Istraživanje je sprovedeno u periodu od 1. juna do 10. avgusta 2025. godine i obuhvatilo je devet dnevnih novina (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Alo i Nova), centralne informativne emisije pet televizija sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV B92, TV Happy), kao i 20 najposećenijih portala.

Ove godine beleži se još negativnije i problematičnije izveštavanje u odnosu na 2018. godinu kada je CEPROM sproveo prvo istraživanje medijskog izveštavanja o deci, što pokazuje da se negativni trendovi intenziviraju iz godine u godinu.

Mediji nezainteresovani za decu, već za negativno

O nezainteresovanosti medija za ovu društvenu grupu najbolje svedoči podatak da svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom u svojim centralnim informativnim emisijama prilog o deci emituje u proseku tek svakog petog dana (0,18 priloga po televiziji dnevno), dok dnevne novine objave prosečno 1,4 teksta po izdanju.

Neograničen prostor na portalima rezultirao je prosekom od 5,3 teksta po onlajn mediju na dnevnom nivou, ali veći broj objava u štampi i na portalima ne podrazumeva i bolju situaciju u odnosu na televiziju jer njihov sadržaj ukazuje na mnogo ozbiljnije probleme od nezainteresovanosti za decu kao temu.

Čak 71% tekstova o deci u onlajn medijima ima negativnu konotaciju, kao i 57,5% u dnevnoj štampi, što znači da su zlostavljanja dece, nesreće, nasilje i razni incidenti po pravilu teme kojima mediji daju prioritet.

Situacija je nešto bolja samo u slučaju televizija u kojima nešto manje od trećine priloga čine oni sa negativnom konotacijom, tačnije 30,2%.

Uspesi i dostignuća dece istovremeno se svode praktično na nivo statističke greške, posebno na portalima i u dnevnoj štampi, što stvara izuzetno nezdravu medijsku klimu koja ima negativan uticaj i na decu i na njihovu percepciju u javnosti.

Rekordno kršenje novinarskog kodeksa

Jedan od najproblematičnijih nalaza odnosi se na rekordno kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

Tako se u svakom petom tekstu na portalima i svakom desetom u dnevnoj štampi krše profesionalni i etički standardi prilikom izveštavanja o deci, dok se prekršaji ne beleže jedino u televizijskom izveštavanju.

Otkrivanje identiteta dece, povreda privatnosti, nepoštovanje dostojanstva i objavljivanje senzacionalističkih sadržaja najčešći su prekršaji Kodeksa novinara i novinarki Srbije prilikom izveštavanja o deci.

Senzacionalističko izveštavanje posebno je uočljivo u slučaju portala u kojima se deca najčešće koriste kao „mamac” jer se svaki incident koji uključuje decu iskoristi kao povod za priču zbog posebne osetljivosti publike prema ovoj društvenoj grupi.

Zanemaruje se najbolji interes deteta

Mediji u svom izveštavanju zanemaruju „najbolji interes deteta” kao jedan od principa Konvencije o pravima deteta, što najbolje ilustruje česta praksa njihove sekundarne viktimizacije jer načinom izveštavanja neretko nanose dodatnu štetu detetu koje je već pretrpelo određeno nasilje, zlostavljanje ili nesreću.

To se najčešće radi otkrivanjem detalja koji narušavaju dostojanstvo deteta, kao i nedozvoljenim otkrivanjem njihovog identiteta, najčešće indirektno, tj. objavljivanjem detalja koji omogućavaju prepoznavanje deteta, kao što su fotografije kuća, podaci o roditeljima, školi ili mestu stanovanja.

Dečiji glas ostaje nečujan

Istraživanje otkriva da se deca izuzetno retko pojavljuju kao sagovornici u medijima, što znači da se njihovo mišljenje ne tretira kao bitno u medijskom prostoru, čak i kada se teme odnose direktno na njih.

O njima i u njihovo ime po pravilu govore roditelji, nastavnici, predstavnici državnih institucija ili stručnjaci, dok dečiji glas ostaje nečujan. Tako se, primera radi, tek u svakom petom televizijskom prilogu čuje njihov glas, a slična situacija beleži se i u štampanim i onlajn medijima.

Zato ne čudi što izveštavanje o deci po pravilu nema ni adekvatnu analizu, ni kontekst neophodan za razumevanje teme, jer mediji retko istražuju uzroke i posledice problema o kojima izveštavaju, a još ređe moguća rešenja.

Na osnovu toga može se zaključiti da mediji ne izveštavaju o negativnim dešavanjima da bi inicirali neke pozitivne promene i poboljšali položaj dece u društvu, već se deca u takvim slučajevima zloupotrebljavaju u svrhe senzacionalizma.

The post Izveštavanje domaćih medija o deci: Negativno, neprofesionalno i bez dece appeared first on Kulturni kišobran.

Istraživanje će se obaviti putem Interneta, biće anketirano više od 5.000 pripadnika srpskog naroda širom sveta.

Posebno osmišljen i dizajniran upitnik, svi zainteresovani mogu samostalno popuniti na adresi www.teslinnarod.com a predlagači najkvalitetnijih ideja imaće priliku da ih detaljnije obrazlože putem društvenih platformi Tesline naučne fondacije (TeslaTalk.TV, Zoom video konferencije, socijalne mreže itd).

Takođe, neki od njih će biti intervjuisani u okviru projekta „Teslin narod“, u nastavku dokumentarnog serijala, pod istim imenom, čiji je idejni tvorac Nikola Lončar, osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije iz Amerike.

Projekat istraživanja stavova srpske dijaspore i matice podržala je Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.

Izvor: Teslina naučna fondacija (TNF)

Foto: „Teslin Narod“, autor samouki srpski slikar Zoran Anđelković, član TNF

The post Matica i dijaspora: Istraživanje – prvi korak ka boljoj saradnji appeared first on Kulturni kišobran.