Povodom predstojeće premijere, Gordan Matić je rekao sledeće: „Pucnji u Marseju će nakon Herceg Novog biti prikazani na još nekoliko letnjih festivala u regionu, a domaću premijeru će imati na Festivalu u Nišu. Planirano je da film u srpske bioskope stigne od oktobra, na godišnjicu atentata.“

Devetog oktobra 1934. godine u Marseju, u Francuskoj, dogodio se atentat na kralja Aleksandra. Film „Pucnji u Marseju“ prati sudski proces teroristima koji su bili saučesnici atentatora Vlade Georgijeva Černozemskog, glavnog atentatora na Aleksandra od Jugoslavije i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Glavni junaci su tužioci, advokati, sudije, optuženi i svedoci samog događaja, čiji je atentator bio Vlado Černozemski, pripadnik VMRO, koji je sa četiri metka na licu mesta likvidirao kralja Aleksandra. Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju.

Velika očekivanja su bila da će se tokom suđenja doći do otkrića ko je zapravo stajao iza ubistva. Trojica terorista, Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić optuženi su za saučesništvo u atentatu. Ipak, tokom promena koje se dešavaju u Evropi između atentata i početka suđenja unosi  nespokoj i bojazan od mogućnost da će ubice biti oslobođene jer pozadina celog procesa je tajnovita i dirigovana od samog vrha kako francuske tako i nove jugoslovenske vlasti. Ubistvo kralja je jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji, a oko atentata kružile su mnoge priče i legende.

Gordan Matić objašnjava: „Pucnji u Marseju pored igrane rekonstrukcije onoga što se odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, donose kao dramaturški važan element pseudo-dokumantarne delove u kojima aktera događaja iz 1934. godine, koji govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu vremena i saznanja do kojih su naknadno došli. Ova ne svakidašnja struktura filma otvorila je brojne mogućnosti da što detaljnije prikažemo šta se zaista dogodilo tog sudbnosnog dana i kasnije tokom istrage.“

Film „Pucnji u Marseju“ napisao je i režirao Matić, dok je na scenariju radio i Vladimir Andrić. Dušan Ivanović je direktor fotografije, a film je montirao Aleksandar Popović. Autorsku ekipu čine i scenograf Nenad Marković, kostimografkinja Dragica Laušević, kompozitor Marko Matović… U filmu glume: Tihomir Stanić, Vladimir Aleksić, Svetozar Cvetković, Gordan Kičić, Strahinja Blažić, Đorđe Đoković, Nikola Šurbanović, Nikola Milojević, Vladan Živković, David Tasić Daf, Marko Marković i drugi. Film traje 74 minuta. 

Gordan Martić je rođen 1971. u Kragujevcu. Radi kao reditelj na filmu, televiziji i teatru od 1998. godine, dobitnik  je 16 nagrada na međunarodnim festivalima. Projekat „Pucnji u Marseju“ je u junu 2017. godine podržan od strane Filmskog centra Srbije. Matić je direktor Filmskog centra Srbije od jula 2019. godine.

Foto: Promo

The post Film „Pucnji u Marseju“ Gordana Matića premijerno na festivalu u Herceg Novom appeared first on Kulturni kišobran.

Prihvatiće se prijave studenata filmskih akademija, fakulteta vizuelnih umetnosti, filoloških i filozofskih fakulteta iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji bi voleli da se bave pisanjem filmske kritike. Zainteresovane molimo da između 6. i 19. jula 2021. pošalju:

• kratku biografiju
• motivaciono pismo (do 1200 karaktera sa razmacima, objasniti zašto vas zanima filmska kritika i navesti nekoliko novijih filmskih naslova o kojima biste pisali tokom radionice)
• kritiku filma po želji (do 600 riječi)

 Radionicu će voditi profesionalni filmski kritičari i autori, a učesnici će osim mentorskog rada i predavanja, moći da prate kompletan filmski program festivala. Po završenoj radionici, najuspešniji radovi polaznika radionice biće predstavljeni i na ostalim festivalima iz Mreže festivala Jadranske regije.

Prijave na sledećem linku:https://vp.eventival.com/sarajevoff/2021

Ukoliko imate dodatna pitanja, pišite na: filmfestivalhn@gmail.com

Foto: Promo

The post Poziv za studente filmskih akademija: Prijavite se na radionicu u okviru hercegnovskog festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Ono je najmanje moguće diskriminišuće od svih sunaca – senke koje stvara igraju po plećima drugačijim po mnogočemu, ali ujedinjenim zahvaljujući zlatastom sjaju letnjeg popodneva.

A najbolje mesto za proučavanje igre senki po torzoima lokalne omladine i zanesenih turista jeste gradska pivnica. Kultna koliko i neke od najistaknutijih institucija primorskog grada, oduvek je predstavljala stecište alternativne muzike i svih onih koji su cenili ritam.

Pod točkovima bicikla, malog skejta kojim se vozite letnjim danima ili pod bosim tabanima, dok prolazite pored Pivnice osetićete bockanje svetlucavih staklića koji su uspomena na prošlu noć. Ovde se, naime, slavi na stari način. Slavi se telom, pokretom, ali i treskom i lomljavom. Uvek u sazvučju, uvek u ritmu.

Kada se atmosfera zahukta negde oko jedan iza ponoći, obrisi prilika dobijaju drugačiji izraz. Oni su glasni, divlji, odvažni, osvajaju na prvi dodir, oni povezuju miljama udaljene tačke kontinenata u neustrašive jadranske poljupce, koji su ipak nežni poput svežine morske zore. U tom kovitlanju mase i brujanju zvučnika svet ponovo dobija svoje jedinstvo, a barijere se brišu.

Uzavrela atmosfera koja usledi u sitne sate, ipak se ne da ni naslutiti u popodnevnom lenstvovanju. Tada su svi zlatasti, uljuljkani u svojim plutajućim mislima i mehurićima piva kroz koje svet dobija iskrivljeno, ali srećnije oblićje.

Pa ipak, zalasci sunca skrivaju nove avanture. Još malo i vazduh će se ponovo ispuniti dobro poznatim treperenjem. A mesečeva svetlost iščekivaće da obasja u srebrno. 

Piše: Ivana Dinić

Foto: Ivana Dinić

The post Hercegnovska Pivnica, mesto gde se brišu barijere appeared first on Kulturni kišobran.