Tema četvrtog stručnog vođenja istoričara mode Stefana Žarića, koje će biti održano ovog vikenda (9. i 10. januar) u 12 sati je – „Inspiracija ili kulturna aproprijacija?“.

Karte za ovaj termin se mogu kupiti isključivo onlajn putem preko sajta servisa Ticket.rs.

Muzej savremene umetnosti Beograd poštuje sve epidemiološke mere, i posete su u malim i strogo kontrolisanim grupama, budući da se ulaznice prodaju u vremenskim slotovima.

 „Problem kulturne aproprijacije – prisvajanja elemenata nezapadnih, marginalizovanih kultura te njihovo iskorišćavanje zarad ostvarivanja kapitala ali bez pozivanja na izvor od strane zapadnih odnosno kultura smatranih dominantnim – je jedan od vodećih problema savremene mode. Radikalizacija levičarskih ideja i politika identiteta u liberalnim društvima s jedne strane, te potreba nezapadnih kultura za vidljivošću i smeštanjem u tokove globalne kulture bez smatranja „primitivnim“ nameće pitanja: šta je inspiracija, a šta aproprijacija, i koji su to autoriteti ili alati koji treba da usmeravaju modni izraz da istovremeno bude kritičan, nesputan, ali i kulturno osetljiv? Kao takvi, elementi nezapadnih kultura nisu strani ni Gotjeu: perjanice severnoameričkih domorodaca, tekstilne tradicije indijskih Roma, husarske uniforme, mongolsko krzno i Frida Kalo samo su neki od njih. Kreiranjem a potom i izlaganjem perjanice kanadskih Kri domorodaca koja je deo i beogradske postavke, ni Gotje nije bio pošteđen optužbi na račun kulturne aproprijacije. U skladu sa tim, vođenje će se, kroz interakciju sa publikom, fokusirati na identifikovanje onih karakterstika mode koji mogu biti agensi emancipacije / aproprijacije sa ciljem podizanja svesti o modi kao elementu kulturne različitosti“, ističe Stefan Žarić.

Najmlađe posetioce i ovog vikenda u Muzeju savremene umetnosti očekuju radionice, koje realizuje i vodi Natalija Dabić, muzejski edukator i likovni pedagog. Radionice su namenjene deci uzrasta od 4 do 12 godina, a polaznici će, uz sve propisane mere (obavezno korišćenje zaštitnih maski, dezinfikovanje ruku i obavezno dranje rastojanja od 2 metra, u grupama od najviše desetoro), imati priliku da osim kreativnog izražavanja saznaju razne zanimljivosti vezane za rad i dela umetnika Žana Pola Gotjea.

Radionice se održavaju subotom u dva termina: 13:00 – 14:30  i 15:00 – 16:30 u prostoru MSUB, a materijal koji je potreban za rad je obezbeđen. Svi zainteresovani roditelji mogu prijaviti svoje dete na radionicu putem email-a:  dk@msub.org.rs . U prijavi je potrebno napisati termin dolaska, ime i prezime deteta, godine, ime jednog roditelja i kontakt telefon.

Izložba traje do 14. februara 2021.

Foto: Bojana Janjić

The post Inspiracija ili kulturna aproprijacija? appeared first on Kulturni kišobran.

Zeleni kružić, jedan „check“, dva, plava boja.

Dišem plitko, držeći nos tik iznad talasa, plašeći se da ne uvučem gorku vodu u pluća i potonem u crnilo. A zašto? Ne znam, kroz misli mi odjekuje mamino davno i daleko „Diši!“, naređenje i preklinjanje istovremeno. Važi, mama, disaću.

Dođi, daću ti sve. Ne sebe, jer ja nisam ni delić onog što želim za tebe. Ostani, smej se. Razuveri me.

Prođe još delić sekunde. Čekao bih te eonima, ali sekunde ne mogu da podnesem, jer mi za svaku srce izdajnički kucne u savršenom ritmu.

Piše: Nedeljko Rakićević

Foto: Pixabay

The post Dođi appeared first on Kulturni kišobran.

U svakom slučaju, leto se odužilo, zemlja ispucala, prašina u vazduhu gotovo vidljiva.

A opet, jutarnje crnilo je nekako odudaralo od te slike, ponovljene bezbroj puta, od prvih vrućina. Uvek se između tog trenutka i vrele lopte na horizontu ispreči san. San o hladnoći. Hladnoj koži ruke, dok se sklapa oko ledene drške pištolja. San o smrznutoj duši, utrnuloj od bolova, tako da ništa ne oseća. San o ispunjenju sna, mirnoj osveti.

I napokon, san se ostvaruje. U verodostojnu atmosferu iz vestern filmova savršeno se uklapa i revolver, .357 , napunjen sa toliko pažnje i truda, poput novorođenčeta koje previja brižni i neiskusni otac. Na rezbarenoj, uglačanoj dršci bezbroj otisaka odrvenelih prstiju, izdajica velikog čina, koji govore, sami za sebe, da sutra ne postoji.

Da li čuješ utišanu, daleku melodiju iz stana iznad? Zavijanje violinskih žica, grubo prožeto ritmom bubnja? Ti misliš da je to vrisak, misliš da si ti vrisak? Ne, za mene si plač, a to je jedino bitno.

Osećaš pse? Kako se lenjo šunjaju, istežu i pripremaju za jutarnji trk? Znam da osećaš. Kažu da su čula najizoštrenija u ovakvim situacijama, dok ti epinefrin struji arterijama, ispunjavajući ćelije, izazivajući tremor svih mišića.

Osećaš dodir ledene cevi Magnuma na svom čelu, dok graške znoja vlaže metalni cilindar.

„To je stvaran svet oko mene, samo čekam da prođe.“

I proći će. U trenutku shvataš celu istinu u tim rečima, dok se treseš, klečiš i cviliš, kao pas.

Proći će, kao odrano koleno u prvom razredu, kao prva ljubav, prva bol, mučnina od prve flaše, tridesetvprvi, prvi, četvrtak, petak. Sve će proći.

Mora da prođe. Nazovi to moralnim zakonom, kažnjavanjem greha, psihozom, individualnim činom… Veruj u šta želiš.

Nosim dva života u rukama. Nekada sam ih imao i više, ti si mi to oduzeo, sada ti vraćam. To je moja dužnost.

Na zvuk startnog pištolja, svi psi su pojurili u istom pravcu, u borbu za život. Muzika je utihnula. Na trenutak se čuo odjek, difuzija ispaljenog hica, pad tela. A onda, ništa.

Piše: Nedeljko Rakićević

The post Tišina appeared first on Kulturni kišobran.