„Grafičke vizije“ su kontinuirani autorski projekat mr Leposave Lepe Milošević Sibinović kojim se predstavlja aktuelna scena meksičke grafike.

Projekat je deo međunarodne saradnje autorke sa Meksikom na polju likovne umetnosti koja traje duže od četiri decenije, a ovo osmo izdanje Institut Servantes realizuje u saradnji sa Ambasadom Meksika u Beogradu.

Izabranim učesnicima zajedničko je izrazito negovanje linije kao izražajnog elementa. Izbor radova koji će ovom prilikom biti predstavljen beogradskoj publici nije matematički zbir ličnih poetika, već je pulsirajući filter vremena, odgovor na izazove i traume savremenog sveta.

Posetiocima galerije Instituta Servantes biće predstavljeni sledeći umetnici i umetnice: Roberto Garsija Ortega, Koral Revueltas Valje, Eduardo Barera, Ernesto Alva Franko i Julija Ahmadejeva. Svako od njih ima svoj način vođenja pera ili alatke koja ostavlja linijski trag na ploči, kasnije reprodukovan na papiru.

Eduardo Barera (Meksiko Siti, 1992) je ekološki osvešćen i vešt crtač koji gustinom linija postiže svetlo-tamne površine i planove. Njegovi kartogrami, izolovane teritorije i geo-estetske studije plene grafizmom.

Rad Roberta Garsije Ortege (Meksiko Siti, 1988) odvija se na polju crteža, grafike i specijalnih istraživanja, a u njegovim delima nezaobilazna je atmosfera Meksiko Sitija i inspiracija narodnom umetnošću.

Grafike Koral Revueltas Valje poseduju upečatljivost izraza, likovnu čistoću i suptilnost. Njeno delo gradi sistemom krivudavog toka linija, kojim istovremeno osvaja površinu pulsirajućim pročišćenim oblikom.

Ernesto Alva Franko (Meksiko Siti, 1982) posvećen je stvaralačkom radu u ateljeu, eksperimentu i prenošenju znanja iz raznih oblasti grafičke tehnike. Na diptihu varira boju istih slikarskih formi potencirajući dinamiku likovnih impulsa.

Julija Ahmadejeva (Krasnodar, 1971), bavi se grafičkom umetnošću i umetničkim knjigama. Njeni radovi su odraz njenih sećanja, registar bitnih momenata i emocija. Inspirisani su ličnim, porodičnim i narativima šire zajednice.

Predstavljene grafike čine homogeni diskurs, ali imaju identitet, koincidenciju i kulturnu empatiju, uspešan dijalog linije i forme. Ujedno su i pokazatelj da Meksiko neguje dostojne savremene naslednike čuvenog grafičara Hosea Gvadalupea Posade.

Izložba „Grafičke vizije 8“ biće otvorena u galeriji Instituta Servantes do 5. aprila 2026. godine. Stručna vođenja kroz izložbu biće održana 20. februara i 27. marta sa početkom u 19 časova. Ulaz slobodan.

Naslovna fotografija: Julija Ahmadejeva – Prorok

The post Savremena meksička grafika u Institutu Servantes appeared first on Kulturni kišobran.

Jedini jugoslovenski dobitnik Nobelove nagrade za književnost, istaknuti romanopisac i pripovedač Ivo Andrić, imao je i značajnu diplomatsku karijeru. Ona je obuhvatala službu u više evropskih gradova, među kojima je bio i Madrid. Upravo u Španiji Andrić je našao temu koja će ga trajno obeležiti: spoj stvarnog i zamišljenog, svakodnevice i mita.

Izložba „Španija u svetu Ive Andrića“ vodi posetioce kroz Andrićeve madridske beležnice, putopisne zapise i književne odjeke, pokazujući kako se iz terra incognita rađa intimna mapa jedne zemlje i njene kulture.

Kratki madridski zapisi

Postavku čine tri velike teme. Prva prati Andrićeve kratke madridske zapise (1928–1929) i španski ritam svakodnevice. Iz tih skica nastaje putopis „Španska stvarnost i prvi koraci u njoj“, u kome pisac prepoznaje „špansku stvarnost“ kao neprekidno prevazilaženje onog praktičnog: tačka u kojoj se dotiču java i privid.

Sefardi i prijateljstvo sa Baruhom

Središnju temu izložbe čine Sefardi – španski Jevreji u Bosni – kroz koje je Andrić Španiju otkrivao i pre odlaska na njeno tlo. Posebno mesto zauzima prijateljstvo sa Kalmijem Baruhom, pionirom hispanistike, čije su beogradske i madridske godine otvorile Andriću nova čvorišta između Bosne, Kastilje i sefardskog nasleđa.

Susreti sa Gojom

Vrhunac postavke čini susret sa Gojinim stvaralaštvom. Velika izložba organizovana u Muzeju Prado 1928. godine ostavila je na Andrića najdublji trag. Iz nje proizlaze esej „Goya“ (1929) i pripovetka „Razgovor s Gojom“ (1935) – svojevrsni književni dijalog o smislu umetnosti, zlu i ljudskoj izdržljivosti.

Autorka izložbe „Španije u svetu Ive Andrića“ je Krinka Vidaković Petrov, hispanistkinja i istaknuti proučavalac sefardske kulture na jugoslovenskom i balkanskom prostoru, autorka brojnih studija i antologija. Nekadašnja ambasadorka SR Jugoslavije u Izraelu (2001 – 2006), trenutno je direktorka Memorijalnog centra „Staro Sajmište“.

Izložba objedinjuje rukopisne beleške, retke štampane priloge, fotografije i svedočanstva, da bi pokazala kako je Španija u Andrićevom svetu više od geografske destinacije: to je most između Balkana i Mediterana, između istorije i pripovedanja, između Gojinih bakropisa i Andrićevih rečenica.

Stručna vođenja

Izložba „Španije u svetu Ive Andrića“ biće otvorena u galeriji Instituta Servantes do 25. januara. Stručna vođenja na srpskom jeziku zakazana su za 28. novembar, 12. decembar i 16. januar sa početkom u 19 časova. Ulaz slobodan.

Naslovna fotografija: Porodica Baruh, Višegrad / Porodična arhiva Aleksandra Nikolića

The post Izložba „Španija u svetu Ive Andrića“ u Servantesu appeared first on Kulturni kišobran.

Originalnu postavku čine radovi dvanaest istaknutih savremenih dizajnerki iz različitih krajeva Španije. Kako navodi kustoskinja izložbe Glorija Ruis, prefiks „re“ u nazivu izložbe upućuje na ponavljanje, odnosno ponovno osmišljavanje dizajna.

„Predmet ovog (re)dizajna jeste svet u kojem živimo: svet koji se ubrzano menja i kojem su potrebna nova rešenja. Moramo ići mnogo dalje od pukog unapređenja postojećeg – treba da stvorimo novu stvarnost“, smatra Ruis i dodaje kako dizajn treba razumeti kao aktivnost koja prožima sve materijalne i mentalne manifestacije koje koristimo za ljudsku dobrobit i razvoj.

Za ovu putujuću izložbu, koju je do sada videla publika u gradovima kao što su Milano, Prag i Bukurešt, izabrane su sledeće dizajnerke: Helena Rohner, Veronika Fuerte, Marta Ajala, Hulija Eske, Rakel Buh, Amalija Puga, Ingrid Pikanjol, Mirijan Migel, Silvija Ferpal, Kristina Omarementerija, Ines Sistijaga i Eli Gutjeres.

„Njihov pogled na svet i vrednosti koje zastupaju i predstavljaju čine da njihova kreativna praksa doprinosi izgradnji nove, održivije i inkluzivnije stvarnosti. One su ujedno dizajnerke koje pomeraju granice kreativnosti spajajući znanja, tehnike i materijale“, objašnjava kustoskinja Ruis.

Pored toga, radovi prikazani na ovoj izložbi – od nakita preko dekorativnih predmeta do nameštaja – pripadaju sferi zanatske delatnosti. Kako sami procesi i materijali od kojih su izrađeni, tako i umetnički diskurs koji iz njih proizlazi, doprinose stvaranju humanije i posvećenije stvarnosti.

„Ove dizajnerke su usvojile savremene tehnologije, primenjujući sopstvena znanja i eksperimentišući s procesima i materijalima koje koriste. Zato možemo reći da su stvorile digitalno zanatstvo.“, objašnjava Ruis.

Uoči otvaranja izložbe, sa početkom u 18 časova, u Svečanoj sali Instituta Servantes biće održan razgovor „Dizajn sa svrhom: kako oblikujemo svet oko sebe“, u kome će učestvovati umetnice Helena Rohner iz Španije i Iva Brkić Walter iz Srbije. Kroz otvoren i inspirativan dijalog, podeliće sa publikom iskustva o tome kako su započele svoj put, na koje su izazove nailazile, kako ostaju dosledne sebi u poslovnom svetu i koliko je važno razvijati lični brend, a ne izgubiti dušu.

Izložba „Dizajnerke: (re)dizajniranje sveta“ biće otvorena u galeriji Instituta Servantes do 10 septembra. Stručna vođenja na srpskom i španskom jeziku zakazana su za 25. jul i 29. avgust, sa početkom u 19 časova. Ulaz slobodan.

Foto: Lourdes Cabrera

The post Dvanaest španskih dizajnerki izlaže u Servantesu appeared first on Kulturni kišobran.

Katalonska književnica i likovna umetnica Alisija Kopf, pravim imenom Ima Avalos Markes (Đirona, 1982) privukla je pažnju književne javnosti 2015. godine, kada je za rukopis romana „Brat od leda“ dobila prestižno priznanje Premio Documenta de narrativa.

To je ujedno i značilo objavljivanje ovog romana naredne, 2016. godine, nakon čega su usledile brojne pozitivne kritike, kao i druge nagrade.

„Prvi deo romana, pod nazivom Zaleđeni heroji, nešto je najbolje što je objavljeno ove godine“, navodi se u kritici koju je objavio španski nedeljnik El Cultural.

Roman je ubrzo nagrađen i priznanjem El Ojo Crítico koje dodeljuje Španski nacionalni radio (RNE). Pisac Oskar Eskvijas, kao predsednik žirija, naveo je da je „Brat od leda“ donosi izuzetno dirljivu, veoma originalnu i prelepo ispričanu priča.

Srpsko izdanje romana Alisije Kopf nedavno je objavila izdavačka kuća Heliks u prevodu Jelene Petanović.

„’Brat od leda’ je komponovan tako da ima za svakog ponešto: i ljubitelji nauke, što one popularne, što one i ne toliko popularne, i poklonici psihologije, pa i lirske duše naći će u ovom štivu nešto za sebe“, navode iz Heliksa.

„Alisija Kopf vešto, neosetno prepliće pripovest o velikim osvajačima Severnog i Južnog pola, sa pričom o svom rođenom bratu koji, kako sama autorka naglašava u posveti, nije od leda, ali je tek sa 30 godina dobio dijagnozu posle koje je postalo lakše živeti, jer od toga časa se znalo, jasno i konkretno, da pati od autizma. Njegov problem je, posle dugih decenija, konačno imenovan, a potpuno je tačno da ime često znači sve, kako primećuje Alisija Kopf.“

Od prvog izdanja 2016. godine pa do danas ovaj roman zauzeo je posebno mesto kod čitalačke publike širom Španije, a preveden je i na engleski jezik.

„U knjizi ‘Brat od leda’ svedočimo o brutalnom širenju perspektive, jer su lična priča glavne junakinje i njena putovanja (London, Madrid ili Island) protkana fragmentima istorije polarnih istraživanja, fizikom i metafizikom velikih ledenih masa“, beleži The NewYork Times u tekstu o nesvakidašnjim romanima koji pokušavaju da se uhvate u koštac sa savremenim svetom.

Na predstavljanju knjige u Institutu Servantes govoriće urednica izdavačke kuće Heliks Katarina Ješić, prevoditeljka romana Jelena Petanović i književna kritičarka Marija Nenezić. Ulaz je slobodan.

Foto: Srđan Plavšić

The post Promocija knjige „Brat od leda“ katalonske autorke Alisije Kopf u Institutu Servantes appeared first on Kulturni kišobran.

Dan mrtvih obeležava se u Meksiku svake godine između 31. oktobra i 2. novembra. Na ovaj praznik ljudi se sećaju svojih najmilijih koji su preminuli, odajući im počast na poseban način – organizovanjem svojevrsne zabave koja slavi živote pokojnika.

Ambasada Meksika u Srbiji i Institut Servantes u Beogradu predstaviće i ove godine beogradskoj publici deo nadaleko čuvene meksičke tradicije. Proslava Dana mrtvih u Institutu Servantes biće svečano otvorena u subotu, 30. oktobra tačno u podne. Uz pozdravne reči ispred Instituta Servantes, na uglu Knez Mihailove i Čika Ljubine ulice, posetioci će moći da uživaju u meksičkoj muzici i tradicionalnim poslasticama koje se pripremaju za ovaj dan.

Centralno mesto instalacije u galeriji Instituta zauzeće Oltar mrtvih, koji će ove godine biti posvećen preminulim zdravstvenim radnicima i brojnim žrtvama pandemije COVID-19. Broj posetilaca koji u galeriji mogu da borave istovremeno ograničen je na osam, uz obavezno nošenje maski i održavanje distance.

Tradicionalna proslava Dana mrtvih, koju je 2003. godine Unesko uvrstio na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, predstavlja jedinstveni spoj različitih kultura. Pre-hispanske grupe, uključujući Olmeke, Asteke i Maje, razvile su verske, paganske rituale pre 3.000 godina. Na taj način, jednom godišnje obeležavan je povratak duhova voljenih osoba u zemlju živih. Nakon španske kolonizacije, ovaj ritual stopio se sa raznim elementima hrišćanske religije i vremenom je postao jedna od najvažnijih porodičnih proslava za Meksikance širom sveta.

Osnovno verovanje utkano u ovaj praznik počiva u tome da se noću duhovi pokojnika vraćaju kući kako bi se ponovo okupili sa svojom porodicom i prijateljima. Upravo zbog toga porodice postavljaju oltare uz neizbežnu hranu, piće i muziku. Dekoraciju čine i razni ukrasi, od kojih svaki ima svoju simboliku, ali i posebni predmeti u kojima je pokojnik uživao. Uobičajeno je verovanje da bi oltar trebalo da sadrži komponente koje evociraju četiri elementa: vodu, zemlju, vetar i vatru. Ovi oltari čine da se duše preminulih osećaju dobrodošlim i pokazuju im da nisu zaboravljeni.

Oltar mrtvih biće postavljen u Galeriji Instituta Servantes sve do 4. novembra. Radno vreme galerije subotom i nedeljom je od 9 do 17.30 časova, a radnim danima od 9 do 21 čas.

Foto: Sofija Prado / Ambasada Meksika u Srbiji

The post Obeležavanje Dana mrtvih u Institutu Servantes appeared first on Kulturni kišobran.

Kao poklon vernoj publici Španskog metra, Institut Servantes u Beogradu odlučio je da deo ovogodišnjeg festivalskog programa učini dostupnim kroz besplatne onlajn projekcije. Time će odabir filmova biti dostupan ne samo beogradskoj publici već i ljubiteljima sedme umetnosti širom Srbije.

Na ovaj način publici će biti dostupni filmovi „Ane“, „Nevidljive“, „Osveta žena“, „Havijerova strast“ i „Umetnici i revolucija“. Ovi naslovi moći će da se pogledaju potpuno besplatno tokom 72 sata, sa prevodom na srpski jezik. Linkovi za gledanje filmova biće dostupni na zvaničnom sajtu festivala.

Baskijsko ostvarenje „Ane“ donosi priču koja preispituje odnos majke i ćerke i njihove koliko udaljene, toliko i isprepletane svetove. Reditelj i scenarista David Peres Sanjudo za ovaj film nagrađen je priznanjem Goja za najbolji adaptirani scenario, dok je glumica Patrisija Lopes Arnais nagrađena Gojom za najbolju žensku ulogu.

Film „Nevidljive“ okuplja odličnu špansku glumačku ekipu koja na iskren, emotivan i duhovit način dočarava živote žena u pedesetim godinama. Radnja prati tri prijateljice koje su odlučile da jednom nedeljno šetaju zajedno. Ono što je prvobitno trebalo da bude vrsta razonode i fizičke aktivnosti, polako postaje potreba koja ih dodatno zbližava.

Čileanski film „Osveta žena“ prati glavnu junakinju Matilde, koja je na samrti, i njene tri ćerke koje žive zajedno na jednoj hacijendi. Klupko porodičnih tajni počeće da se raspliće kada Matilde prizna seoskom svešteniku da je pre četrdeset godina ubila svog muža i sahranila ga u garaži, na mestu gde je već bio leš nepoznate osobe.

„Havijerova strast“ upoznaće publiku sa čuvenim peruanskim pesnikom Havijerom Erodom. Film prati poslednje godine njegovog života, od početka studija do momenta nasilne smrti u 21. godini, pošto je pokušao da započne gerilski rat u peruanskim šumama 1963. godine.

Filmska priča „Umetnici i revolucija“ vodi nas u Meksiko s početka XX veka. Tadašnji predsednik Alvaro Obregon, koji je naklonjen intelektualcima, započinje jednu od najznačajnijih bitaka iz oblasti kulture u istoriji Meksika. U takvoj liberalnoj atmosferi, homoseksualci, razvod i žensko pravo glasa počinju da se prihvataju.

Trinaesti Španski metar otvoren je 20. maja u Jugoslovenskoj kinoteci ciklusom kultnih španskih filmova koje je režirao Luis Garsija Berlanga, reditelj rođen pre tačno sto godina. Program je potom nastavljen ciklusima „Savremeni film“ i „Vetrovi Afrike. Treći koren“ u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Domu omladine Beograda. Odabir filmova biće prikazan i novosadskoj publici od 3. do 6. juna u Kulturnom centru Novog Sada. Ovogodišnje izdanje festivala podržano je od strane ambasada Španije, Argentine, Čilea, Kolumbije, Meksika i Perua.

Foto: Promo

The post Španski metar na poklon: Besplatne filmske onlajn projekcije appeared first on Kulturni kišobran.

Trinaesto izdanje festivala otvara program „Berlanga puni 100 godina“ koji će od 20. do 23. maja biti održan u Jugoslovenskoj kinoteci.

Rođen pre tačno sto godina, Luis Garsija Berlanga važi za jednog od najvećih španskih reditelja čija su ostvarenja obeležila drugu polovinu XX veka. Domaćoj publici ovom prilikom biće predstavljeno šest klasika španske kinematografije sa Berlanginim potpisom: „Dželat“, „Raketa iz Kalabuća“, „Junica“, „Dobrodošli, gospodine Maršal“, „Siromah na večeri“  i „Nacionalno nasleđe“. Kao poklon publici, film „Dželat“ biće prikazan besplatno na otvaranju, a ulaznice za ovu projekciju moguće je preuzeti 20. maja na blagajni Jugoslovenske kinoteke. Ulaznice za ostale projekcije Berlanginih filmova koštaju 200 dinara.

Glavni festivalski program „Savremeni film“ donosi deset ostvarenja iz Španije i drugih hispanskih zemalja, koja će biti prikazana od 26. do 30. maja u Dvorani Kultunog centra Beograd.

Reč je o filmovima koji će u okviru Španskog metra imati svoje premijere pred ovdašnjom publikom: „Ane“, „Osveta žena“, „Havijerova strast“, „Fudbalski klub Autsajderi“, „Ne umem da kažem zbogom“, „Meč života“, „Nevidljive“, „Umetnici i revolucija“ i „Da čudne li ljubavi!“. Nagrađivano baskijsko ostvarenje „Ane“, koje otvara ciklus, donosi priču koja preispituje odnos majke i ćerke i njihove koliko udaljene, toliko i isprepletane svetove. Reditelj i scenarista David Peres Sanjudo osvojio nagradu Goja za najbolji adaptirani scenario, dok je glumica Patrisija Lopes Arnais nagrađena priznanjem Goja za najbolju žensku ulogu. Cena ulaznice za projekcije u okviru ovog ciklusa iznosi 300 dinara.

Paralelno sa ovim programom, od 26. do 30. maja u Domu omladine Beograda biće održan filmski program „Vetrovi Afrike. Treći koren“ sa ostvarenjima koja se bave afričkim zajednicama u Latinskoj Americi, Španiji i drugim zemljama.

Ovaj ciklus realizovan je u saradnji sa Festivalom afričkog filma „Al Tarab“ i Afričkim filmskim festivalom u Tarifi/Tanheru koji se već 17 godina organizuje sa obe strane Gibraltarskog moreuza. Program čine sledeći naslovi: „Crni Meksiko“, „Šija“, „Koreni“ i „Topovsko meso“. Osim toga, zbog velikog interesovanja u Domu omladine u dodatnim terminima biće prikazani i odabrani naslovi iz ciklusa „Savremeni film“. Cena ulaznice za ove projekcije iznosi 250 dinara.

Kao i prethodnih godina, odabrani filmovi iz glavnog programa biće potom prikazani od 3. do 6. juna u Kulturnom centru Novog Sada.

Osim uživanja u najboljim ostvarenjima na španskom jeziku, ljubitelji filma ovog maja mogu da upoznaju i Madrid kroz fotografije holivudskih zvezda koje su sredinom prošlog veka živele i radile u španskoj prestonici. U sklopu pratećeg programa festivala publiku očekuje izložba „MAD about Hollywood“, čiji je prvi deo već otvoren u Jugoslovenskoj kinoteci, dok će drugi deo biti otvoren 18. maja u galeriji Instituta Servantes. Reč je o izložbi fotografija, organizovanoj od strane Autonomne pokrajine Madrida, koja otkriva tragove koje su širom Madrida ostavile holivudske filmske legende poput Ave Gardner, Orsona Velsa, Kerija Granta ili Elizabet Tejlor.

Foto: Institut Servantes

The post Španski metar ponovo u Beogradu i Novom Sadu appeared first on Kulturni kišobran.

Reč je izložbi fotografija u organizaciji Autonomne pokrajine Madrid, koja otkriva tragove koje su sredinom prošlog veka u Madridu ostavile filmske zvezde zlatnog doba Holivuda dok su radile i živele u španskoj prestonici. Izložba „MAD about Hollywood“ sastoji se iz dva dela, od kojih će prvi deo biti otvoren već 10. maja u holu Jugoslovenske kinoteke. Drugi deo izložbe biće otvoren 18. maja u galeriji Instituta Servantes.  

Postavku čine fotografije iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, časopisi i audiovizuelni materijali na kojima se nalaze likovi Ave Gardner, Orsona Velsa, Kerija Granta, Elizabet Tejlor, Marlen Ditrih i brojnih drugih zvezda, zahvaljujući kojima imamo utisak da šetamo ulicama Madrida i prisustvujemo snimanjima koja su se odigrala u pejzažima ove regije. Izložba nas upoznaje sa holivudskim nasleđem u Madridu, ali ukazuje i na madridski doprinos holivudskom umetničkom univerzumu, budući da su mesta poput Muzeja Prado, avenije Paseo de la Kasteljana, dvorca Mansanares ili planinskog venca La Pedrisa, postala poprišta ovih holivudskih superprodukcija.

„Izložba je iziskivala značajan istraživački rad po različitim arhivima i kolekcijama fotografija. Fotografije, od kojih je većina do sada neobjavljena, spontane su, prirodne i svakodnevne, nastale na granici fotoreportaže i pristojne paparaco fotografije“, navodi kustoskinja izložbe Esperansa Garsija Klaver. „Ovaj projekat doprineo je da i dalje prisutni trenuci iz života i stvarnosti ugledaju svetlost dana, ali je prikazao i do tada nikad viđene magične trenutke, zahvaljujući nespornim protagonistima ‘fabrike sreće’ (poznatim samo iz časopisa i sa filmskog platna), iz jedne od najvažnijih etapa u istoriji kinematografije u kojoj je Madrid bio jedan od filmskih centara.“

Pedestih godina, nakon izmeštanja filmskih setova van Holivuda, u Madrid pristižu superprodukcije i on postaje sedište međunarodnih projekata, dolazaka i odlazaka glumaca i filmskih radnika, što je dovelo do snimanja filmova poput „Spartaka“ Stenlija Kjubrika, „Ponoćnih zvona“ Orsona Velsa, „Doktora Živaga“ Dejvida Lina ili „Sida“ Entonija Mana. Pored toga, međunarodna snimanja podstakla su kvalitet i međunarodne angažmane španskih filmskih stručnjaka poput Hila Paronda, Ivon Blejk, Manuela Berengera i Tedija Viljalbe.

Ovaj kontekst obogatio je i Madrid elegancijom i uzvišenošću velikih glumaca. Filmske zvezde  koje su se pojavljivale u časopisima ili na filmskim platnima, mogle su da se sretnu i na obližnjim mestima: Grejs Keli kako prisustvuje misi u manastiru Los Heronimos, Odri Hepbern koja kupuje u kvartu Salamanka, Entoni Man i Čarlton Heston u poseti dvorcu Mansanares el Real ili Sofija Loren koja snima u „Bronston studiju“ u Las Matasu.

„MAD about Hollywood“ objedinjuje brojne fotografije, ali i časopise iz institucija kao što su Regionalni arhiv Autonomne pokrajine Madrida, Agencija EFE, Nacionalna biblioteka Španije, Španska kinoteka, Getty Images i značajnog broja privatnih kolekcija.

Izložba je deo pratećeg programa 13. festivala savremenog filma na španskom jeziku „Španski metar“ i biće otvorena u Jugoslovenskoj kinoteci do kraja juna, a u galeriji Instituta Servantes sve do 16. avgusta. Ulaz je slobodan, uz poštovanje važećih epidemioloških mera.

Foto: © Elizabet Tejlor i Majkl Vajlding sa novinarima u hotelu Kasteljana Hilton u Madridu, septembar 1953. Autor: Herardo Kontreras, Arhiv fotografija Herardo Kontreras, Regionalna arhiva Autonomne pokrajine Madrid

The post MAD about Hollywood: Izložba o Holivudu u srcu Španije appeared first on Kulturni kišobran.

Baziran na geografskoj oblasti Kučeva i Majdanpeka, „Muma Paduri“ je svojevrstan foto-esej o Vlasima, njihovoj kulturi i istoriji, usredsređen na magijska verovanja i obrede, kao i na kult mrtvih.

Izložba publiku vodi na nesvakidašnje putovanje kroz šume i pejzaže koje su vekovima naseljavali vampiri, zmajevi ili vile… sa sveprisutnom figurom Muma Paduri: šumskom majkom, zaštitnicom prirode i ženom koja se može pretvoriti u bilo koju životinju i stvoriti bilo gde na vlaškoj teritoriji, a koja i dan danas živi u usmenoj tradiciji na desetine Vlaha koji tvrde da su je videli.

Fotograf Đoan Alvado krajem 2019. godine boravio je u Istočnoj Srbiji, a projekat „Muma Paduri“ nastao je kao rezultat umetničke rezidencije u okviru programa mobilnosti klastera EUNIC Srbija.

„Za mene, magija je samo deo jedne veće priče, to je jedna od mnogih predstava nepoznatog. Od najranijih perioda istorije, ljudi su se suočavali sa stvarima koje nije bilo moguće racionalizovati sa znanjem dostupnim u to vreme, niti objasniti sa naših pet čula. Kako objasniti nešto što je izvan svake moguće racionalizacije“, pita se Alvado. „Nekoliko civilizacija daje magiju kao jedan od odgovora na ono što se ne može objasniti. Duhovni svet Vlaha smatram neverovatno bogatim. Ipak je to konkretan prikaz nečeg većeg, univerzalnijeg – kako se nositi sa nepoznatim?“

Svi radovi, koje će beogradska publika moći premijerno da vidi u galeriji Instituta Servantes, nastali su tokom novembra i decembra 2019. godine u vlaškim selima u oblastima Kučeva i Majdanpeka.

„Bio sam u mogućnosti da radim relativno brzo, jer sam sarađivao sa lokalnim antropologom koji je specijalizovan za vlašku magiju, tako da mi je bilo prilično dostupno mnogo lokacija, informacija, kao i sami ljudi. Takođe su nam određena vlaška udruženja i meštani iz Kučeva zaista olakšali rad“, objašnjava ovaj nagrađivani fotograf.

Ova izložba činiće deo ovogodišnjeg programa festivala Beogradski mesec fotografije. Kustoskinja izložbe Zeren Oruc priznaje da njeno znanje o Vlasima nije prevazilazilo osnovna saznanja o postojanju ove zajednice. Međutim, rad na ovom projektu dao joj je šansu da se posveti detaljnijem proučavanju.

„Pretraživala sam najrazličitiju literaturu kako bih saznala što više stvari o Vlasima, sa svih aspekata. Kada me pitaju šta je najzanimljivije što sam saznala, volim da kažem da je najvažnije, a ne najzanimljivije, to da je vlaški jezik jedan od najugroženijih jezika današnjice“, smatra Oruc. „Na ovim prostorima više nema dovoljno ljudi koji govore taj jezik, prevashodno zbog ekstremne depopulacije, a čini mi se da nema ni dovoljno napora da se zabeleži jezik i priče koje on nosi. Ovo je posebno tužno jer znači da će nakon određene generacije taj folklor i priče početi da nestaju.“

Đoan Alvado

Đoan Alvado (Altea, 1979) je fotograf koji od 2005. godine živi u Barseloni. Njegov rad je usmeren na dugoročne projekte sa antropološkim fokusom na prirodu i njenu vezu sa čovekovom verom kroz različite slojeve istorije. Njegova dela, izlagana u galerijama i na festivalima u više zemalja, nalaze se u privatnim i javnim kolekcijama. Neke od njegovih fotografija objavljene su u različitim medijima, kao što su Newsweek, CNN, The Washington Post, The Guardian, Der Spiegel, El País i drugi.

Alvadov projekat „Kubanski muslimani, tropska nada“ osvojio je nagradu Novi FNAC talenat fotografije 2016. godine. Njegov rad „Škola za pastire“ dobio je nagradu Lens Culture Emerging Talent Award, a objavljen je kao foto-knjiga od strane Pol·len Edicions. Od 2018. godine radi na eseju „Poslednji čovek na Zemlji“, koji govori o vezi između prirode i ekstremne depopulacije.

Zbog mera koje su trenutno na snazi, zvaničnog otvaranja izložbe neće biti. Posetioci izložbu mogu da pogledaju već od 12. marta u galeriji Instituta Servantes. Radno vreme galerije je od 9 do 20 časova radnim danima, a vikendom od 9 do 18 časova. Broj posetilaca koji u galeriji mogu da borave istovremeno ograničen je na osam, uz obavezno nošenje maski i održavanje distance.

Foto: © Joan Alvado / Instituto Cervantes de Belgrado

The post Španski fotograf beleži magiju, spiritualnost i legende vlaškog naroda appeared first on Kulturni kišobran.

Spev o Martinu Fjeru (1872), čiji je autor Hose Ernandes, smatra se simbolom i nacionalnom ikonom argentinskog društva, prikazujući uz istoriju tog društva i brojne običaje, kulturu, navike i tradiciju gauča. 

Ambasada Argentine i Institut Servantes u Beogradu izložbom “Ilustrujući Martina Fjera” predstavljaju 13 litografija koje je poznati slikar, crtač i graver Karlos Alonso (Tunujan, Mendosa, 1929) realizovao za izdavačku kuću Emecé.

Pored toga, uz čuvene Alonsove ilustracije za pomenuto izdanje ovog speva, izložbu u Institutu Servantes, posetioce dočekuje i upoznavanje sa svetom gauča, nadaleko poznatih pripadnika argentinskog društva.

Gaučo je sposobni jahač i odgajivač stoke, karakterističan po svojoj fizičkoj snazi, nabusitosti i uzdržanom i melanholičnom karakteru. Skoro sve poslove završavao je na konju, životinji koja je bila njegov najbolji saputnik i njegovo čitavo bogatstvo. Gauči su se tokom dvesta godina borili protiv neprijateljstava domorodaca i teških uslova područja. Razvili su plemenit i smeo duh. Živeli su nomadskim životom, bez vezivanja i predrasuda, pevali o buntovništvu i voleli slobodu. Nikada nisu imali gospodara i izdržavali su se zahvaljujući radu u polju.

Za gauče je važno mesto susreta bila pulperija (bakalnica), gde su između ostalog i pili, pevali, igrali igre… Ni tuče nisu manjkale, izbijale su zbog odbrane časti i umeli su da se late i noževa. Istovremeno, to je bio i prostor za pauzu između teških poslova, a služio je i kao magacin za obične zanate.

Tipovi gauča

Postoje i različiti tipovi gauča. Tako je pajador svojevrsni putujući pevač čiji je instrument gitara, a okupljanja seljana predstavljaju njegov društveni život. Peva improvizovane desime pred spontanom okupljenom publikom.

Borac je gaučo koji je navikao na borbe do smrti protiv starosedelaca. Njegovo naoružanje je dugi nož zvan fakon i laso sa kuglama na kraju.

Tu je i majstor, lenji gaučo bez posla, neizvesne sudbine, koji luta pograničnim predelima i beži od zakona, dok političar sudi u borbama civila i zauzima stranu.

Kako su se gauči oblačili

Kada je reč o njihovoj prepoznatljivoj odeći, gauči su prepoznatljivi po ponču. U pitanju je tkano ćebe, sa otvorom u sredini za navlačenje preko glave, koje je korišćeno kao kaput, ali povremeno i kao štit, kada se tokom borbe uvija oko ruke.

Ćiripa je vrlo lagana tkanina koja se provlačila između nogu, a pričvršćivala sa gajkama ili pojasom, poput pantalona. Neizbežni šešir najčešće je pravljen od kože i korišćen je kao zaštita od sunca, kiše i vetra.

Maramu, koja se koristila ispod šešira, zvali su „sereno“ ili „serenero“, a koristili su je kako bi se zaštitili od sunca, komaraca ili vetra, kao i za brisanje znoja sa lica.

Čizme koje nose pravljene su od sirove kože neukroćenog, mladog konja, dok su njihove košulje pravljene od lagane seljačke tkanine, širokih rukava.

Čak je i njihovo donje rublje bilo izvezeno, uz to i dovoljno široko kako bi mogli lakše da se kreću.

Ulaz na izložbu „Ilustrujući Martina Fjera“ je besplatan, a postavka će pred beogradskom publikom biti izložena do kraja februara.

Galerija Instituta Servantes otvorena je svakog dana od 9 do 17 časova. U skladu sa važećim merama, prilikom posete obavezno je nošenje maski, a galeriju istovremeno može da poseti najviše osam osoba.

Foto: Institut Servantes

The post Upoznajte svet gauča kroz izložbu o Martinu Fjeru appeared first on Kulturni kišobran.