi i od nečijeg genetskog koda – pojašnjava autorka, ali uvek je u pitanju hemijska reakcija. Separaciona anksioznost je više od izraza – to je moždana hemija. Kada to znaš, možda ne možeš da izbegneš tu hemijsku reakciju, ali u poziciji si da se bolje pripremiš i nabaviš resurse koji su ti potrebni da lakše prođeš kroz taj period.

Nauka se bavila i fenomenom privlačnosti, pa je za sve nedoumice moguće naći i odgovore zašto nekog  nešto privlači kod suprotnog, ili istog pola, kao i šta to sve muškarci i žene mogu da urade da bi pojačali svoje šanse za nalaženjem što boljeg partnera.

Pri prepoznavanju teskobe raskida i odbijanja od voljene osobe kao i depresije koja zbog pojačanog prisustva ili odsustva određenih hormona može uslediti, autor skida stigmu i podstiče uzimanje lekova za koji bi te iste hormone stabilizovali, kao i traženje stručne pomoći psihoterapeuta i piše o svim benefitima kao i nus pojavama ovih odluka.

Ono što ovoj knjizi daje topao ton jesu i citati poznatih i anonimnih pesnika i pisaca iz različitih kultura, iz različitih delova sveta. Tim umetničkim delom u svakom poglavlju autor približava nauku zaljubljenosti čitaocu.

„Jer je ljubav jaka kao smrt,

i ljubavna sumnja tvrda kao grob;

Žar njen je kao žar ognjen, plamen Božji“

Pesma nad pesmama (oko 900-300. pne.)

Foto: Promo

The post Helen Fišer: Zašto volimo? appeared first on Kulturni kišobran.

Pre nego što je postala profesor istraživač na Univerzitetu Rutgers, Helen Fišer je bila naučni saradnik u Američkom muzeju prirodne istorije u Njujorku.

Dr Fišer je sprovela opsežno istraživanje o evoluciji, izražavanju i hemiji ljubavi, a trenutno proučava biološke osnove ličnosti. Napisala je šest međunarodno najprodavanijih knjiga i mnogo članaka o nauci o mozgu i ljudskom socijalnom ponašanju.

Knjiga „Zašto volimo? : priroda i hemija romantične ljubavi“ predstavlja provokativnu, prosvetljujuću, sveobuhvatnu i uverljivu studiju o ljubavi koja nudi radikalno nove odgovore na pitanja: Šta je ljubav, koga volimo i kako održati ljubav u životu.

Radeći sa timom naučnika na skeniranju mozga ljudi koji su se upravo ludo zaljubili, Fišer je dokazala ono što su psiholozi donedavno samo sumnjali:

Kada se zaljubite, određena područja mozga zasvetle pojačanim protokom krvi. Ova velika knjiga koristi te podatke da bi tvrdila da je romantična strast ugrađena u naš mozak milionima godina evolucije. To nije emocija, to je nagon snažan poput gladi.

Prvi put objavljena 1992. godine, „fascinantna“ (Njujork tajms) „Anatomija ljubavi“ : prirodna istorija parenja, braka i zašto lutamo“ brzo je postala klasik.  Ova knjiga predstavlja novu, naučno zasnovanu i optimističnu perspektivu odnosa u našem digitalnom dobu – ono što Helen Fišer naziva laganom ljubavlju.  U njoj ćete naći sve:

• prirodne igre udvaranja
• ko, kada, gde i zašto čini preljubu
• ljubavne zavisnosti
• četiri široka hemijski zasnovana stila ličnosti i šta svaki od njih traži u romansi
• najnoviji podaci o svetskim (biološki utemeljenim) obrascima razvoda
• kako i zašto muškarci i žene misle drugačije
• prava priča o ženama, muškarcima i moći
• uspon i pad seksualnog dvostrukog standarda

• šta nam nauka o mozgu govori o tome kako napraviti i održati srećno partnerstvo

Da li je romantična ljubav kreacija trubadura i pesnika ili ima duboke evolucione korene? Da li se istinska ljubav izdaje u skeneru mozga? Očima naučnika, ali glasom pesnikinje, Helen Fišer razotkriva mnoge svetove i vekove erotske ljubavi. Za novinare širom sveta, Helen Fišer i njene knjige su glavni autoritet za ljubav i bol u srcu još od izlaska prvog izdanja knjige „Anatomija ljubavi“. Niko drugi ne poznaje tako dobro ljudsko srce niti ga objašnjava sa takvom duhovitošću i stilom.

Foto: Promo

The post „Zašto volimo?“ i „Anatomija ljubavi“ na srpskom appeared first on Kulturni kišobran.