Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograda nastavljaju u 2021. tribinski program novim ciklusom predavanja i tribina pod nazivom “Jugoslavija danas: Zamišljena budućnost i (ne)ostvarena prošlost”.

Novi ciklus biće otvoren pričom o modi i Bernatu Klajnu, srpsko-škotskom tekstilnom i modnom dizajneru.

Rođen 6. novembra 1922. godine u Senti, Bernat Klajn danas je opšte mesto istorije zapadne mode, smatran ocem škotske tekstilne i modne industrije. Uprkos ovakvom pozicioniranju Klajna u kanon istorije zapadne mode, jugoslovenska i srpska istorija mode još uvek nisu prepoznale dizajnera kao relevantnog za interpretaciju, promociju i muzealizaciju domaćeg modnog nasleđa ili njegovu komunikaciju i kontekstualizaciju u okviru zapadne, prevashodno francuske i britanske mode druge polovine 20. veka.

Iako se Aleksandar Joksimović kanonizuje kao sinonim za jugoslovensku i srpsku modu, Bernat Klajn je, uprkos svom „zapadnom“ opusu, na izvestan način komunicirao i sa jugoslovenskim modnim kodom. Vodeći se tezom istoričarke mode Amande Halaj da „moda nije izolovano ostrvo, već odgovor“ predavanje „Bernat Klajn, kra(l)j jugoslovenske mode“ istoričara mode i kustosa mode Stefana Žarića nastoji da restruktuira kanon jugoslovenske i srpske mode, pozicionirajući Klajna u isti.

Kao ekskluzivitet, Stefan će domaćoj publici predstaviti i jednu od modnih kreacija Bernata Klajna iz lične kolekcije, što ujedno predstavlja i prvu prezentaciju Klajnovog dizajna u Srbiji.

Stefan Žarić je kustos mode u Artis Centru i gostujući istoričar mode u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Aktivno se bavi istorijom mode i njenom muzeologijom, o čemu svedoče nagrade i stipendije Vlade SAD, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za najbolji master rad iz istorije umetnosti, britanske Asocijacije istoričara mode, IKOM-ovog Komiteta za kostim, Geti fondacije, te angažmani na konferencijama, izložbama i muzejima mode širom zemlje i sveta. Autor je prve studije o muzeologiji mode u Srbiji te knjige posvećene Mileni Pavlović Barili kao modnoj ilustratorki, a trenutno pohađa doktorske studije engleske književnosti na Univerzitetu u Novom Sadu, gde se bavi odnosom engleske književnosti i mode.

Foto: Bernat Klajn, Reklamna kampanja za vunu, c. 1960, Internet izvori

The post Tribina: “Bernat Klajn, kra(l)j jugoslovenske mode” appeared first on Kulturni kišobran.

Na četvrtoj tribinu u okviru ciklusa posvećenog svakodnevnom životu i popularnoj kulturi u Jugoslaviji, koji tokom 2020. godine Centar za jugoslovenske studije realizuje u saradnji sa Domom omladine Beograda tema je muzika.

U okvirima studija Jugoslavije, popularna muzika jedna je od tema koje privlače najviše pažnje, kako akademske, tako i šire javnosti.

Prvi razlog je možda to što na skoro svako važno pitanje za razumevanje jugoslovenske popularne muzike postoje suprotstavljeni odgovori: Da li je Jugoslavija, po svom razvoju zabavne muzike, te roka i panka, bila izuzetak u kontekstu evropskih zemalja kojima su vladale komunističke partije? Šta je bio ideološki projekat vladajuće birokratije u Jugoslaviji – zabavna muzika, rok, ili narodna novokomponovana muzika? Da li su profil jugoslovenske popularne muzike oblikovali partijski diktati ili tržište, odnosno muzički ukus publike?

Međutim, postoji i drugi razlog zbog čega je ova tema privlačna, a to je da jugoslovensku popularnu muziku i dalje slušamo, da se uz nju i dalje smejemo i plačemo, dajemo joj neka nova značenja, da je muzičari i dalje adaptiraju i daju joj nove živote.

U razgovoru učestvuju Srđan Atanasovski, muzikolog, nauči saradnik Muzikološkog instituta SANU i član Cejusa, Svetlana Đolović, glavna urednica Radio aparata, Adriana Sabo, muzikološkinja i doktorantkinja Naučno-istraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani i Iva Nenić, etnomuzikološkinja i docentkinja Fakulteta muzičke umetnosti.

Foto: Dušan Ćurić

The post Tribina: Kako je muzika oblikovala svakodnevicu jugoslovenskog čoveka? appeared first on Kulturni kišobran.

1. “Odbrana i poslednji dani”- VIS Idoli (1982)

Kritičari su ga proglasili za najbolji rock album XX veka. Naziv nosi po istoimenom romanu Borislava Pekića. Posebna zanimljivost je ta da je omot albuma bio zabranjen zbog fotografije dela tkanine sa ikone Svetog Nikole.

Pesme koje su obležile ovo ostvarenje su: “Rusija” “Nebeska tema” “Odbrana i poslednji dani”

2. “Paket aranžman” – VIS Idoli, Šarlo Akrobata, Električni Orgazam (1981)

Ovo je jedan od najznačajnijih albuma YU rocka. Iako po izdavanju nije bio prihvaćen, njegovim pojavljivanjem je praktično započeo novi talas u Jugoslaviji. Album su zajednički uradili VIS Idoli, Šarlo Akrobata i Električni ograzam. Tu su se našle pesme kao što su “Maljčiki” Idola, “Ona se budi” Šarla Akrobate “Zlatni papagaj” Elektrinog Orgazma.

3. “Sunčana strana ulice” – Azra ( 1981)

Iako je teško pronaći Azrine albume zbog toga što je Branimir Džoni Štulić svoje pesme zaštitio i iz svog dobrovoljnog izgnanstva pusti poneku tek da nas podseti na to šta smo izgubili. Ovaj album je jedan od značajnijih iz širokog Azrinog rada i treba preslušati baš sve pesme. Za one koji ne znaju zanimljivo će biti da je pesmu “Sunčana strana ulice” napisao baš Džoni.

4. “Istina” – Riblja Čorba (1985)

Možda jedan od najbolih albuma “Riblje Čorbe”. Na njemu se nalazi i antologijska pesma “Pogledaj dom svoj anđele”. Sve pesme su podjednako kvalitetne i zaslužuju pažnju. Zanimljivo je da Bora u pesmi “Alo” promenio stihove “…sa planine šakal zavija, tamo je Jugoslavija…” u za to vreme prihvatljivije “…ja iz dalekih predela, posmatram tuđa nedela…”.

5. “Pljuni zapjevaj moja Jugoslavijo” – Bijelo Dugme (1986)

Jedan od poslednjih albuma Bijelog Dugmeta. U sebi nosi duh jugoslovenstva, pa je sama pesma “Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo” danas ostala kao nezvanična himna.

Pored te pesme svakako se izdvajaju i balade “Pjesma za malu pticu”, “Ružica si bila”, “Te noći kad umrem”. Na ploću se nadvezuje i sledeći, predposlednji album Bijelog Dugmeta “Mramor kamen i željezo” koji je takođe značajan i treba ga preslušati.

6. “Crna Dama” (1977) + “Ulazak u harem” (1978) – Smak

“Deep Puprle” jugoslovenskog Rock and Rolla. “Crna dama” je samo jedan od albuma kojima treba posvetiti pažnju. Ceo njihov opus je vredan slušanja. Na ovom albumu su se našle neprevaziđene pesme “Daire” i “Crna dama”.

Radomir Mihajlović Točak je jedan od najvećih virtuoza na gitari i nikako se ne sme preskočiti njegova kompozicija “Ulazak u harem”.

7. “Od zlata jabuka” – YU Grupa (1987)

Ako su “Smak” Deep Purple, onda je YU grupa definitvo “Rolling Stones” domaćeg rocka. Aktivni od 60-tih godina do danas imaju pregršt albuma koje treba odslušati, a za početak tog putovanja može se krenuti od albuma “Od zlata jabuka”. Album izdavaja omot na kome se nalazi slika Alberta Ditriha “Adam i Eva”, dok je sama pesma “Od zlata jabuka ” jedna od najprepevanijih stvari na ovim prostorima.

8. “Sa druge strane jastuka” – Bajaga i Instruktori (1985)

Po odlasku iz “Riblje Čorbe” Bajaga osniva grupu “Bajaga i Instruktori”. Ovo je njihov drugi album na kome su se našli neki do najvećih hitova koje svi znamo kao što su: “220 u voltima” “Zažmuri” , “Ti se ljubiš” i “Sa druge strane jastuka”.

9. “Ravno do dna” – Azra (1981)

Snimljen uživo 1981. godine na koncertu u Zagrebu ovaj album donosi pun kvalitet Azre. Na njemu se nalazi 14 do tada neobjavljenih pesama i svaka vredi da se posluša.

10. “Ratne igre” – Kerber (1985)

Album “Ratne igre” je jedan od proročkih albuma baš sa pesmom “Ratne igre” mada su i ostale pesme na albumu kvalitente. Uvodni deo pesme je iskorišćen kao uvodna špica za emisiju TV Beograda o vosjci pod nazivom “Dozvolite da se obratimo”.

11. “Das ist Walter” – Zabranjeno Pušenje (1984)

Jedna od obaveznih stvari za poslušati je muzika koju je stvarala grupa “Zabranjeno Pušenje” . U YU rock su doneli nov pravac koji je ostao poznat kao “nov primitivizam”. Na ovom prvom studijskom albumu se izdvajaju pesme: “Čejeni odlaze” i “Kino prvi maj”.

Naziv je omaž filmu “Valter brani Sarajevo” pa je i uvodna pesma tema iz filma.

12. “Izlog jeftinih slatkiša” – Buldožer (1980)

Trideset dva minuta čistog savršenstva danas pomalo zaboravljene grupe “Buldožer”. Divan album koji pokazuje svu lepotu Rock and Rolla.

13. “Napokon ploča” – Poslednja Igra Leptira (1982)

Prvi album jedne od kultnih beogradskih grupa “Poslednja igra leptira”. Njen frontmen je bio beskrajno talentovani Neša Leptir, ne samo muzičar roker, nego i jedan od osnivača “Indexovog radio pozorišta”. Na ovom albumu se nekako posebno izdvaja pesma “Nataša”.

14. Psihološko Propagadni Komplet M-91” – Rambo Amadeus (1992)

Rani radovi “Svjetskog mega cara” nalaze mesta u svim enciklopedijama jugoslovenskog Rocka. Od samog početka drugačiji, jedinstveniji, taj šarm je zadržao do danas. Posebno obratiti pažnju na dve pesme: “Smrt popa Mila Jovovića” i “Džemo voli džem”.

15. “Buvlja pijaca” – Riblja Čorba (1982)

Promena zvuka u odnosu na ranije stvari “Riblje Čorbe”. Pojavljuju se elementi akustičnog roka sa ubacivanjem žičanih i gudačkih instrumenata. Album se može podeliti u dve celine, na ljubavno ironične pesme poput: “Dobro jutro” i “Draga ne budi peder” i političko satirične od
kojih su neke inspirisane Borinim služenjem vojnog roka: “Kako je lepo biti glup”, “Pravila pravila”…

Bonus albumi

“Dum-Dum” – EKV (1991)

Album koji idealno prikazuje jedno vreme opšteg raspadanja društva i pada svih do tada moralnih normi. Od pesme “Idemo”, pa do pesme “Karavan” EKV bez maske prikazuje jedno ružno vreme u kom smo se našli.

“Partibrejkers II” – Partibrejkersi (1988)

Drugi studijski album “Partibrejkersa” na kom tek pokazuju šta će u budćnosti značiti za našu muziku. Pesma “Mesečeva kći” ne obležava samo ovaj album, već je jedan od najvećih hitova ove grupe.

Ovo nikako nije konačna ni najbolja lista albuma YU rocka, već nešto što bi trebalo da vam posluži kao polazna tačka u istraživanju Rock and Rolla na našim prostorima. Ta potraga vas može odvesti na različite strane ali iz nje ćete se vratiti drugačiji, oslobođeni, jednom rečju – pravi Rokeri.

Piše: Strahinja Grozdanić

Foto: Pixabay

The post Ovo je 15 YU rok albuma koje treba da poslušate (i još dva koja zaslužuju da se nađu na listi) appeared first on Kulturni kišobran.