Kroz 23 portreta savremenih žena autorka je prikazala srednjovekovne značajne vladarke, umetnice, plemkinje…

Na fotografijama se nalaze naizgled obične žene, ali svaka od njih podseća na dodeljenu vladarku kako likom, tako i načinom života.

„Svaka od ovih žena je povezana zaista sa vladarkom koju predstavlja“, objasnila je autorka izložbe Sofija Miščević na otvaranju.

Novinarka Duška Jovanić u ulozi Jevdokije, književnica Aleksandra Mihajlović poput prve srpske pesnikinje Jefimije, Ljubica Karađorđević kao Ana Nemanjić ili humanitarka Tamara Misirlić koja se ogleda u Simonidinom liku samo su neka od imena koja su se našla u ovoj zbirci.

„Imamo sjajne žene današnjice koje zaista jesu pandan svim vekovnim vladarkama koje su biser naše istorije, jer je naš srednji vek, iako ga svi zovu tamni, bio vrlo svetao“, rekla je Sofija.

Izložba se sastoji iz četiri perioda – pre i tokom vladavine Nemanjića, zatim tokom vladavine Lazarevića
kao i za vreme vladavine Brankovića.

Portreti odišu smirenošću, dostojanstvom i snagom, a sam fokus je na detaljima poput nakita i boja koji pričaju posebnu priču ističući karaktere vladarki.

Srednjovekovne vladarke su značajne za srpsku istoriju, baš poput (ne)običnih žena u današnjem svetu. Iako predstavljene kao slabiji pol- sve žene svojom borbom čine ovaj svet boljim mestom.

Izložba nije samo retrospektiva ženskih likova iz navedena četiri perioda, već osvrt i poređenje ženske snage koja kroz vekove ne prestaje.

Ova informacija je posebno značajna jer se izložba dešava u mesecu novembru u kom se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kada počinje i 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. ‘Odraz’ je tu da shvatimo snagu i vrednost žena.

Simbolično, Grand kafa, kao brend koji neguje tradiciju i jednostavne, tople momente je podrška u ovom projektu.

Ovo su žene koje su svojevremeno gradile mostove rečima, a o kojima i dan danas nakon toliko vekova i dalje razgovaramo.

“U tom spoju prošlog i sadašnjeg, Grand kafa postaje simbol tog večnog razgovora, susreta vremena, ukusa i ženske energije koja ne prestaje da inspiriše”, navode iz Grand kafe.

Izložba traje do 8. novembra, a na njoj možete pronaći i kataloge sa kratkim biografijama i opisima modela ali i vladarki koji će vam pomoći da bolje razumete svaki od portreta.

Fotografije: Katarina Stevanović

The post Odraz – sudar prošlosti i sadašnjosti kroz ženske srednjovekovne likove appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba se organizuje povodom Međunarodnog dana knjige koji se obeležava 23. aprila još od 1995. godine u čast Migela de Servantesa. Don Kihot je najreprezentativnija knjiga Migela de Sarvantesa, jedna je od najvažnijih u svetskoj literaturi i najčitanija nakon Biblije.

U seriji fotografija „Don Kihot” Katarina Marčetić dokumentarističkim postupkom beleži prostor iza scene Narodnog pozorišta u Beogradu tokom izvođenja istoimenog baleta. Delikatne i suptilne, ove fotografije svoju lepotu saobražavaju kroz višestrukost imanentnih kontrastnih odnosa, kako u formalnom, tako i u idejnom pogledu.

Fotografije Katarine Marčetić raslojavaju pred našim očima veoma žive i gotovo fantazmatske predstave između istine i iluzije. Na njima je zabeležen dinamičan ambijent sa kvalitetima snolikosti, koji u isti mah zadržava stabilnost utemeljenu u stvarnosti posredstvom dokumentarne fotografije.

Izložbu organizuje Бартcелона POP UP u saradnji sa Radisson Collection Old Mill Hotel i manifestacijom Beogradski mesec fotografije, uz podršku Ambasade Španije u Srbiji. Festival će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Beogradski mesec fotografije (Belgrade Photo Month) je prvi put organizovan 2016. godine a ovogodišnje izdanje je peto po redu. Uspeh festivala baziran je na tri jaka stuba: kvalitetu domaće fotografske scene, saradnji sa umetničkim fondacijama, muzejima, galerijama i svim inostranim kulturnim centrima i ambasadama u Beogradu, i kontaktima sa drugim međunarodnim manifestacijama koje pružaju šansu da srpski fotografi prezentuju svoje radove u inostranstvu i strani fotografi u Beogradu.

Foto: Katarina Marčetić

The post Beogradski mesec fotografije: Izložba fotografija „Don Kihot” Katarine Marčetić appeared first on Kulturni kišobran.

Na svom foto putovanju po Aziji, inspirisan ljubavlju prema životinjama i pod utiskom ogromne sličnosti između majmuna i ljudi, Aleksandar Jovković se upustio u avanturu fotografisanja portreta ovih fascinantnih stvorenja u prelepoj Svetoj šumi majmuna. 

SVETA ŠUMA MAJMUNA (Mandala Suci Wenara Wana) je veliki prirodni rezervat majmuna sa kompleksom hramova unutar šumskog područja, a nalazi se u Indoneziji, na ostrvu Bali, u drevnom gradu Ubud, smeštenom u centralnom delu ostrva. Šuma se prostire na 10 km2 i broji oko 180 različitih vrsta drveća. Samo postojanje Svete šume dokaz je mogućeg suživota u svetu prirode, jer majmuni se u ovoj sredini kreću slobodno i bez straha, živeći neposredno uz svoje bliske rođake – ljude. 

Izložba Aleksandra Jovkovića nosi provokativni naslov „Ja majmun“. Ovo je zapravo precizan opis fotografija na kojima portreti majmuna neodoljivo podsećaju na likove i karaktere ljudi, čime ovaj naslov dobija dodatni i dublji smisao. 

Na izložbi će biti prezentovano 6-7 velikih fotografija (formata 70 x 100cm), štampanih na slikarskom platnu. Na svakoj od njih prepoznatljiv je i dodatni pečat autora, uočljiv u obradi, postprodukciji i umetničkom postupku koji podseća na pop-art stil. To su noseće fotografije izložbe. Pored njih, biće izloženo i tridesetak radova manjeg formata i bez dodatnih intervencija.

Ove fotografije dočaravaju atmosferu Svete šume i svakodnevni život ovih divnih i nama tako sličnih stvorenja. Uz njih, posetioci će moći da se upoznaju i sa tekstovima koji će nas informisati o životu majmuna, njihovim navikama, pravilima ponašanja i slično…

Fotograf Aleksandar Jovković u široj javnosti je postao poznat po svojoj izložbi „Devojka sa Ade“. Za ovu seriju radova specifična je lakoća kojom je autor uspeo da predstavi obične beogradske devojke kao nehotične top modele, u setingu koji je potpuno spontan i bez prethodne pripreme ili najave.

Zatim je sa velikim uspehom usledila izložba „COSPLAYER BELGRADE! Mašta, fikcija ili stvarnost?“ gde autor uspeva da fiktivne likove smesti u nama poznato, ali za njih neočekivano okruženje, a poznati beogradski ambijent pretvori u skoro stripovski kvadrat.

Ovoga puta Aleksandar Jovković se oprobao u sasvim drugačijoj tematici, fotografišući majmune u njihovom prirodnom okruženju i iz neposredne blizine. Njegove fotografije spajaju autorski i dokumentaristički pristup i predstavljaju više od portreta životinja, jer nameću razmišljanje o individualnosti i karakternim razlikama. Jovković nenametljivo povlači paralele između ljudi i majmuna, individualnog i plemenskog, realnog i imaginarnog, stranog i prepoznatljivog, uz to nam približavajući i temu ekologije i sveta čiju raznolikost treba sačuvati.

Nakon otvaranja izložbe, zvanice se sele u obližnju Art Gecko Cafe Galeriju (ul. Balkanska 21), na „after party“ s početkom od 21h, a za muziku i dobru atmosferu će biti zaduženi Vladimir Dragaš i Nenad Mandić.

Balinežanski dugorepi majmun

Populacija balinežanskog dugorepog majmuna (balinese long tail monkey), kod nas zvanog makaki majmun (masaque – macaca fascicularis) koja živi u Svetoj šumi majmuna, sastoji se oko 750 jedinki. Podeljeni su u šest grupa (klanova), a svaki klan živi u svom delu šume i broji oko 100-120 članova. Borbe za prevlast oko teritorije izmedju klanova su konstantne i svakodnevne. Životni vek makaki majmuna je između 15 i 20 godina. Kao i ljudi, podeljeni su u sledeće starosne dobi: dete, maloletnik, adolescent i odrasli. Seksualna zrelost traje od 3 do 5 godina. Ženke su trudne oko 6 meseci i obično dobiju jedno dete, retko blizance. Dete ostaje sa majkom skoro 10 meseci. Majmunske majke predano i ljubomorno čuvaju svoje bebe, ali čak i ženke koje nisu roditelji aktivno učestvuju u čuvanju mladunaca. Majmuni su svaštojedi i na njihom meniju se uglavnom nalaze krompir, banana, list papaje, kukuruz, krastavac, kokos i drugo lokalno voće. Njihova sličnost sa ljudima je fascinantna!

Majmuni se odmaraju noću i najaktivniji su tokom dana. Posetioci mogu da posmatraju njihove svakodnevne aktivnosti – borbe, brigu o svojim mladima, hranjenje, čak i parenje, a mogu i da se jednostavno druže sa njima. Majmuni uopšte nisu stidljivi; rado će se popeti na vas, ako ste im zanimljivi ili želite da ih nahranite, jer uopšte ne osećaju strah od ljudi.

O umetniku:

Aleksandar Jovković rođen je 22. maja 1975. u Beogradu. Završio je grafički dizajn na Višoj politehničkoj školi u Beogradu. Od 2002. godine radi profesionalno kao fotograf pod umetničkim pseudonimom GURU.  

Izrađivao je fotografije za poznate svetske i domaće brendove kao što su: Loreal, Garnier, Maybelline, Carlsberg, Smirnoff, Fly London, Time Zone, Eurosalon, Rubin… 

Osnivač je legendarnog časopisa i internet vodiča Urban BUG u kome je prve dve godine bio urednik fotografije, da bi kasnije prešao na poziciju glavnog urednika, gde se i danas nalazi. Fotografisao je za naslovne strane više domaćih časopisa, a trenutno sarađuje sa desetak svetskih agencija preko kojih prodaje svoje fotografije putem interneta.

Izložba “Ja majmun“ u galeriji O3one Art Space biće otvorena do 26. avgusta 2019, a može da se poseti svakog radnog dana od 12-19h, kao i subotom od 12-16h.

Foto: Aleksandar Jovković/ via Preventer

The post „Ja majmun“, izložba fotografija Aleksandra Jovkovića appeared first on Kulturni kišobran.