Prenapeta struna zategnuta stoji,

Kad nekom naudiš

Dal’ se svoje senke bojiš?

Dal’ ponizno pred samim sobom stojiš?

Ili gordo glavu međ’ oblake dižeš,

Pa misliš da ti niko nije,

I da niko kao ti ne može ni bolje ni više.

U kom li pravcu,

Kakvom se moralnom konstrukcijom vladaš,

Kad misliš uzdićićeš se

 ako nekom dozvoliš da strada,

pa mu još i pomogneš da sve niže tone i pada.

Prijatelju moj,

od stegnute i zgrčene ruke niko svoj život obogatio nije,

ti se i od sebe samog kao takav kriješ,

možda neke svoje bitke biješ.

A ako tebi je loše,

onda zašto da i drugom ne poželiš da nidočeg mu nije.

Ajde malo sebe sredi,

malo nameštaj u mozgu preuredi,

pa jednu fotelju prenatrpanu koje kakvim stvarima oslobodi,

pa na istu sedi i sebi ugodi,

malo život svoj i drugima prilagodi.

Nemoj da se srdiš, život nema cenu,

danas budeš, pa nestaneš u trenu,

pusti sreću neka svetom i iz tebe vlada,

kupi kakvo cveće, prošetaj do grada.

Čovek

Svaka nit života po tračak nade budi,

u svojoj stvarnosti i budnoj,

premalo izraženoj,

a previše potučenoj želji za postojanjem,

čovek često traga za sopstvom i za izričitim ,,ja“.

Kroz prašinu snova,

poput prašnjavog crva puzi,

nazire draž,

onu svetlost što klijati zna,

i pred samu ponoć ukazati se.

Onda kada putokaz izmicati u beskraj zna,

kada dno postoji,

a tonuti se neprestalno može,

tada na prečac, poput metamorfoze

isklija nešto novo,

neka zrakom razuzdana nit.

Nadolazi plima,

vrteška snova tad nastane,

uzdigne se svojom postojanošću,

i ponosno

nalik mitskom heroju razleprša svoja krila poput bezazlenog leptira.

Čovek tada svetu sebe nudi,

celovito, celinu tražeći,

celinu kao svoju svetlost,

kao svoju tako isto nesavršenu i nepotpunu  polovinu.

Koraci

Kako da se krećeš ako svakodnevno istog sebe srećeš.

Isti način, ista igra, iste navike,

ista reakcija na prepreke,

isti status quo, nema replike.

Nećeš nigde stići ako unapred prihvatiš da neće ići.

Ako sebi okove na telo kačiš, nećeš biti jači,

ne plači.

Opusti lance, prihvati da si karika važna,

nije svaka zajednica lažna.

Prihvati da bez tebe ni lanca ne bi bilo,

prihvati da ti se prihvatanje tvoje samo na momenat kao nešto dobro učinilo.

Jer si stao, jer nisi pošao,

pa si se opet na istom mestu našao.

Kako misliš da ako stojiš, ako se prividno krećeš,

da sebe samog, da svoju poboljšanu verziju srećeš.

Opet ti kažem moraš da se krećeš!

Samo stani na momenat,

kada je o kretanju reč, porazmisli,

nije kretanje samo ako fizički nogu pružiš,

pa drugu do nje dovlačiš,

kretanje je kada svoju dušu oplemenjuješ,

kada nove boje svakodnevno svom unutrašnjem biću oblačiš.

Kada staneš i razmisliš već si jako blizu da usvojiš životnu devizu.

Da kretanjem sebe budiš,

nekad možda pomalo usporeno,

ali je važno da nastaviš da se trudiš.

Važno je da odvažno zemljom koračaš,

da se krećeš i unazad ne vraćaš,

jer tako neguješ svoju ličnu stranu,

a uz to treba i da pridodaš po par vrlina na svaku svoju manu.

Da koliko god koraci sitni bili, nemoj stati,

odstrani sve teskobe, prihvati se i sebi se vrati,

jer dokle ćeš druge na svoj maraton slati.

Foto: Pexels

The post Tri pesme iz zbirke: Jelena Beloica, 3. deo appeared first on Kulturni kišobran.

Kažu svet je tvoj,

Ma sad je tvoje vreme, sad se živi,

Samo napred idi, glavu gore i za svoje suze,

nekakva potonuća, nesigurnosti nikoga ne krivi.

Jer u ćutanju je spas,

Кo još protiv dobročinitelja diže glas?!

Deca su blago,

pa misliš možeš sa njima da činiš šta ti je drago.

Uzimaš ih kao vreće da malo svojoj šizofreniji podariš sreće.

A ti upadneš u vrtlog manipulativnog ponašanja njega

kao žrtva koja bez pogovora predatoru se preda

i ne trepneš okom,

već te ima samo jednim potezom,

tvojim najvećim porazom.

Ideš tako, a glava ti luta,

boriš se za malo olakšanja,

za parče karijernog puta.

Misliš tako treba i sve je u redu,

dok ne dođes u tu jednu sredu.

Pa ne znaš dal si bliži početku ili kraju,

dal i drugi vide to, samo važnosti ne pridaju.

I dok ti misliš, taj neko luta

i skreće mnoge druge sa pravog puta.

Oni isto kao ti misle da se kreću baš onako kako treba,

a ne znaju da kobac,

drtina stara ispod kaputa osmehutim brkom hara,

jer za to tobože ima dara.

Skupiš i hrabrost, izboriš se sa sobom,

ali to nosi veliku cenu,

svi su pametni jako i svi onda traže režima takvog smenu.

A ti jedna digla glas za sve dame, za sistem, za nas.

Još se pitaju i za glavu hvataju

kako si mogla da ćutiš do sad,

mislim oni sigurno ne bi,

jednostavno i praznoglavo ništa pod milim Bogom ne shvataju.

Ali diži ti lutko glas, oslušnuće ljudi, ima nade dok je i nas.

Pa neće moći tuđa ruka da vreba

i zavlači svoje prste iza svake suknje iza svakog kutka,

koristeći nemoćno tvoje bivstvovanje datog trenutka.

Nekakav zakon mora nadvladati

i spasiti tebi i drugima u istoj situaciji glavu,

pa da slobodno možeš da kažeš

skinuta je maska neka na lice pravde i sve slične lažne padnu!

Foto: Canva

The post Nisi sama appeared first on Kulturni kišobran.

Lepo je kad je rame nečije oslonac za tvoju mislima obuzetu glavu,
Lepo je kad tom istom glavom misliš i ne mariš da uvek budeš u pravu,
Lepo je kad na raširene ruke raširenim odgovoriš,
Lepo je kad se sa nekim u par reči sve dogovoriš.

Lepo je kad te treptaj nečijeg oka i jedan neprimetan pokret glavom
podsete da si na putu pravom.
Lepo je kad se u ogledalo gledaš i tebi znan odraz vidiš,
kad ima puno toga što uradio si,
ali se ničega naročito ne stidiš.

Lepo je kad se za ljude dušom vežeš,
kad se u tebi ništa ne buni, kad telo svoje ne stežeš.
Lepo je dok dišeš,
Lepo je kad nekom jednim potezom suze brišeš.
Lepo je kad srećnim nekog učiniš,
pa samom sebi srećan bivaš,
Lepo je kada u životu učestvuješ i realizuješ,
sve ili bar deo onoga o čemu snivaš.
Lepo je da kad tmina se spusti,
a ti zračiš, oblake rasteraš i vedrim bojama svoje misli oblačiš.

Lepo je dok plešeš, jer radosna srca plešu,
Lepo je kad izvore svoje snage neguješ,
Lepo je kad od onog što ti srce mrvi i što te guši odustaneš
i naučiš da ne preteruješ.
Lepo je kad lepota sveta u jednom biću se skupi,
Pokušaj,
pa nisu lepe misli i skakutavo dete u tebi,
nešto što košta, nešto što sebi i drugima poželeo ne bi.

Nije skupo, probaj, jednom sam i ja tako džepova praznih osmehe nizao
licima raznim.

Promena

Vreme nam je kao takvo dato na raspolaganje svima,

samo je važno koliko ga ko u svojoj subjektivnoj percepciji ima.

To se kao takvo ne može baš uvek objasniti ni sebi,

a jos teže da može ostalima.

Sada nije ni važno koliko vas koji ovo čitate ima.

Samo je teško pokušati dokučiti to određenje vremena,

nekako je to pitanje po svojoj saržini jako snažno,

ono jeste za nas relativno,

ali opet za poimanje sveta jako važno.

Recimo dok se ti nadaš i čekaš,

ja tražim i radim,

dok ti želiš da neke plodove ubiraš,

ja seme spuštam na zemlju i sadim,

dok ti misliš kad će se nešto promeniti,

ja menjam sebe i dajem svetu primer da me sledi,

dok se znojim i naprežem, a ti samo posmatraj i sedi.

Pa možda nam je ta vremenska dimenzija ista data,

ali je očigledno svako od nas drugačije shvata.

Protračiti ga je lako,

samo hrabri znaju kroz isto koračati odvažno i jako.

Zato nemoj da ga gubiš,

da misliš da ga dovoljno nemaš,

nemoj zimski san da snevaš,

već se probudi dok je zora,

jer od jutra se čovek menjati mora.

Poželi

Neki te san tako pomeri,

sa tačke u visine digne,

i samo gledaš kako tamo gde si pošao da dođeš,

da na vreme stigneš.

Puna je korpa ostvarenja

samo kada ima želja.

Kada svoje želje krojiš,

u bilo kojem životnom dobu,

bilo da si osoba mlada, sredovečna, stara,

važno je samo da si onaj koji stvara.

Jer stariti samo onaj ume ko se u nepresušni svet želja i ostvarenja razume.

Misli su mi glavom pune.

Ko pogrešno rečenicu vidi taj svet mašte ne razume.

Ajde malo u kutiju obrazaca, postojećih, naučenih ubeđenja unesi po par nekih novih,

nekih neobičnih, nekih možda nesvojstvenih nikom drugom sem tebi stvari,

pa onda ubaci u nju glavu i čudesan svet joj na tren podari.

A onda poželi i ostvari.

Za sve nekako ima rešenja,

pod uslovom da ne patiš od ustaljenih uverenja.

Promeni malo pogled, ako ne vidiš,

uzmi lupu, uzmi kakav dvogled,

pa približi sebi svoje želje, izgledaće ti bliže i njihovo ostvarenje.

 Olakšaj malo sebi, i ne misli da to sto ostvaruješ iz nekog razloga ne pripada baš i samo tebi.

Foto: Canva

The post Još tri pesme iz zbirke: Jelena Beloica appeared first on Kulturni kišobran.

Bavi se finansijama velikih subjekata, pa zato nema vremena za svoje. Nosi u sebi ljubav, pa smatra da nema mesta za brigu.

Voli da trenira, a glavna sprava za trbušnjake joj je osmeh.

Tamo negde

Ne trebaš ti meni tamo negde,
tamo gde samo moja silueta prisutna je,
gde se gubi pa je ponovno prizoveš,
kada čuješ glas,
vidiš sliku,
privoliš sva sećanja da ne izblede.
Ne trebaš ti meni tamo negde,
tamo gde te moje telo kroz kojekakve znake sretne,
gde ga sanjaš, oživljavaš i iznova prizivaš.
Ne trebaš ti meni tamo negde,
da me dozivaš u noćima dugim,
da se od jeze streseš
zbog slika koje kao bljesak te trgnu da delim postelju sa nekim drugim.
Ne trebaš ti meni tamo negde,
tamo gde si sa mnom u mislima,
gde neopipljivo prisustvo moje doživljavaš kao nešto svoje.
Ne trebaš ti meni tamo negde,
gde nozdrvama svojim mirise moje tražiš,
gde nostalgiju pesmom koja te za mene veže
rasteruješ taktovima poznatog nam zvuka.
Sve u svemu kad se sve sabere i slegne,
ne trebaš ti meni tamo negde.

Postojiš

Ne traži da drugi razumeju tebe,
razumi sebe.
Ne traži da ostvaruju želje tvoje,
uzmi ih sam pod svoje.
Ne traži da drugi budu onakvi kakvim ih gledaš,
moraš sebi prvenstveno da se predaš.
Ne traži da znaju šta se u tebi zbiva,
važno je da ti znaš šta se u tvojoj duši skriva.
Ne traži da budeš nekome nešto pa makar i malo,
poseduj u sebi sve i budi prva osoba do koje ti je stalo.
Ne traži da te drugi razumeju bez reči,
budi u stanju da prodreš u sebe i razumeš sam šta je to što te uzdiže i leči.
Ne traži da budeš nekom sve što želi,
budi sebi ono što jesi, nije važno sa kim si, nije važno gde si.
Ne traži da objašnjenje nekom sebe daješ,
uživaj dok živiš, živi da traješ.
Ne traži od nekog da sa tobom budan sanja,
očisti sebe od trnja i granja i čist koračaj,
sebe ne gubi iz vida, a ako ti se i desi samo se sebi uvek iznova vraćaj.
Ne traži da stvari budu po nekom pravilu, uvek poređane,
a ti uvek samo karika u nečijem nizu,
budi sebi najvažnija karika,
jer ti i tvoj život nemate reprizu.

Dete sna

Želja je sama ako nije smela,
ako da se izgovori nije htela.
Ako je misliš i sanjaš,
zašto se nečijoj, a ne njenoj volji klanjaš.
Zašto je ne pustiš onda da izađe na površinu sama,
čemu klackalica između biti dama i u svojoj želji sama,
ili uhvatiti dah koji te steže i izgovoriti
ili se bojiš da će onda biti teže.

Možda se kriješ i time štitiš svoje dete sna,
svojih potreba i želja,
ali onda plavetnim morem neće sigurno ploviti,
jer će se i dalje bojati i neće znati
dal je bolje da se izgovori
ili da se izgovoreno kao bumerang vrati.

Stežeš time svoje dete, gušiš se sama
ili ipak biraš da na površini budeš dama.
Al dama znači imati stav i stanovište svoje,
ne okretati se od sebe ako ti se sa nekim ne slože boje,
ali i razumem te i dame se nekad pomalo boje.

Bojažljivost skrivanju vodi,
pa još većem potiskivanju potreba i težnji,
nismo dame ako smo samo odmereni i nežni.
Važno je znati prodreti duboko u svoje unutrašnje dete,
podržati ga, motivisati i sa obe noge na tlo zemlje stati.
Ako ti se i kao bumerang izgovoreno vrati,
kreći se dalje, još mirnije jer je tvoja savest mirna,
i još lepše jer se tvoje dete u tebi tada veseli.

Ali shvati da poštovanjem sebe i svojih potreba
samo tako možemo biti celi.
Dva puta postoje.
Izgovoreno u tom slučaju znači
ili se zbog potvrde koju priželjkuješ smeješ
ili prosto zbog odbijanja plači.
To su dva krajnja osećaja koja postoje,
ali biraj da kažeš, biraj da se krećeš,
biraj da se ne gušiš, biraj da putem svojim ideš,
biraj da staneš kad želiš, ali biraj da svoje želje izgovaraš
i o svojim potrebama razgovaraš i da ih sa nekim deliš.
Jer tako je duša mirna i tako se život stvara,
a i o prihvatanju treba učiti, jer nije to deo nekakvog dara.

Foto: Privatna arhiva

The post Tri pesme iz zbirke: Jelena Beloica appeared first on Kulturni kišobran.