Zamišljena kao književna platforma, edicija okuplja dela na sedam evropskih jezika — sa posebnim fokusom na manje zastupljene književnosti i žensko stvaralaštvo. Izabrani naslovi otvaraju pitanja ekologije, identiteta, migracija i društvenih nejednakosti.

„Cilj nam je da ova platforma posluži za promociju kvalitetnih dela savremene evropske književnosti i njihovih autora, ali i da istovremeno podstakne otvoren dijalog o ključnim društvenim pitanjima današnjice“, navodi se između ostalog.

Među izabranim naslovima izdvajaju se romani koji se bave odnosom čoveka i prirode, poput Krađe An-Helen Lestadijus i Zzzlatke Marit Kaldhol, kao i Habitat Katrione Šajn, koji ekološku krizu prikazuje kroz snažnu metaforu urušavanja sveta.

Edicija takođe otvara pitanja ženskog identiteta i društvenih normi kroz dela poput Ostajnice Rene Karabaš i zbirke priča Ptica od sapunice Marije Elizabet Bragadotir, dok romani Zaborav Tanje Maljarčuk i Bes Sebastija Alzamore istražuju anksioznost savremenog društva i političke tenzije.

Na projektu učestvuju istaknuti prevodioci i saradnici iz Srbije, čime se dodatno osnažuje kvalitet i kontekst domaćeg izdanja.

Edicija Evropsko književno platno: portreti našeg doba donosi ne samo vrhunsko čitalačko iskustvo, već i poziv na promišljanje sveta u kome živimo.

The post Evropsko književno platno: portreti našeg doba appeared first on Kulturni kišobran.

„Čudo“ je uzbudljiv i atmosferičan roman smešten u Irskoj XIX veka, u vreme nakon Velike gladi. U njegovom središtu je priča o devojčici Ani O’Donel, koja navodno preživljava bez hrane i engleskoj bolničarki Lib Rajt, poslatoj da istraži da li je reč o božanskom čudu ili o obmani.

Na granici istorijskog trilera i psihološke drame, roman preispituje odnos nauke i vere, traume i nade, tela i duha. Domaći čitaoci će imati prilike da roman čitaju u prevodu Vladimira D. Jankovića.

Rođena u Dablinu 1969, Ema Donahju je dvostruka irska emigrantkinja: osam godina provela je u Kembridžu, u Engleskoj, gde je diplomirala na književnosti osamnaestog veka pre nego što će se preseliti u London u Ontariju, u Kanadi.

Migrira stalno i između književnih žanrova; piše za televiziju, za pozorište, za radio, a piše i istorijske i savremene romane i kratke priče. Njen međunarodni bestseler „Soba“ proglašen je 2010. za Knjigu godine u izboru Njujork tajmsa, a našao se i u najužem izboru za nagrade Men Buker, Komonvelt i Orindž.

Filmska adaptacija ovenčana je priznanjem za najbolji prvi scenario na dodeli priznanja Independent Spirit Awards, a bio je nominovan i za Oskara za najbolje adaptirani scenario. Izdavačka kuća Heliks objavila je roman Eme Donahju „Kapuljača“, u prevodu sa engleskog Ane Ješić.

Uspešna filmska adaptacija romana „Čudo“ snimljena je 2022. godine.

The post Roman „Čudo“ irske autorke Eme Donahju appeared first on Kulturni kišobran.

Ako ženskom pismu pristupimo kao jednom sofisticiranom, intelektualnom projektu kojim žene, autorke, žele da progovore prevashodno o ženskom telu i njegovim iskustvima, traumama, zadovoljstvima, onda tu teorijsku zamisao u potpunosti pronalazimo otelotvorenu u romanu Ljubavnici poliglote, švedske autorke Line Vulf (u prevodu Nikole Perišića, Heliks, 2020).

Vulfova u svom romanu snažno demaskira iskustvo života u patrijarhatu, u svetu u kojem dominiraju muške vrednosti i muški principi. Žensko suštastvo i senzibilitet, tradicionalno marginalizovano i banalizovano, u delu Line Vulf ima ulogu pokretača krucijalnih promena u životima muških junaka, na veoma apsurdne načine. Transponujući uopštene feminističke stavove o borbi za ženska prava i jednakost u svet literature, autorka interesantno u telo svog teksta infiltrira priču o jednom spaljenom muškom rukopisu. Taj genijalni, vanvremenski rukopis junaka-pisca Maksa govori upravo o – ženama. I postoji u samo jednom jedinom primerku. Frustrirana svojim nasilnim seksualnim iskustvom sa književnim kritičarem Kalistom, junakinja Elinor baca ceo rukopis u vatru, list po list, sa uživanjem i uz katarzu.

Celokupan siže romana Ljubavnici poliglote oslanja se na pomenuti rukopis. Vulfova kroz tri različite perspektive, u tri dela romana, govori o sudbinama koje je taj rukopis povezao na najrazličitije načine. Upoznajući čitaoce postepeno sa Elinor, Maksom i Lukrecijom, autorka karikira i problematizuje mnoge karakteristike savremenog društva – upoznavanje preko interneta, strah od samoće, nasilnike i alkoholičare, narcisoidne i umišljene pisce, biznismene prevarante, mazohistički i samoubilački nastrojene žene, ljubavnice, nasleđe i porodične korene, gojaznost i estetiku.    

Još jedan metatekstualni isečak korespondira ovde kao specifičan faktor. To su dela Mišela Uelbeka, posebno Mogućnost ostrva. Maks u jednom poglavlju svog života preispituje svoje divljenje prema Uelbeku i govori: „Šta sam očekivao od svoje budućnosti? Da će nastupiti doba ostrva. Mišel Uelbek je napisao knjigu koja se zove Mogućnost ostrva. Možete misliti šta god želite o njemu, a veći deo stanovništva ima pravo i obavezu da ga mrzi, ali je Mogućnost ostrva jedan od najlepših naslova u istoriji naslova za knjige. Teško je pisati o ljubavi. Za to se moraju imati posebni filteri, i veliki deo truda se sastoji u tome da pronađete te filtere.“ Kalisto je takođe lik iz sveta književnosti koji je opsednut Uelbekom. On poseduje sva njegova dela, na dva jezika, i drži ih sakrivena iza ostalih knjiga na svojoj polici. Kalisto smatra da je Uelbek genije jer „zna da je ljudskost uglavnom čudovišna, ali da negde usred tog sranja postoji nešto“. Njegova ljubavnica Elinor, pak, smatra da je najveći problem sa Uelbekom to što je gnusan, ali „gnusan na zanimljiv način“.    

Napor koji je autorka uložila da stvori jedno zaokruženo i autonomno delo je veliki i plodonosan. Ona je jedan „falokratičan“ svet, svet u znaku muške dominacije gde su svi modeli kulture zapravo učitani u muškom ključu, snažno poljuljala jer je izmenila jezik i ton koji te modele reprezentuje. Ona svojom naracijom pokazuje da ne podražava spoljašnji svet, već stvara literarni ekvivalent tog sveta. Lina Vulf nikako nije samo hroničarka socijalnih okolnosti, njeno delo nije opterećeno efemernim aktualnostima, ono zadire duboko u logocentrično i arhetipsko i pokazuje da je upravo pisanje „ono što ženi omogućava da progovori sa pozicija potisnute podsvesti i da pisanjem žena ulazi u svet koji je dugo bio rezervisan samo za muškarce, kako je to rekla Virdžinija Vulf.

Piše: Vanja Panić

***

Foto: Promo

The post „Ljubavnici poliglote“, drugi roman Line Vulf appeared first on Kulturni kišobran.