Nakon premijere, film će biti na redovnom repertoaru u bioskopima širom Srbije, u distribuciji kuće Taramount Film.

„Karmadona“ predstavlja unikatno ostvarenje u regionalnoj kinematografiji, koje na nesvakidašnji način spaja elemente satire, akcije i horora.

U središtu originalne autorske vizije Aleksandra Radivojevića je trudnica Jelena (Jelena Đokić) kojoj se obraća misteriozni naredbodavni glas (Sergej Trifunović), nakon čega biva uvučena u krvavi obračun sa korumpiranom i grotesknom stranom savremenog društva. Film gradi subverzivnu viziju savremenog dekadentnog društva, koja je uspešno pronašla put kako do inostrane, tako i do domaće publike.

Impresivnu glumačku ekipu „Karmadone“ čine Jelena Đokić, Sergej Trifunović, Milutin Mima Karadžić, Milica Stefanović, Miloš Lolić, Miloš Timotijević, Petar Strugar, Branislav Jevtić, Jovo Maksić, Una Lučić i drugi.

Nakon septembarske svetske premijere na Toronto Film Festivalu, Radivojevićev rediteljski debi prikazan je na festivalima širom Evrope, Amerike i Australije.

„Karmadona“ je osvojila i više važnih priznanja – za najbolji film i scenario u Sidneju, nagradu za najbolji scenario na festivalu u Bruklinu, kao i nagradu za najbolji film i kameru na festivalu u Kejptaunu.

Srpska premijera filma „Karmadona“ održana je u okviru jedinstvenog filmskog maratona „Najduža noć filma“ u organizaciji produkcijske kuće Digimedia, u ispunjenoj Plavoj dvorani Sava centra i uz ovacije koje su pratile projekciju od same špice.

Film „Karmadona“ je tokom prethodne dve godine Digimedia snimila u potpunosti samostalnim sredstvima, a producenti su osnivač ove firme Predrag Buca Popović i Miloš Đukelić.

Foto: Digimedia, Andrijana Cvijanović

The post Filmsko remek-delo „Karmadona“ Aleksandra Radivojevića stiže u bioskope appeared first on Kulturni kišobran.

U razgovoru za Kulturni kišobran, Aleksa, koji je svoj prvi roman objavio s nepune 23 godine, otkriva da je najpre hteo da snimi film, ali kako nije uspeo da tu ideju sprovede u delo, odlučio je da napiše knjigu. I – nije se pokajao.

Inspiraciju je dobio nakon odgledanog priloga o napuštenom gradu na televiziji.

„U takozvanom ‘Gradu duhova’, kako su ga nazivali meštani, nije živeo niko. Mene je tada zaintrigirala ta priča, kao i cela njena pozadina. Zanimalo me je kakvi su to duhovi koji nastanjuju ovaj grad, za šta su sve sposobni i da li su imali ikakav kontakt s ljudima koji žive u blizini. Razradio sam te ideje i sproveo ih u delo, obogativši ga sadržajima koji se tiču ‘onostranog’ a potiču s našeg kulturnog podneblja“.

Aleksa je diplomirani psiholog, što mu se, kako sam priznaje, pokazalo izuzetno korisnim tokom pisanja.

„To znanje mi je pomoglo da skrojim likove i prodrem u njihovu psihu“, iskren je on.

Do sadašnje urednice romana Mirjane Bojanić Ćirković došao je sasvim slučajno – preko drugarice sa fakulteta. Usledila je saradnja s recenzentima elektronskog časopisa „Bez limita“, čiji je idejni tvorac upravo Bojanić Ćirković. Rukopis je prošao kroz nekoliko ruku – od Mirjane, preko lektorke časopisa „Bez limita“ Sanje Stevanović, do profesora Gorana Maksimovića, koji je ujedno i glavni urednik romana.

„Pored njih, veliki posao uredili su i ljudi iz izdavačke kuće, kao i Jelena Živanović, koja je svojim prelepim dizajnom korica umnogome vizuelno ulepšala moj roman“, kaže Aleksa.

***

„Od prigušenog šuštanja televizora, jakog nevremena, mračnog potkrovlja i glasa malog deteta formira se dobro poznati scenario u kojem će se razvijati priča o Marku i Jasni, o raciju i halucinaciji, kukavičluku i patološkoj ‘hrabrosti’ (koju ćemo kasnije tumačiti), ali nadasve palimpsestna priča koja u više smerova probija očekivani žanrovski okvir. Nastanivši se u Markov um, čitalac započinje plovidbu koja je do samog kraja romana neizvesna, pre svega zbog ‘splava’ koji to i jeste, i nije; stoga i recepcija priče potvrđuje maksimalno korišćenje (sa minimumom spisateljskog iskustva) potencijala horor i detektivske priče. Ljubitelji ovakve literature svakako bi istakli kauzalitet koji je evidentan i u pogledu motiva, i u domenu detalja ove priče; zaista, u ovom romanu nema nemotivisanog elementa priče i postupka junaka“. (Mirjana Bojanić Ćirković, objavljeno u časopisu „Bez limita“)

„Pred vama je delo koje otvara ponor vaših najdubljih strahova i košmara, toliko strašnih da se niste usudili nikome da ih ispričate“. (Jelena Jocić, urednica elektonskog časopisa „Bez limita“, iz predgovora u romanu)

O autoru

Aleksa Kostadinović je rođen 1997. godine u Leskovcu. Diplomirao je 2020. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu na Departmanu za psihologiju. Živi za književnost, filmsku umetnost, muziku i fotografiju.

Priče „Glas“, „Zaboravljeni umetnik“ , „Muzej voštanih figura“  i pesme „Beg“, „Put do pakla“ i „Hvalospev smrti“ objavio je u elektronskom časopisu „Bez limita“ (ISSN (online): 2683-457x). Kasnije je u elektronskom časopisu Kliše objavio priču pod nazivom „Poverenje“.

Roman „Hotel Ledeni vrh“ njegovo je prvo obimnije prozno ostvarenje.

Foto: Promo

The post Mladi Leskovčanin Aleksa Kostadinović objavio prvi roman „Hotel Ledeni vrh“ appeared first on Kulturni kišobran.

The Order (2003)

Horor film iz 2003. godine poznat i kao Sin gutljivac prikazuje istragu o neobičnoj smrti sveštenika.

Possession (1981)

Possession je drama sa elementima horora.

Pratimo dva lika Marka i Anu, muža i ženu koji imaju sina. Na početku filma, Mark se vraća sa službenog puta kući i shvata da je „izgubio“ svoju suprugu: ona želi razvod i ima ljubavnika. Dok je Mark opsednut Anom, ona postaje opsednuta sobom i svojim potrebama. Kada Ana odluči da napusti Marka, on pada u depresiju, dok se ona mazohistički odnosi prema svom telu, gadi se sama sebe, a ništa manje ne podnosi i druge, i predaje se „đavolu“…

Psycho (1961)

Psiho je poznati psihološki triler Alfreda Hičkoka po scenariju Džozefa Stefana. Scenario je adaptacija istoimenog romana Roberta Bloka o zločinima serijskog ubice Eda Gina.

Marion Krejn radi u agenciji za nekretnine. Tokom pauza za ručak, sastaje se sa ljubavnikom Samom Lumisom, s kojim se ne može venčati jer on većinu novca troši na alimentaciju. Šef agencije joj poverava  40.000 dolara koje treba da odnese u banku, ali ona odluči da ih potroši. Umorna od vožnje, Marion odlucuje da se odmori u motelu Bejts koji vodi Norman Bejts. Nakon večere Marion odlazi u kupatilo, i dok se tušira u kupatilo ulazi Norman, prerušen u svoju majku i ubija Marion. Ovo se dogodilo za vreme poznate „scene u kadi“ gde se tokom ubistva puštala poznata muzika Bernarda Hermana.

The Exorcist (1973)

U ovom filmu se radi o demonskoj opsednutosti mlade devojke i očajničkim pokušajima njene majke da je vrati u normalno stanje kroz egzorcizam.

The Conjuring (2013)

Radnja film je smeštena u 1971. godinu. Bračni par Rodžer i Kerolin se sa svojih pet ćerki sele u kuću izvan grada. Vremenom počinju da se dešavaju čudne stvari koje im remete mir, sve dok ne prerastu u pravu tiraniju od strane neke zle sile koja dovodi u pitanje i njihove živote. Kerolin se obraća popularnim istraživačima paranormalnih aktivnosti Edu i Lorin, koji su slavu stekli svojim predavanjima širom SAD-a i uspešnim razotkrivanjem demona. Oni otkrivaju da zla sila koja muči porodicu Peron potiče još iz 19. veka, i daju sve od sebe da demone isteraju iz kuće.

Goodnight Mommy (2015)

Razgovora ovde nema, ni među blizancima, ni sa majkom. U filmu nema mnogo replika, a tempo je veoma spor i zahteva dobro strpljenje.

Blizanci Elijas i Lukas žive zajedno sa svojom majkom u kući izolovanoj od grada. Dečaci najveći deo dana provode igrajući se pored jezera, u polju kukuruza ili istražujući šumu i obližnje napuštene kuće. Blizanci koji su na početku filma prepušteni sami sebi oduševljeno utrčavaju u kuću nakon što su videli da se njihova majka vratila. Bivša voditeljka se podvrgla invazivnoj plastičnoj hirurgiji. Zbunjeni i pomalo uplašeni dečaci gledaju njima nepoznatu ženu u zavojima. Elijasa i Lukasa ne zbunjuje samo fizički identitet njihove majke, već i njeno ponašanje. Blizanci su ubeđeni da njihova majka nije njihova majka. Sećanje na blagu i brižnu ženu je isparilo jer njihovom kućom hoda agresivna, hladna i distancirana žena koju ne prepoznaju. Situacija postaje još bizarnija nakon što dečaci počinju da sanjaju lucidne snove o ženi bez lica koja hoda šumom i koja jede bubašvabe.

The Babadook (2014)

The Babadook je australijski psihološki horor o samohranoj majci Amiliji i njenom šestogodišnjem sinu Semjuelu.

Tužna i jeziva priča o samohranoj majci i njenom maloletnom sinu koji pokušavaju da nastave sa životom posle smrti oca i supruga. Prazninu u njihom domu ispuniće Babadook, mračni lik iz dečje bajke sa ogromnim šeširom i kezom.

A Quiet Place (2018)

Godina je 2020. Svet je u ruševinama. Sve je pusto, a jedini preživeli žive u tišini. Zvuk je najveća opasnost, jer sa zvukom dolaze oni, a njihov dolazak znači kraj. Evelin i Li Abot, sa svoje troje dece, pokušavaju da prežive u novom svetu. Napravili su svoj mali svet i stroga pravila. Uz sve to, velika tragedija uzdrmaće i njihove međusobne odnose. Da bi izašli na kraj sa izazovima sveta, moraće prvo da prebrode one u svojoj porodici…

A Quiet Place je kompletno delo Džona Krasinskog. Poznati glumac potpisuje režiju, scenario i tumači glavnu ulogu.

Hush (2016)

Kompletan film se dešava u ovećoj kući koja se nalazi na proplanku šume. U ovoj kući u sred nedođije potpuno sama živi mlada spisateljica Medi koja se bori sa kreativnom krizom i kulinarskim pokušajima. Za ovaj film je mnogo važnije to što je Medi gluvonema: ona ipak uspeva da živi potpuno sama, bez igde ikoga na ovom svetu, pogotovo od kada je raskinula sa dečkom Kregom kome se više ni ne javlja na telefon. Jedini kontakt koji održava je sa prijateljicom iz komšiluka koja je obilazi svako veče.

Jedne noći se na njenom tremu pojavljuje maskirani ubica sa namerom da se malo poigrava, a onda je liši spisateljskog života. Ubica ja naoružan, tvrdoglav i sposoban, ne može da uđe u kuću pa vreba otvorene prozore ili vrata.

The Women in Black (2012)

Film snimljen po romanu Suzan Hil o ženi u crnom koja ne donosi ništa dobro svom gradu, osim jada, bede i bolesti.

Artur Kips je londonski advokat koji je u žalosti zbog smrti svoje supruge. Njegov poslodavac mu daje poslednju šansu da zadrži svoj posao i on putuje u udaljeno selo kako bi ispitao dokumentaciju koja je pripadala nedavno preminuloj gospođi. Artur nailazi na negatvine reakcije meštana koji ga sputavaju u istrazi i zahtevaju da se vrati u London, ali on ipak odlazi u napušteni zamak. Ubrzo shvata da je zamak uklet od strane osvetničkog duha žene obučene u crno, koja iz osvete na bizarne načine ubija decu lokalnih meštana. Zaintrigirani Artur rešava da se posveti tome kako bi prekinuo gnev i umirio duh pokojne gospođe.

Foto: Youtube/Printscreen

The post Deset horor filmova (samo za hrabre) appeared first on Kulturni kišobran.